Председнички избори у Црној Гори: Мали водич кроз кандидате - нова лица против старих

Инфлуенсер без дана политичког искуства, актуелни председник са 30 година боравка на власти у биографији, неколико његових противника и једна кандидаткиња.

Тако се укратко може описати стартна позиција на почетку трке за функцију председника (или председнице) Црне Горе, који ће бити бирани у недељу, 19. марта.

Избори долазе после неколико политички и те како бурних година, које је обележио пад са власти Демократске партије социјалиста (ДПС) актуелног председника Мила Ђукановића, напетости на националном нивоу, као и институционални проблеми.

Поред Ђукановића, кандидати су Јаков Милатовић из Покрета Европа сад, Андрија Мандић испред коалиције За будућност Црне Горе, Јован Радуловић као независни кандидат, Горан Даниловић (Уједињена Црна Гора), Алекса Бечић (Демократска Црна Гора) и Драгиња Вуксановић Станковић (Социјалдемократска партија Црне Горе).

Неколицина кандидата, попут Милатовића и Радуловића, још су били деца када је Ђукановић почео политичку владавину која траје три деценије.

• „Чији си ти мали&qуот;: Зашто је питање држављанства тако важно на изборима у Црној Гори
• Мило Ђукановић за ББЦ: Црна Гора је у „институционалној трулежи&qуот;, неопходни хитни избори
• Има ли решења за политички Гордијев чвор у Црној Гори
• Шта значи потписивање Темељног уговора Црне Горе и Српске православне цркве

Победиће кандидат који у првом кругу освоји више од половине гласова.

Уколико нико то не успе, одржава се други круг у коме се надмећу двоје најуспешнијих и он ће, ако то буде потребно, бити одржан 2. априла.

Бирачи у Црној Гори последњи пут су на други круг председничких избора излазили 1997, када је Ђукановић победио некадашњег саборца из социјалистичке ере бивше Југославије Момира Булатовића, иако је изгубио у првом кругу.

Процене су да би и овог пута лако могло да дође до другог круга.

Шта год да се догоди, на гласање ће се свакако ускоро поново ићи, и то на ванредним парламентарним изборима у мају или јуну.

Колико могу нова лица црногорске политике

„Играју Надал и Федерер, знаш, и један каже другом - за тебе сам Ђоковић&qуот;, каже момак у црвеној мајици Новаку Ђоковићу, првом тенисеру света.

Снимак тог вица у јануару 2022. завршио је у медијима, када је регион упознао Јована Радуловића, на друштвеним мрежама познатог као Јоџир.

Годину дана касније, док Ђоковић учествује у трци за најбољег тенисера у историји, Радуловић такође пред собом има тешку трку - за председника Црне Горе.

Медији о њему пишу као о инфлуенсеру ког на Инстаграму прати 245.000 људи.

На интервју за ББЦ је пристао, али је убрзо навео да му је „нешто искрсло&qуот; и да је „хитно морао ван Подгорице&qуот;, после чега се није јављао, нити одговарао на поруке.

Већину кампање засновао је управо на друштвеним мрежама, где прича о његовим идејама, али и противкандидатима, а све то најчешће у мајици једног од познатих ланаца кладионица, уз повремено рекламирање неког производа.

Стање у црногорској политици описује као „несретно&qуот;.

На питање колико он као потпуно ново лице у политици заиста може да уради на изборима, Радуловић је навео да му је то заправо предност.

Једине промене у Црној Гори, сматра, може да донесе „човек који не долази из политике, већ из људи, који разуме људе и не живи од народних пара&qуот;.

Као председник ће се, како каже, залагати за „бољи положај спортиста&qуот;, као и буџетско издвајање новца искључиво за болесне грађане.

„Сваки радно способни грађанин ће имати за обавезу да од зараде један евро месечно одвоји за тај фонд, уместо једне дојч кафе коју попије са оним што га можда очима не може виђети&qуот;, навео је Радуловић.

Његов улазак у изборну трку обележиле су и оптужбе о фалсификовању дела потписа неопходних за кандидатуру, што је Радуловић негирао.

Медији су писали и да је током предаје кандидатуре наводно виђен како „силази са спрата на којем су просторије Ђукановићевог ДПС-а&qуот;.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/реел/ЦпзТ9бВИqОЦ/?игсхид=ИмМиМТА2М2И=

Међу нова лица у трци убраја се и Јаков Милатовић, који је у њу ушао силом прилика.

Председништво покрета Европа сад крајем јануара изабрало је њиховог лидера Милојка Спајића као председничког кандидата.

Спајић и Милатовић бивши су министри у првој влади после смене ДПС-а, док је премијер био Здравко Кривокапић, а Европа сад назив њиховог економског програма.

Касније су формирали покрет истог имена, а који је био највећи победник локалних избора 2022, када је Милатовићу намењена функција градоначелника Подгорице.

Међутим, због проблема око пребивалишта и двојног држављанства Државна изборна комисија (ДИК) одбила је Спајићеву кандидатуру, тако да се кандидовао Милатовић.

„Мислим да је Црна Гора жељна нових идеја, а нове идеје долазе са новим људима који су видели света, који имају знање, међународно искуство и који би заиста могли Црну Гору да промене&qуот;, каже 37-годишњи Милатовић у разговору за ББЦ на српском.

На завршном митингу у Подгорици причао је о ветру који последњих поприлично дана дува у главном граду Црне Горе, наводећи да ће тај ветар „очистити подгоричке улице од корупције&qуот;.

„Заједно смо покренули Подгорицу, заједно ћемо покренути и Црну Гору&qуот;, рекао је.

У месецима пред изборе често се причало о могућности удруживања странака око једног противкандидата Ђукановићу, али до тога није дошло.

Заједничког кандидата нема ни грађански блок - његов други представник на изборима је Алекса Бечић, од 2020. до 2022. председник Скупштине Црне Горе.

Има 35 година, политичку каријеру је почео у Социјалистичкој народној партији, да би 2015. постао председник Демократске Црне Горе, странке коју је основао.

У предизборну кампању ушао је са слоганом „Части ми&qуот;, а подржао га је Дритан Абазовић, лидер покрета УРА и досадашњи премијер Црне Горе.

Бечић каже да „живи за Црну Гору у којој ће питање да ли је неко частан или не бити битније од националности&qуот;.

„У свим општинама које ових дана посећујем народ увиђа да је политичарима националистима битно да свакој нацији понуде неку другу да им буде предмет мржње, у одсуству било чега другог што би могли да им понуде.&qуот;

Уверен је да ће ући у други круг.

Нова-стара кандидаткиња

Драгиња Вуксановић Станковић је пре пет година била прва кандидаткиња у историји председничких избора Црне Горе.

Трку је завршила на трећем месту, освојивши нешто више од осам одсто гласова.

Овог пута, како каже, циљ је победа.

„Да то није циљ не бих ни улазила у председничку трку&qуот;, наводи за ББЦ на српском председница Социјалдемократске партије Црне Горе.

Током предизборне дебате са осталим кандидатима самоуверено је поручила: „Да се не бисте секирали, на овим председничким изборима победићу ја, зашто - зато што жене долазе&qуот;.

Између две изборне трке се, истиче, она није променила, али Црна Гора јесте „и то веома неповољно&qуот;.

Избори 2020. године урушили су „ионако крхке црногорске институције и зауставиле процес европских интеграција Црне Горе&qуот;, сматра.

„Налазимо се на раскрсници на којој грађани треба да изаберу да ли ће се Црна Гора вратити интензивном и убрзаном путу ка Европској унији или ћемо допустити да као почетком деведесетих забасамо на антиевропску и антизападну странпутицу, следећи тада накарадну великодржавну политику београдског руководства.&qуот;

Током кампање је веома често помињала званични Београд и „мрвице са стола&qуот; председника Србије Александра Вучића.

„Има више кандидата на овим изборима који би да, не дај Боже, којим случајем победе, више деловали као Вучићева испостава него као председници једне суверене државе… Срећом то се неће десити.&qуот;

Умирени ривалитет старих лица

О утицају који Ђукановић већ три деценије има на сва дешавања у Црној Гори можда најбоље описује главни слоган његове предизборне кампање: „Него ко?&qуот;

Председник Црне Горе је први пут постао у јануару 1998, још док је она у тандему са Србијом чинила Савезну Републику Југославију, а други пут 2018. године.

У међувремену је прикупио седам мандата на челу црногорске владе - први пут 15. фебруара 1991, на његов 29. рођендан.

У фебруару је напунио 61. годину, а све рођенданске свећице у међувремену одувао је са позиције власти.

Током кампање најчешће је жестоко критиковао све што се дешавало у Црној Гори после смене ДПС-а 2020, иако је његова странка касније пружила мањинску подршку Абазовићевој влади.

На предстојећим изборима, сматра, „улог су држава и савремена Црна Гора&qуот;.

И он је противкандидате често називао „слугама званичног Београда&qуот;, а који желе да „економски и институционално урнисану Црну Гору испоруче српском свету&qуот;, а све зато што је „тобож српство угрожено у Црној Гори&qуот;, што назива манипулацијом.

Ђукановић тврди и да у његовим ставовима „нема антисрпства&qуот;, већ да је само „против великосрпске политике&qуот;, као и да има коректан однос са Вучићем.

Критике противкандидата да је претходна власт на челу са њим била криминализована такође назива манипулацијама његових противкандидата.

Апсолутно је, каже, убеђен у победу на изборима.

Током његовог наредног мандата, додао је, Црна Гора ће постати чланица Европске уније.

Један од главних утисака читаве кампање је његов однос са Андријом Мандићем, лидером Нове српске демократије, странке која представља део коалиције Демократски фронт (ДФ).

И Мандић је у политици неколико деценија, током којих је су он и Ђукановић имали поприличан број жестоких сукоба.

Познат је и по веома тврдим ставовима, због чега су га у Црној Гори често оптуживали за „великосрпски национализам&qуот; и сарадњу са званичним Београдом.

Пре три године, тадашњи министар одбране Александар Вулин, блиски сарадник председника Александра Вучића, уручио је Мандићу одликовање и сабљу као бившем припаднику Војске Југославије заслужном за одбрану од НАТО-а.

Ипак, лопта је пред изборе прилично спуштена - иако је често помињао и нападао Ђукановића, Мандићеви медијски наступи углавном су били благи.

Изјавио је, на пример, да му је главни приоритет да Црну Гору води путем помирења, како би „земљу сви народи доживљавали као своју и волели је&qуот;.

„Да би се то десило, неопходно је да људима пружимо руку и ја то чиним&qуот;, навео је 58-годишњи Мандић.

„Важно је да људи знају да можемо заједнички да радимо и зато сам упутио извињење због јаких речи изговорених у претходном периоду.&qуот;

Током телевизијске дебате навео је и да Ђукановић није његов лични непријатељ и да само жели да Црна Гора иде напред, на шта је Ђукановић одговорио истом мером, уз обострано уважавање да једноставно имају различите погледе на многа питања.

Њих двојица су потом имали и засебну дебату на другој телевизији, без осталих противкандидата.

Бивши премијер Кривокапић, који је на ту функцију дошао управо из редова Демократског фронта, све то назива „бестидном сарадњом испод жита&qуот;.

„Њима су потребне приземне и подземне теме, да наставе да свађају овај народ.

„Запамтите, драги грађани, договорили су дуел да би ојачали један другога&qуот;, написао је Кривокапић на Твитеру.

Мандић је под истрагом због питања двојног држављанства, али је тражио да се његово изјашњавање о томе одложи за после избора.

Раније је изјавио да је српско држављанство стекао на легалан начин - пре раздвајања две земље 2006. године - и да га се никада неће одрећи.

А међу искусним лицима у трци је и Горан Даниловић, председник конзервативне странке Уједињена Црна Гора (УЦГ) и бивши министар полиције током 2016. године.

Бивши је званичник Нове српске демократије и Демократског савеза (ДЕМОС) Миодрага Лекића, а УЦГ је формирао после избора 2016.

„Од почетка имам исту идеју, а то је да покушам да допрем до људи којима се не допада оно што смо урадили са слободом коју нам је народ извојевао 2020. године&qуот;, наводи 52-годишњи Даниловић за ББЦ на српском.

„Не допада ми се то што се део владајуће већине у изборним кампањама, али и приликом конституисања власти, понаша врло ДПС-овски&qуот;.

Било би ужасно, додаје, да у наредном периоду „Мила замени неки нови Мило&qуот;.

Током кампање такође је најчешће причао о одбрани српског народа у Црној Гори, а тражи измене Устава како би српски постао службени језик.

Црна Гора је, каже, једина држава у Европи у којој „језик којим говори највећи број људи није службени&qуот;.

И после избора - избори

Председнички избори нису једини на које ће бирачи у Црној Гори изаћи 2023. године, што је само наставак дуге институционалне кризе у земљи.

Три дана уочи избора за шефа државе, Ђукановић је као председник земље распустио скупштину, пошто мандатар Миодраг Лекић није успео да формира владу.

Лекић је дугогодишњи Ђукановићев опонент и један од лидера који су у августу 2020. сменили ДПС са власти.

Тада је формирана Кривокапићева влада којој је почетком фебруара 2022. изгласано неповерење, а исто се догодило и са наредном Абазовићевом.

Њој је ДПС још у августу 2022. ускратио подршку због потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом, документа којим се СПЦ гарантује својина над црквама и манастирима на територији Црне Горе.

Абазовићева влада од тада ради у техничком мандату јер парламентарне странке нису могле да се договоре ни о распуштању парламента, ни о избору нове владе.

Ђукановић је у једном од интервјуа за ББЦ то назвао „институционалном трулежи&qуот;.

„Гордијев чвор се једино може пресећи ванредним изборима&qуот;, изјавио је раније.

Процене су да би ванредни парламентарни избори могли да буду одржани већ током маја или јуна.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.18.2023)