Африка, новац и религија: „Задужила сам се покушавајући да обезбедим чудо“

Еварлин Окело бризне у плач док ми прича како је стотине долара у дуговима, пошто је платила свештенику да се моли за њу.

Она живи у малој колиби у Кибери, бескрајном сиромашном кварту у главном граду Кеније Најробију и више не може да издржава четворо деце.

Еварлин није зарадила ништа месецима, каже ми док причамо телефоном.

Кад је, дакле, чула за свештеника чије би молитве могле да јој побољшају живот, желела је да га сретне.

Он јој је тражио 115 долара (15.000 кенијских шилинга).

То је познато као „приношење семена&qуот;: финансијски допринос верском лидеру, са конкретним исходом на уму.

• „Побегао сам из опасне секте у џунгли - а затим сам спасао сина“: Јеврејски култ Лев Тахор
• „Грешила сам&qуот; - часна сестра проневерила 835.000 долара
• Дон Евро - бивши свештеник изнуђивао новац, трошио на луксуз, па завршио у затвору

Еварлин је позајмила новац од пријатељице, која је узела кредит у њено име.

Речено јој је да су молитве овог свештеника толико моћне да ће јој се новац вратити у року од недељу дана.

Али чуда се никад нису остварила.

Штавише, све је постало само још горе, каже она.

Кредит који је извадила њена пријатељица нарастао је због неплаћених камата.

Она сада дугује више од 300 долара и нема представу како ће их исплатити.

Њена пријатељица је престала да говори с њом, а она и даље нема посао.

„Ствари су постале толико тешке да сам изгубила сваку наду&qуот;, каже она.

'Натприродна решења'

Кенија је тешко погођена кризом трошкова живота.

Цена хране скочила је скоро 16 одсто у последњих 12 месеци од септембра 2022. године, према Кенијском националном заводу за статистику, док подаци Светске банке показују да се број незапослених Кенијаца више него удвостручио у протеклих седам година.

„Људи живе очајничким животима&qуот;, каже докторка Гледис Њачиео, социолошкиња са Мултимедијског универзитета у Кенији.

То је појачало жељу за натприродним решењима, каже она, а многи су сада спремни да да плате за чудо, чак и ако морају да позајме новац.

„Људима се говори да бог не жели да они остану сиромашни. И зато они приносе семе&qуот;, каже ми она.

Пракса потиче из нечега познатог као Јеванђеље просперитета, које проповеда да бог награђује веру богатством и здрављем.

Верници се подстичу да искажу веру давањем новца, за који се тврди да ће им га бог вишеструко вратити.

Веровање корене вуче из Америке, постигавши замајац почетком 20. века.

У касним седамдесетим и раним осамдесетим, нигеријски свештеници ишли су у Америку да науче нешто више о томе, а раних 2000-тих његова популарност се раширила Африком, делом подстакнута америчким еванђелистима као што је Рајнхард Бонке, који је привукао огромне масе од Лагоса до Најробија.

Тај раст популарности наставља се и дан-данас.

Докторка Њачиео указује и на други фактор који наводи људе да се задуже - понуде за кредит које се редовно појављују на мобилним телефонима Кенијаца.

„Људи се само пријављују и узимају новац&qуот;, каже она.

То се десило 26-годишњем Денису Опилију.

Обесхрабрен после више од три године потраге за послом, замолио је пријатеља за помоћ.

„Он ми је испричао да постоји црква у коју одеш и они се тамо моле за тебе. Принесеш им нешто, а они се потом помоле за тебе и онда добијеш посао&qуот;, каже Денис.

Речено му је да даје донацију сваке недеље три месеца и дао је укупно око 180 долара.

Кад му је понестало уштеђевине, позајмио је око 120 долара преко апликације за готовину и од пријатеља.

„Веровао сам у оно што ми је свештеник рекао, да ћу успети да нађем посао. И зато нисам имао никаквих проблема да позајмим, зато што сам мислио да ћу успети да вратим тај новац.&qуот;

Али кад се посао није појавио, Денис је почео да сумња да је преварен.

Ускоро су почеле да га прогањају кредитне компаније да намири дуг.

„Понекад бих само седео негде, опуштао се, мислио о разним стварима. И онда би вас неко позвао, тражио да им вратите новац, а ви немате од чега то да платите&qуот;, каже он.

„Уплашио сам се зато што нисам знао шта могу да ураде ако им не платите. Не знате да ли могу да вас туже или могу да вас ставе у полицијски притвор.&qуот;

Срећом, Денис је успео да нађе једнократни посао, који му је омогућио да врати део новца, и кредитним компанијама и пријатељима.&qуот;

„И даље истински верујем у бога.

„Само морам да будем мало пажљивији&qуот;, каже он.

Давање под притиском

Људи се не задужују у нади да ће доживети чудо само у Кенији.

Жена која је имала обичај да одлази у нигеријску цркву у САД каже да су она и њен муж упали у тешке финансијске дугове - између осталог и због очекивања да приносе семе.

„Сара&qуот;, како ћу је звати, замолила ме је да не објављујем њено име или да откривам у којој савезној држави на југу САД-а живи, из страха од интервенције цркве или њених адвоката.

Сара каже да се и од пастве и од локалних свештеника њене бивше цркве очекивало да плаћају „десетину&qуот; у висини од 10 одсто од њихових месечних примања како би финансирали цркву и њено вођство у Нигерији.

А то је било не рачунајући оно што се назива „првим плодовима&qуот; - њихову читаву плату првог месеца у години.

Локални лидери одредили су месечне циљеве, каже она, који су терали свештенике да врше притисак на паству да приносе семе.

Члановима је потом речено да ће их благословити врховни поглавар у Нигерији.

Сара каже да је видела људе како плаћају новац за семе кредитним картицама у канцеларијама цркве.

„Сећам се једном приликом како је у цркви једна жена рекла: 'Редовно плаћам своју десетину а чини ми се да и даље немам довољно новца на крају месеца.'&qуот;

Свештеников одговор, каже Сара, био је да поручи људима да је давање цркви важније него њихово плаћање станарине.

А она каже да је сваком ко се запитао зашто се чуда не дешавају речено: „Нисте се довољно молили, нисте посејали довољно семена. Нисте довољно веровали.&qуот;

Она каже да је њен муж био под притиском да је остави зато што је она стално постављала питања - али су уместо тога обоје напустили цркву.

• Новчић за срећу, дрен за здравље - све што треба да знате о божићној чесници
• Српска црква у Боцвани: Како је изграђен други православни храм у Африци

Последња нада

Зашто онда други људи остају у таквим црквама?

Доктор Јорг Хаустин, ванредни професор Светских хришћанстава на Универзитету у Кембриџу, каже да је могуће разумети зашто људи настављају да дају иако се „обећања не остварују директно онако као што им је речено.&qуот;

За средње класе и оне који се крећу у друштвеној хијерархији нагоре, као и већину оних у Сариној цркви, доктор Хаустин каже да Јеванђеље просперитета нуди „атмосферу економског успеха и вертикалне покретљивости која је људима привлачна.&qуот;

„Али то може да буде атрактивно чак и за оне који живе у сиромаштву&qуот;, каже он.

„Црква која каже: 'Знамо да се патите, али ми имамо практично, доступно решење за вас' биће привлачнија од оне која проповеда некакву недостижну, системску промену.&qуот;

Али зашто, питам га, људи настављају да им дају новац чак и кад то значи да морају да се задуже?

„Није ли то као играње лутрије кад немате новца?&qуот;, пита ме доктор Хаустин.

„То је нешто што делује издалека приступачно зато што можете да позајмите пар стотина кенијских шилинга преко телефона да бисте их уложили и видели да ли ће помоћи.

„Наравно, имате ту и атмосферу очаја, то би могла да буде нечија последња нада.&qуот;

У Кенији, Еварлин каже да је ово искуство није натерало да изгуби веру.

„Не желим да кажем да је црква лоша. Црква је добра. Пастори су ти који чине лоше ствари. Они су ти који траже новац.&qуот;

Погледајте и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.17.2023)