Jeziva ispovest Milene iz kolone kosovskog pogroma: Tata nas je stegao dok su vojnici išli ka nama i prošaputao "moliću za brzu smrt barem za decu"
Blic 17.03.2023
Šta ostane kada vam zapale dom, kada vas proteraju sa vekovnog ognjišta... Kada, samo zato što ste Srbin, više od 4.000 ljudi biva prinuđeno da ide od nemila do nedraga, bez duše, srećni što imaju glavu na ramenima i jedni druge. Neki su zauvek otišli sa Kosova, noceći ga u grudima, a neki, poput Milene Stolić Arsić, nastavili su da žive u severnoj srpskoj pokrajni.
Jedna nagorela kašika, ista takva viljuška, album sa porodičnim fotografijama, ranac sa knjigama za osnovu školu, ikone sa zida i kofer sa onoliko stvari koliko je moglo da stane u njega, stvari su sa kojima je porodica Stolić, tada 15-to godišnja Milena, njena dva brata, baka, majka i otac, krenuli iz rodnog Obilića 18. marta 2004. godine za Prištinu, odakle su iz hladnog hangara u kojem su bili smešteni, otišli za Gračanicu u prihvatni centar, jedno vreme živeći
