Данијел Драгојевић: Име

Изненада видим, изгубио сам име једног корова што сам га, могло би се рећи, од рођења имао. Нема га унутра, нема га вани, нема га, као да га никада није ни било. Ах, не бих (кажем), не дам га, не бих га радо изгубио. Мора да је ту негдје близу, мора да постоји неки необично једноставан трик да га призовем и сачувам. Затварам очи, утихнуо сам; не слику, глазбу молим да однекле дође, да ми помогне, да донесе то неколико гласова, слова, то нешто сада све и ништа.