Србија и Косово: Маратонски састанак у Охриду - сви кажу да је договор о примени плана постигнут
Приштина се обавезала да одмах, а кад кажем одмах, баш то мислим, крене у процес обезбеђивања истинског нивоа самоуправљања српске заједнице, изјавио главни европски преговарач.
Александар Миладиновић, ББЦ новинар, Охрид
Готово 12 сати трајали су преговори Београда и Приштине са европским посредницима крај Охридског језера што је вероватно најдуже откако стране покушавају да нађу излаз из дугогодишњег ћорсокака.
После фебруарског састанка у Бриселу на којем су се, према речима званичника Европске уније, Београд и Приштина сагласили са европским планом нормализације односа, ова рунда разговора одржана је у много другачијем амбијенту - у сунчаном Охриду у Северној Македонији.
Бар је било сунчано кад је почињао разговор, око 10 сати.
На столу је био план, а Вучић и Курти, заједно са европским преговарачима, требало је да усагласе детаље око његове примене.
И јесу, објавили су новинарима сви учесници разговора.
Жозеп Борељ, главни европски преговарач, рекао је новинарима да су се Београд и Приштина договорили о анексу спровођења споразума о путу ка нормализацији односа.
„У оквиру анекса стране су се договориле да испуне све чланове споразума и спроведу све обавезе без одлагања и у доброј вери&qуот;, рекао је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност.
Рекао је и да се Приштина обавезала да „одмах, а када кажем одмах, мислим баш то, обезбеди преговоре за успостављање аранжмана и припрема да се обезбеди истински ниво самоуправљања српске заједнице&qуот;.
Борељ је додао и да ће ЕУ „снажно захтевати од страна да испуне обавезе&qуот; из договора, а њихово неиспуњавање имаће последице.
„Некакав договор смо постигли. Ових неколико тачака које смо договорили постаће део преговарачког оквира за обе стране - и за Београд и за Приштину&qуот;, рекао је председник Србије.
Додао је да због тога осећа „зрно задовољства&qуот;.
Вучић је рекао да је најзадовољнији што је подвучено да је „приоритетна обавеза формирање Заједнице српских општина&qуот;, у складу са раније потписаним споразумима.
Као важан део договора, Вучић је истакао и одлуку да ће Европска унија процењивати колико је ко урадио из имплементационог плана, који ће, додао је, вероватно бити проширен.
„Обојица смо ставили до знања шта су наше и њихове црвене линије, али направили смо добар помак и надам се да ћемо кренути да радимо.
„Није био Дан Д, али био је ок дан&qуот;, рекао је Вучић.
Косовски премијер је изјавио да Србија, као и на претходном састанку у Бриселу, „бежи од потписивања споразума&qуот;.
„Дошли смо у Охрид да потпишемо основни споразум са имплементационим анексом.
„Постигли смо сагласност о анексу који ће усмеравати спровођење основног споразума.
„Друга страна бежи од потписивања. Сада анекса. На ЕУ је да пронађе механизам да статус овог споразума буде правно обавезујући&qуот;, рекао је Курти.
- Шта пише у европском предлогу споразума Србије и Косова, али и шта недостаје да би био потписан
- Вучић и Курти сагласни са европским предлогом за Косово, каже Борељ
- Колико је Србије на Косову 15 година од проглашења независности
- Преговори у сенци барикада: Шта је 2022. година донела у односима Србије и Косова
Било је потребно скоро пола године, осам посета европских дипломата Београду и 10 посета Приштини, да би 11 тачака споразума о нормализацији односа Србије и Косова биле одобрене и јавно објављене крајем фебруара.
Србија није признала независност Косова коју је Приштина прогласила 2008. године уз подршку већине чланица ЕУ и Америке.
Од тада су односи Београда и Приштине били отворено непријатељски.
Очи Европске уније и целог Балкана упрте су у Охрид, написао је на Твитеру један од главних европских преговарача Жозеп Борељ уочи разговора у Северној Македонији.
Аљбин Курти, косовски премијер, после састанка у Бриселу рекао је да је он тада био спреман да потпише план, али да друга страна то није хтела.
Пред почетак састанка у Охриду рекао је да је „дошао због договора, а не разговора&qуот;.
Александар Вучић, председник Србије, дошао је у Охрид не баш оптимистичан и праћен гласовима оштрих критика у Београду, пре свега десно оријентисаних странака, које су уочи нове рунде преговора о Косову организовале скуп у главном граду Србије, тражећи одбијање француско-немачког плана који је у међувремену постао план целе ЕУ.
Домаћини, представници македонских власти, поручили су да би договор Србије и Косова био од огромне ваћности за цео регион.
По бриселском рецепту, Вучић и Курти су најпре имали одвојене састанке са високим представником ЕУ за спољну политику Жозепом Борељом и специјалним изаслаником Мирославом Лајчаком, да би уследио заједнички.
Није се очекивало да ће трајати пола дана.
Шта је донео састанак у Бриселу?
Претходни састанак делегација Србије и Косова одржан је 27. фебруара у Бриселу, а по његовом завршетку, високи представник ЕУ саопштио је да су се две стране сагласиле да нема потребе за додатним разговорима о тексту европског предлога споразума.
Споразум су најпре заједнички сачиниле Немачка и Француска, па је о њему у строгој тајности преговарано од септембра 2022. године.
По завршетку претходне рунде, текст споразума објављен је на сајту Европске службе за спољне послове, а више о споразуму прочитајте овде.
У времену између два сусрета делегација, у Приштини и Београду боравио је специјални изасланик ЕУ Мирослав Лајчак, који је са Куртијем и Вучићем разговарао о решењима за додатни део споразума којим ће се утврдити начин његовог спровођења.
Једно од кључних отворених питања и даље остаје формирање Заједнице српских општина (ЗСО), договорене Бриселским споразумом Београда и Приштине још 2013. године, чије је сегменте оспорио Уставни суд Косова.
Србија инсистира да се пре спровођења новог европског предлога споразума оснује ЗСО, док су косовске власти до сада одбијали да формирају ово тело.
Уочи нове рунде разговора, а и у неколико наврата раније, Вучић је рекао да ништа није, нити ће потписати и да неће признати Косово.
Поновио је и у Охриду да није ништа потписао.
Поједине политичке снаге у Србији оптужују Вучића да је пристајањем на европски план предао Косово Албанцима, што он одлучно негира.
Уочи састанка крај Охридског језера, у Београду је одржан још један скуп на којем је изражено противљење европском плану решења косовског проблема.
Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 03.18.2023)
