Srbija i Kosovo: Maratonski sastanak u Ohridu - svi kažu da je dogovor o primeni plana postignut
Priština se obavezala da odmah, a kad kažem odmah, baš to mislim, krene u proces obezbeđivanja istinskog nivoa samoupravljanja srpske zajednice, izjavio glavni evropski pregovarač.
Aleksandar Miladinović, BBC novinar, Ohrid
Gotovo 12 sati trajali su pregovori Beograda i Prištine sa evropskim posrednicima kraj Ohridskog jezera što je verovatno najduže otkako strane pokušavaju da nađu izlaz iz dugogodišnjeg ćorsokaka.
Posle februarskog sastanka u Briselu na kojem su se, prema rečima zvaničnika Evropske unije, Beograd i Priština saglasili sa evropskim planom normalizacije odnosa, ova runda razgovora održana je u mnogo drugačijem ambijentu - u sunčanom Ohridu u Severnoj Makedoniji.
Bar je bilo sunčano kad je počinjao razgovor, oko 10 sati.
Na stolu je bio plan, a Vučić i Kurti, zajedno sa evropskim pregovaračima, trebalo je da usaglase detalje oko njegove primene.
I jesu, objavili su novinarima svi učesnici razgovora.
Žozep Borelj, glavni evropski pregovarač, rekao je novinarima da su se Beograd i Priština dogovorili o aneksu sprovođenja sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.
„U okviru aneksa strane su se dogovorile da ispune sve članove sporazuma i sprovedu sve obaveze bez odlaganja i u dobroj veri", rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Rekao je i da se Priština obavezala da „odmah, a kada kažem odmah, mislim baš to, obezbedi pregovore za uspostavljanje aranžmana i priprema da se obezbedi istinski nivo samoupravljanja srpske zajednice".
Borelj je dodao i da će EU „snažno zahtevati od strana da ispune obaveze" iz dogovora, a njihovo neispunjavanje imaće posledice.
„Nekakav dogovor smo postigli. Ovih nekoliko tačaka koje smo dogovorili postaće deo pregovaračkog okvira za obe strane - i za Beograd i za Prištinu", rekao je predsednik Srbije.
Dodao je da zbog toga oseća „zrno zadovoljstva".
Vučić je rekao da je najzadovoljniji što je podvučeno da je „prioritetna obaveza formiranje Zajednice srpskih opština", u skladu sa ranije potpisanim sporazumima.
Kao važan deo dogovora, Vučić je istakao i odluku da će Evropska unija procenjivati koliko je ko uradio iz implementacionog plana, koji će, dodao je, verovatno biti proširen.
„Obojica smo stavili do znanja šta su naše i njihove crvene linije, ali napravili smo dobar pomak i nadam se da ćemo krenuti da radimo.
„Nije bio Dan D, ali bio je ok dan", rekao je Vučić.
Kosovski premijer je izjavio da Srbija, kao i na prethodnom sastanku u Briselu, „beži od potpisivanja sporazuma".
„Došli smo u Ohrid da potpišemo osnovni sporazum sa implementacionim aneksom.
„Postigli smo saglasnost o aneksu koji će usmeravati sprovođenje osnovnog sporazuma.
„Druga strana beži od potpisivanja. Sada aneksa. Na EU je da pronađe mehanizam da status ovog sporazuma bude pravno obavezujući", rekao je Kurti.
- Šta piše u evropskom predlogu sporazuma Srbije i Kosova, ali i šta nedostaje da bi bio potpisan
- Vučić i Kurti saglasni sa evropskim predlogom za Kosovo, kaže Borelj
- Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
- Pregovori u senci barikada: Šta je 2022. godina donela u odnosima Srbije i Kosova
Bilo je potrebno skoro pola godine, osam poseta evropskih diplomata Beogradu i 10 poseta Prištini, da bi 11 tačaka sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova bile odobrene i javno objavljene krajem februara.
Srbija nije priznala nezavisnost Kosova koju je Priština proglasila 2008. godine uz podršku većine članica EU i Amerike.
Od tada su odnosi Beograda i Prištine bili otvoreno neprijateljski.
Oči Evropske unije i celog Balkana uprte su u Ohrid, napisao je na Tviteru jedan od glavnih evropskih pregovarača Žozep Borelj uoči razgovora u Severnoj Makedoniji.
Aljbin Kurti, kosovski premijer, posle sastanka u Briselu rekao je da je on tada bio spreman da potpiše plan, ali da druga strana to nije htela.
Pred početak sastanka u Ohridu rekao je da je „došao zbog dogovora, a ne razgovora".
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, došao je u Ohrid ne baš optimističan i praćen glasovima oštrih kritika u Beogradu, pre svega desno orijentisanih stranaka, koje su uoči nove runde pregovora o Kosovu organizovale skup u glavnom gradu Srbije, tražeći odbijanje francusko-nemačkog plana koji je u međuvremenu postao plan cele EU.
Domaćini, predstavnici makedonskih vlasti, poručili su da bi dogovor Srbije i Kosova bio od ogromne vaćnosti za ceo region.
Po briselskom receptu, Vučić i Kurti su najpre imali odvojene sastanke sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Žozepom Boreljom i specijalnim izaslanikom Miroslavom Lajčakom, da bi usledio zajednički.
Nije se očekivalo da će trajati pola dana.
Šta je doneo sastanak u Briselu?
Prethodni sastanak delegacija Srbije i Kosova održan je 27. februara u Briselu, a po njegovom završetku, visoki predstavnik EU saopštio je da su se dve strane saglasile da nema potrebe za dodatnim razgovorima o tekstu evropskog predloga sporazuma.
Sporazum su najpre zajednički sačinile Nemačka i Francuska, pa je o njemu u strogoj tajnosti pregovarano od septembra 2022. godine.
Po završetku prethodne runde, tekst sporazuma objavljen je na sajtu Evropske službe za spoljne poslove, a više o sporazumu pročitajte ovde.
U vremenu između dva susreta delegacija, u Prištini i Beogradu boravio je specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak, koji je sa Kurtijem i Vučićem razgovarao o rešenjima za dodatni deo sporazuma kojim će se utvrditi način njegovog sprovođenja.
Jedno od ključnih otvorenih pitanja i dalje ostaje formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), dogovorene Briselskim sporazumom Beograda i Prištine još 2013. godine, čije je segmente osporio Ustavni sud Kosova.
Srbija insistira da se pre sprovođenja novog evropskog predloga sporazuma osnuje ZSO, dok su kosovske vlasti do sada odbijali da formiraju ovo telo.
Uoči nove runde razgovora, a i u nekoliko navrata ranije, Vučić je rekao da ništa nije, niti će potpisati i da neće priznati Kosovo.
Ponovio je i u Ohridu da nije ništa potpisao.
Pojedine političke snage u Srbiji optužuju Vučića da je pristajanjem na evropski plan predao Kosovo Albancima, što on odlučno negira.
Uoči sastanka kraj Ohridskog jezera, u Beogradu je održan još jedan skup na kojem je izraženo protivljenje evropskom planu rešenja kosovskog problema.
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 03.18.2023)
Francuska i protesti: Vlada preživela glasanje o poverenju, više od 100 uhapšenih u demonstracijama
Bosna i Hercegovina i LGBT: „Rođena sam i živim u Banja Luci, gde ću ja sada", pitaju se aktivisti posle napada na organizatore Povorke ponosa
