Ратари: Немамо коме да продамо вишкове пшенице и кукуруза, без пара смо пред пролећну сетву

Удужење пољопривредника "Стиг" упутило је данас позив министарки пољопривреде, шумарства и водопривреде Србје Јелени Танасковић да понуди решење за проблем коме да продају вишкове пшенице и кукуруза када их нико не тражи, а када су могли да их продају влада је забранила извоз.

Председник тог удужења Недељко Савић рекао је за Бету да, према поузданим подацима, вишак пшенице код произвођача је око 1,5 милиона тона, што је пола прошлогодишњег рода.

Ратари су позвали Танасковић да до 17. марта дође на разговор у Пожаревац, у супротном почеће припреме за протест.

"Прошлог пролећа је цена пшенице била више од 40 динара по килограму, а Влада Србије је због страха од несташице забранила извоз. Сада када су цене пале на испод 30 динара по килограму нико не купује те пољпривреде производе и имамо огроман проблем јер не можемо да финансирамо пролећну сетву и смештајни капацитети су скоро пуни, а за три-четири месеца је нова жетва", рекао је Савић.

Влада Србије је 11. марта прошле године, због нестабилне ситуације на тржишту након инвазије Русије на Украјину, обуставила извоз пшенице, брашна, кукуруза и јестивог уља. Произвођачи тих житарица тврдили су тада да има довољно за домаће потребе и да постоји огроман вишак који може да се извезе.

Крајем априла Влада Србије је дозволила ограничен извоз тих житарица по квотама, а тек почетком јесени скинута је забрана, али је цена са више од 40 динара по килограму пала на испод 30 динара за обе житарице и сада готово да нема тражње. Ситуацију ће додатно отежати продужетак споразума за 60 дана између Русије и Украјине о извозу украјинске пшенице, што ће "заситити" међународно тржиште том робом.

Председник Независне асосијације пољопривредника Србије Јовица Јакшић рекао је да су ратари у огромном проблему јер немају новца за пролећну сетву, а да су банкарски кредити прескупи и да се не исплати ново задуживање.

"Немамо новца, а за сетву хектара кукуруза потребно је минимум 150.000 динара, без трошкова рада, осигурања и амортизације. Да би се засејао хектар соје потребно је, најмање 140.000, за сунцокрет 125.000, а за шећерну репу 220.000 динара", рекао је Јакшић.

Додао је да је несхватљиво да је држава за шећерну репу, коју сеју скоро искључиво пољопривредни тајкуни, одобрила субвенцију од 35.000 динара по хектару и да му није јасно како је шећер постао стратешки производ, а да то није пшеница.

Према речима председника Савеза удруженаја пољопривредника Баната Драгана Клеута ратари су у озбиљном проблему јер су им остали вишкови пшенице и кукуруза до 90 одсто од укупних приноса, а продаја је скоро потпуно стала у време када треба започети сетву кукуруза.

"Влада Србије и министарка пољопривреде немају слуха за проблеме ратара. Треба да их вучемо за рукав да решавају проблеме које су направили, не слушајући процене стручњаке да није било неопходно забранити извоз пшенице. Људи су огорчени", рекао је Клеут.

Он је рекао да је неразумно да субвенција по хектару пшенице износи 9.000 динара, а регрес за козу или овцу 7.000 динара.

Ратари су, према његовим речима, у безизлазној ситуацији јер су изгубили на цени пшенице и кукуруза по 13-14 динара по килограму, а минерално ђубриво су прошле године плаћали и по 160 динара по килограму, троструко скупље него годину дана раније.

(Бета, 15.03.2023)