Izbori u Crnoj Gori: Zašto je pitanje državljanstva tako važno, a posebno pred glasanje

*Marko ima 29 godina, rođen je u Crnoj Gori, ali poslednjih godina živi u Beogradu, gde ima ženu i dete, izjašnjava se kao Srbin iz Crne Gore - i ne zove se zaista tako.

Pravo ime mu je u tekstu izmenjeno zato što Marko poslednjih nekoliko godina ima i srpsko i crnogorsko državljanstvo, čime krši crnogorski zakon.

„Odlučio sam da posle studija u Beogradu ostanem, živim i radim u Srbiji, a nekoliko godina kasnije zasnujem i porodicu… Zato sam to uradio."

Crna Gora ne dozvoljava njihovim državljanima da imaju dvojno državljanstvo sa Srbijom, osim u slučajevima kada je ono stečeno pre osamostaljenja 2006. godine.

„To je zato što Crna Gora, uslovno rečeno, ima veliku dijasporu - veliki broj građana i Srbije i Crne Gore vodi poreklo, ima poslove i nekretnine u obe zemlje", navodi Zlatko Vujović iz crnogorskog Centra za monitoring i istraživanje (CEMI), za BBC na srpskom.

I ukoliko bi svi oni glasali na izborima, njihov ishod mogao bi da bude drugačiji od rezultata za koji je glasalo 600.000 ljudi koji zaista žive u Crnoj Gori, dodaje Daliborka Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje.

„Ako imate sistem malih brojki - oko 540.000 birača - mislim da je sasvim legitimno da male države poput Crne Gore na taj način štite sebe", kaže Uljarević za BBC na srpskom.

• Predsednički izbori u Crnoj Gori zakazani za 19. mart
• Ima li rešenja za politički Gordijev čvor u Crnoj Gori
• Milo Đukanović za BBC: Crna Gora je u „institucionalnoj truleži", neophodni hitni izbori

Predstavnici Srba iz Crne Gore za to vreme ističu da su zbog te prakse ugrožena prava srpske zajednice, tako da oko pitanja dvojnog državljanstva već dugo postoje napetosti.

Ta tema posebno je postala aktuelna pred predsedničke izbore u Crnoj Gori 19. marta, na kojima će se nadmetati sedam kandidata, među kojima i aktuelni šef države Milo Đukanović.

Milojko Spajić, predsednik pokreta Evropa sad, najvećeg pobednika lokalnih izbora 2022. godine, nameravao je da uđe u predsedničku trku, ali je njegova kandidatura odbijena.

Razlog - problem oko srpskog državljanstva i prebivališta u Srbiji.

O tome ko ima koje državljanstvo u međuvremenu se izjasnilo nekoliko kandidata, pa i Đukanović.

Aktuelni izbori dolaze posle nekoliko politički burnih godina, koje je obeležio pad sa vlasti Đukanovićeve Demokratske partije socijalista (DPS) - i brzi povratak na vlast kao manjinski partner u vladi premijera Dritana Abazovića - ali i tenzije na nacionalnom nivou.

„Danas se isuviše se, nažalost, glasa po nacionalnom ključu", smatra Uljarević.

„Najveći deo biračkog tela se polarizuje na procrnogorske ili prosrpske stranke."

O državljanstvu i životu

Iako živi i radi u Beogradu, Marko redovno putuje u Crnu Goru, ali uz dozu opreza.

„Uvek vodim računa da kod sebe imam dokumenta ili Srbije ili Crne Gore", navodi.

„Čuo sam priče da, ako ti na granici nađu dokumenta i jedne i druge države, može da se desi da ti ponište crnogorsko državljanstvo."

Kad bi se to dogodilo, kaže, bilo bi mu „veoma žao".

„Jer ja jesam Crnogorac i Crna Gora jeste moja zemlja, isto koliko i Srbija", ističe.

„Sa druge strane, postoje ljudi koji skoro 30 godina žive u Crnoj Gori, tamo žive i rade i zasnovali su porodice, ali nemaju način da dobiju državljanstvo iz čisto političkih razloga, jer je procena da će njihov glas ići strankama koje su prosrpski orijentisane."

Jedna od njih je *Milica, koja je sličnih godina kao Marko i kojoj takođe to nije pravo ime.

Živi i radi u Podgorici, a u Crnu Goru je stigla sa Kosova, posle rata 1999. godine.

„Ovo je, dakle, 24. godina od kako smo tu i boravak nam je legalizovan, ali i dalje nemam crnogorsko državljanstvo."

Šta to za nju znači u praksi?

„Ovde sam završila i osnovnu i srednju školu, ali kada sam upisivala fakultet, nisam imala pravo da apliciram kao crnogorski student, morala sam kao stranac", navodi.

„I nisam, na primer, imala pravo da budem na budžetu, iako sam tu celog života."

Drugih problema kaže da nije imala, ali za sve koji nemaju crnogorsko državljanstvo kaže da su „u principu građani drugog reda".

„Nemaš pravo da izađeš na izbore, da radiš u državnim institucijama… Ima tu mnogo problema."

• Izborna bitka za najsiromašniju crnogorsku opštinu duga osam sedmica
• Šta znači potpisivanje Temeljnog ugovora Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve
• Zašto Rusi beže u Crnu Goru

O državljanstvu i politici

Crna Gora je nezavisnost stekla posle referenduma 2006. godine, kada je odvajanje od Srbije izglasano za samo 0,5 odsto glasova.

Dve nove države ubrzo su počele pregovore o brojnim pitanjima, između ostalog i o dvojnim državljanstvima.

Srbija je predlagala da dvojno državljanstvo dobiju svi koji to žele, bez odricanja od srpskog ili crnogorskog.

„Srbija nema razloga se meša u političke unutrašnje stvari Crne Gore", izjavio je 2008. tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, danas šef diplomatije.

„Naš predlog je pre svega usmeren ka običnim građanima koji imaju istorijske veze sa jednom i sa drugom republikom", dodao je Dačić.

Jusuf Kalamperović, tadašnji ministar policije Crne Gore, odgovorio je da bi njegova zemlja u tom slučaju mogla da ima više od 50 odsto građana sa dvojnim državljanstvom.

„Znate koje to probleme nosi, mnogo više problema nego benefita", naveo je Kalamperović.

I jedna i druga strana je tvrdila da zbog sporazuma ne može da se odrekne Zakona o državljanstvu i pregovori su se našli u ćorsokaku.

„Tokom tih pregovora saopšteno je da je od obnavljanja nezavisnosti do kraja 2008. godine oko 35.000 državljana Crne Gore nezakonito steklo srpsko državljanstvo", navodi politikolog Vujović, pozivajući se na izveštaj CEMI-ja iz 2021. godine.

„Procene govore da ta brojka ide i do 80.000 ljudi, a ogroman broj njih ima prebivalište i u Crnoj Gori i u Srbiji".

Razlozi za uzimanje dvojnog državljanstva, ističe, mogu biti razni - besplatno lečenje i školovanje u Srbiji i u Crnoj Gori, kao i niži porezi za nekretnine.

„Pred lokalne izbore uporedili smo biračke spiskove Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine i došli do podatka da je 10 odsto birača iz Herceg Novog registrovano u Srbiji ili u BiH", navodi Vujović.

„Čak se dešavalo da ljudi imaju trojno biračko pravo i da mogu da glasaju u sve tri zemlje."

Kao još jedan od problema zato ističe i organizovano dovođenje birača iz Srbije i Bosne i Hercegovine na izbore u Crnoj Gori - zato što imaju dvojna državljanstva.

„Ne prate kampanju, plaćeni su i dovedeni samo da bi podržali određenu opciju i uticali na izbornu volju u Crnoj Gori."

Pogledajte video: Mauzolej na Lovćenu - Njegošev grob među oblacima

O državljanstvu i tenzijama

Pitanje dvojnog državljanstva tako je godinama (jedan od) izvora napetosti u Crnoj Gori.

Posebno je to bilo izraženo tokom 2021, kada je tadašnji premijer Zdravko Krivokapić najavio da će uslovi za dobijanje crnogorskog državljanstva biti ublaženi.

Prema aktuelnom zakonu, uslov za to je deset godina stalnog prebivališta u Crnoj Gori, uz pet privremenog.

Krivokapić je predlagao je da se tih deset godina umanje na pet godina stalnog i pet privremenog boravka, što bi, kako je tvrdio, najviše pomoglo izbeglicama pristiglim posle ratova 1990-ih.

Opozicija je to nazivala „političkim inženjeringom" sa namerom promene biračkog spiska, dok je prosrpski Demokratski front (DF) isticao da je tu odluku trebalo ranije uvesti.

Dritan Abazović, predsednik Vlade Crne Gore u ostavci, sredinom februara 2022. je izjavio da će odluka o olakšanju prijema u crnogorsko državljanstvo biti poništena.

• Jovan Vladimir: Da li misteriozni vladar približava ili udaljava narode na Balkanu
• Da li je Budva crnogorska Azurna obala
• Sveti Stefan: Zaključano crnogorsko ostrvo s turističkim blagom

Tenzija je bilo i pred predstojeće predsedničke izbore.

Predsedništvo Pokreta Evropa sad krajem januara izabralo je njihovog lidera Milojka Spajića kao kandidata u predizbornoj trci.

Reč je o pokretu koji predvode Spajić i Jakov Milatović, bivši ministri u prvoj vladi posle smene DPS-a, dok je Zdravko Krivokapić bio premijer.

Međutim, ubrzo je u medijima počelo da se priča da Spajić ima prebivalište u Srbiji, što je on negirao, navodeći da ne razume „otkud tolika opsesija Srbijom".

Državna izborna komisija (DIK) Crne Gore potom je od Republičke izborne komisije (RIK) Srbije zatražila informaciju da li Spajić zaista ima prebivalište u Srbiji.

Srpka policija je to potvrdila, a u crnogorskim medijima je potom objavljeno da Spajić ima i srpsko državljanstvo.

Spajić je za agenciju MINA izjavio da je zaista imao srpsko državljanstvo, gde je podneo zahtev za odjavu, ali ne i prebivalište u Srbiji, jer ga je odjavio.

„Ceo život sam crnogorski državljanin i imam sve formalno-pravne uslove da budem kandidat za predsednika Crne Gore, jer sam rođen u ovoj zemlji i duže od deset godina imam prijavljeno prebivalište u Crnoj Gori", naveo je Spajić.

Međutim, DIK je odbio njegovu kandidaturu, tako da se umesto njega ispred Evrope sad kandidovao Milatović.

Jedan od njegovih protivkandidata na izborima biće Andrija Mandić, lider Nove srpske demokratije, koji je ranije često izjavljivao da se nikada neće odreći srpskog državljanstva.

Mandić je početkom marta naveo da je to državljanstvo dobio na legalan način, kao i da mu je Crna Gora matična država.

On je takođe pozvan u Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore zbog pitanja državljanstva, ali je tražio odlaganje, prenose Vijesti.

Na pitanje za koga će navijati tokom utakmice Srbije i Crne Gore u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u fudbalu, odgovorio je - za Crnu Goru.

O državljanstvu i glasanju

Usred svega toga Crna Gora se sprema za izlazak na predsedničke izbore, a veoma brzo mogli bi da uslede i vanredni parlamentarni.

Jovan Đonović, 35-godišnji ekonomista iz Podgorice, kaže da je politika trenutno svakodnevna tema u njihovim životima.

Ipak, njegov utisak je da se manje priča o pitanju državljanstva nego ranije.

„Mislim da će ljudi na izborima više gledati ko je ekonomski ponudio bolje rešenje, da se neće ići samo nacionalnim pitanjem", smatra.

„Ovo bi mogao da bude poslednji trzaj tih nacionalnih podela… Svako nek bude ono što želi, na osnovu tih bezveznih podela neki su ovde vladali 30 godina."

Tamara Srdanović iz Novog Sada, koja već devet godina živi u Podgorici gde se udala i dobila dete, ipak misli da će se najviše glasati po nacionalnom ključu.

„Sigurno 30 ili 40 odsto, mislim da je to baš zastupljeno."

Pitanje državljanstva je, kako navodi, broj jedan priča u Crnoj Gori.

„Naravno da je to bitno… Nemaš pravo glasa, ne možeš da radiš u javnom sektoru i tako je godinama… To je hendikep."

Politički analitičar Vujović takođe smatra da se „sve više i više" glasa po nacionalnom ključu, dok Uljarević kaže da se taj problem ne može „rešiti preko noći, brzo i lako".

„Sve izborne kampanje od 2006. godine imale su te stvari", navodi.

„Oni koji su tada bili na vlasti podsećaju sve koji su bili protiv obnove nezavisnosti da su bili na toj strani, što je učvrstilo uverenje nekih ljudi da se ne osećaju građanima istog reda kao i ostali.

„Na drugoj strani je uticaj onih koji koriste polarizaciju u Crnoj Gori zarad širenja svog političkog uticaja."

Milica za to vreme nastavlja svakodnevni život u Podgorici.

Na pitanje da li bi se odrekla srpskog državljanstva, kaže da uopšte ne razmišlja o tome.

„Ima tu i rupa u zakonu - možeš da se odrekneš srpskog, dobiješ crnogorsko, pa da ponovo apliciraš za srpsko i da ti Srbija da državljanstvo", navodi ona.

„Ali u jednom momentu sam prestala da se bavim time, a trenutno mi nije bitno da ga imam… Navikla sam se svakako, videću šta i kako ako mi zatreba.

„Sada imam tu privilegiju da ne izlazim na izbore", dodaje uz osmeh.

Pogledajte video: Crna Gora i put do mora - šta treba da znate o prvom autoputu

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.16.2023)