Криза банака у САД и ЕУ уздрмала и берзе: Заборавите акције, купујте злато
Око 500 милијарди долара је "испарило" с финансијског тржишта због пада вредности деоница банака услед банкрота три америчке банке и велике швајцарске банке "Креди Свис", а "ветар панике" није престао иако су америчка и швајцарска централна банка потпуно одрешиле кесе да спасу средства улагача у пропалим банкама.
Америчке власти и швајцарска централна банка нису никако хтеле да дозволе да САД и Европа доживе нову финансијску катастрофу као 2008. године и пожар је засад угашен десетинама милијарди долара и евра, али потрес на берзама и финансијском свету је поприличан и финансијски стручњаци не крију да је злато засад једино сигурно прибежиште за улагаче.
Цена килограма злата од 18 карата у Европи је због ранијих криза достигла вртоглавих 43 хиљаде евра и стручњаци кажу да никако неће падати, већ, напротив, може и да порасте.
Економске аналитичаре забрињава последица: да инфлација неће јењавати, а опште стање нарочито европске, па и америчке привреде која нешто боље стоји, говори да ће економија слабити.
Јер рат бесни у Европи, цене енергената и хране су погодиле велики део сиромашног света, а ланци светске трговине су покидани. На то да је светски хаос можда на помолу указује све озбиљнији, засад сам трговинско-технолошки сукоб САД и Кине, који прети да се изроди и у војни окршај око Тајвана.
Иако је Европска комисија жустро саопштила да криза америчких банака и "Креди Свис" није озбиљније пореметила европске банке, неке од највећих међу њима су у први мах доживеле пад својих вредности, што је сад мање-више враћено на нормалу.
Али урушавање америчких и велике швајцарске банке је уздрмало цео западни финансијски систем, јер се, као и у кризи 2008.године, поставило питање како то да надзорини механизми нису могло да предвиде и спрече веома лоше послове и губитке, за које су криви руководиоци тих банака.
Мада је засад спречено да банкротирају системске банке "велике толико да не смеју да пропадну", остаје питање како обезбедити да неки други банкарски или менаџери великих финансијских фондова поново не крену у неизвесне авантуре с пласманима новца који су им повериле фирме и појединци.
Италијански лист "Република" констатује да државе из буџета, дакле новцем пореских обвезника, обичних грађана, опет спасавају финансијере и банке од пропасти.
Најновије истраживање јавног мнења у ЕУ указује да су грађани више него због рата у Украјини забринути због пораста цена, посебно енергената и хране, односно због пада своје куповне моћи јер је корпа основних потрепштина све скупља.
У анализи портала "Еуобзервер" се указује да су ванредно порасли профити многих фирми које су користиле ванредне мере због пандемије корона вируса, енергетске кризе, пуцања трговинских и ланаца снабдевања, док су плате остале исте, а неке су и смањене.
Сматра се апсолутно неоправданим што су неки велики ланци супермаркета дизали цене и преко 50 одсто.
Тако је, рецимо, храна у Португалији поскупела за 30 одсто за само годину дана и то оних производа који су тамо најважнији: рибе, меса, поврћа, воћа, пиринча, уља, јаја, шећера, млека, хлеба, брашна.
Португалска влада, слично другим у ЕУ, поручила је да је "сад заиста свега доста" и послала десетине финансијских инспектора чији је задатак био да утврде које су цене "дизане неоправдано опако".
У више земаља ЕУ су мерама власти или самих произвођача и трговаца цене "основне корпе намирница" засад смањене, а сви се питају шта ће даље бити.
Али, то је само "бацање прашине у очи" народу - сматра немачки портал "Еуроинтелиџенс" који каже да му то личи на обрнуту поруку француске краљице Марије Антоанете гладном народу: "Па једите (појефтињени) хлеб, ако не можете колаче".
У анализи немачког портала се закључује да ово само привремено и делимично гашење пожара не може зауставити цене и урушавање куповне моћи становништва, како због опште геополитичке ситуације у Европи и свету, тако и због јасне претње да ће се већ велика суша током зиме наставити и на пролеће и током лета.
Синдикати с правом траже повећања плата запослених што ће неминовно изазвати погубну спиралну трку навише "плате-инфлација", а решење се не види, наводи "Еуроинтелиџенс".
(Бета, 16.03.2023)
