Француска и протести: Макрон на силу уводи промене - у пензију две године касније, да ли је влада осуђена на пропаст

Француска влада не одустаје од непопуларних пензионих реформи, али не одустају ни противници који демонстзрирају улицама градова док опозиција најављује покретање гласања о неповерењу кабинету премијерке Елизабет Борн.

Откако су председник Макрон и његова влада у четвртак, 23. марта одлучили да без гласања у доњем дому парламента прогурају контроверзне реформе о подизању старосне границе за пензионисање са 62 на 64 године, протести широм земље су још жешћи.

Влада је одлучила да се позове на уставни механизам који омогућава да предложени закон ступи на снагу и без гласања у доњем дому парламента.

Претходно је горњи дом подржао предлог закона.

Схвативши, међутим, да неће имати довољну већину за усвајање закона и у другом дому скупштине, Макрон и његова влада су се позвали на члан 49:3 Устава који влади даје могућност да донесе закон без гласања.

Док трају протести и сукоби демонстраната и полиције, и левица и десница у француском парламенту поднеле су иницијативу за гласање о неповерењу влади и очекује се да ће се о томе расправљати следеће недеље.

• Французи неће да раде две године више, велики протести због реформе пензионог система
• Нови талас штрајкова у Француској: Синдикалци прете - „бацићемо привреду на колена&qуот;
• Запушите нос, Париз се дави у ђубрету, пацови се госте

Позивање на уставну одредбу да се неки закон прогура без гласања у скупштини, био је окидач за нове протесте.

Хиљаде људи изашло је на улице, а поједини демонстранти су поручили да ће „запалити целу земљу&qуот;.

Претходно је премијерка Елизабет Борн изашла пред посланике и рекла да влада мора да примени уставни механизам, јер реформе не могу да чекају.

„Не смемо да се коцкамо са будућношћу наших пензија. Реформе су неопходне&qуот;, рекла је она, док су политички противници бурно негодовали.

Држали су транспаренте против пензионог плана и певали су Марсељезу, француску химну.

Хоће ли Макронова влада преживети?

Хју Скофилд, ББЦ Париз

„Оно што ова криза показује јесте да постоје две Француске&qуот;, рекао је недавно политички коментатор Алан Диамел.

„Оне живе у потпуно одвојеним менталним световима и сматрају да је немогуће чак и да комуницирају.&qуот;

Док је земља на клацкалици и на ивици грађанских немира, његова оцена одјекује као суморни предосећај.

Француски демони су се вратили и вребају земљу.

Бес и међусобно неразумевање због пензионе реформе председника Емануела Макрона показују колико су се ове две фракције опасно поларизирале.

Влада каже да је померање старосне границе за пензију са 62 на 64 године од виталног значаја како би се очувао веома цењени француски систем „поделе&qуот; - заснован на једном фонду у који радници уплаћују, а пензионери извлаче из њега.

Пошто људи живе дуже, једина алтернатива би била смањење пензија или повећање доприноса запослених.

И обе те опције би биле још непопуларнијее.

Штавише, каже председник, Француска се само усклађује са сваком другом европском демократијом - од којих већина има старосну границу за пензију чак и више од предложених 64 године.

Али чини се да ништа од овога није наишло на широку подршку - отприлике је 70 одсто грађана против, док 30 одсто подржава план.

Чини се да су људи склонији да верују аргументима левице и крајње деснице: најпре, да ово никако није хитно питање јер пензиони буџет није тако лош како влада жели да прикаже, али и да су реформе неправедне.

С једне стране, многи демонстранти позивају не само на повлачење пензионих реформи, већ и на смањење старосне границе за одлазак у пензију, односно на повратак од пре 2010. године, када је била само 60 година.

С друге стране, гласови са деснице кажу да је Макронов план већ толико прожет уступцима и изузецима, под притиском током дугог парламентарног процеса, да су уштеде које ће остварити сада практично бесмислене.

Погледајте снимак са протеста:

Иако влада нема намеру да одустане од пензионих реформи, ни противници не желе да одступе.

Левичарски политичар Жан-Лик Меланшон био је један од првих који се изјаснио против покушаја Макрона да повећа старосну границу за пензионисање са 62 на 64 године.

Меланшонов став није изненађење, пошто је током прошлогодишње председничке кампање његов савез Нупес (који се састоји од крајње левих, левих и зелених партија) обећао да ће смањити старосну границу за одлазак у пензију на 60 година.

Он је рекао да закон „нема легитимитет&qуот; и описао је Макронову одлуку да усвоји члан 49:3 „спектакуларним неуспехом&qуот;.

Слично томе, лидерка крајње деснице Марин ле Пен рекла је да је потез владе признање Макроновог личног неуспеха.

„То је његова реформа, он ју је предложио и бранио током кампање&qуот;, рекла је.

Полиција је ухапсила десетине људи током немира у Паризу, недалеко од зграде парламента.

„Нећемо одустати&qуот;, рекао је један демонстрант новинској агенцији АФП.

„Још постоји нада да ћче закон бити опозван&qуот;, додао је.

Други је рекао Ројтерсу да је примена закона без гласања „негирање демократије и потпуно порицање онога што се дешава на улицама већ неколико недеља&qуот;.

Један од демонстраната, 18-годишњи Бастијен, није бирао речи у разговору за ББЦ.

Он верује да је одлука владе „недемократска&qуот; и да је „то кап која је прелила чашу&qуот;.

„Запалићемо целу земљу... буквално&qуот;, рекао је Бастијен за ББЦ.

Влада је саопштила да су промене пензија од суштинског значаја како би се осигурало да систем не буде преоптерећен и да се спречи његов колапс.

Али многи људи, пре свега чланови синдиката, са тим се не слажу.

Због предложених промена за одлазак у пензију, у Француској се више од два месеца води жестока политичка дебата, а многи штрајкују и протестују.

Погођени су саобраћај, јавне службе и школе, а због штрајка комуналних радника улице Париза и других градова затрпане су брдима смећа.

Упркос најавама да ће се суочити са високим новчаним казнама или чак затвором, комунални радници не желе да чисте улице.

Комунални радници тренутно раде до њихове 57. године, због тешких услова рада.

Према реформама, они би морали да наставе до 59. године и да доприносе систему 43 године да би добили пуну пензију.

Блокиране су и испоруке горива, а планира се обустављање производње у великој рафинерији у Нормандији у наредним данима.

„Промена владе или премијера неће угасити овај пожар, само повлачење реформе&qуот;, рекао је шеф синдиката ЦФДТ, Лоран Бергер.

Један од највећих француских синдиката, Генерална конфедерација рада, саопштио је да планира још штрајкова и демонстрација.

Синдикати, који су већ организовали вишедневне протесте широм Француске, раније су апеловали на посланике да одбаце реформе.

„Седамдесет одсто становништва и 94 одсто радника противи се овом предлогу&qуот;, рекао је Франсоа Омерил из ЦФЕ-ЦГЦ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.19.2023)