Избори за председника Црне Горе: Ђукановић и Милатовић у другом кругу

Јаков Милатовић је тек био дечак када је Мило Ђукановић ушао у политику и чија је каријера дуга три деценије, готово исто колико Милатовић сада има година - 37.

Милатовић, економиста који је студирао на енглеском Оксфорду и лидер покрета Европа сад, надметаће се са актуелним шефом црногорске државе у другом кругу председничких избора 2. априла, показују пројекције резултата гласања у недељу.

Ђукановић (61), који више од три деценије влада Црном Гором, било као председник или премијер, освојио је између 35 и 36 одсто гласова, док је Милатовић добио око 29 одсто гласова, сугеришу пројекције резултата посматрачких организација ЦЕМИ и ЦДТ.

Дочекан повицима „Мило, Мило&qуот;, Ђукановић је у седишту странке рекао да ће радити на активирању подршке за други круг.

„Покушали смо и успели да се бирачкој јавности представимо као политика са осведоченим резултатима, задовољни смо степеном подршке и бројем бирача који верује у такав профил наше политике&qуот;, истакао је лидер ДПС-а.

Јаков Милатовић је, по објављивању прелиминарних резултата рекао да верује да ће 2. априла, у другом кругу избора, победити Ђукановића и послати га у политичку пензију.

Он је навео да је исход данашњег гласања представља „победу свих који су били дискриминисани, чија су деца напустила земљу трбухом за крухом, свих који су били сиромашни&qуот;, казао је Милатовић.

Ако би добио подршку присталица готово свих осталих кандидата, а било их је укупно седам на овим изборима, Милатовић би могао да озбиљно угрози Ђукановића.

Већина осталих председничких кандидата противи се Ђукановићу и његовој политици, а неки од њих, попут Андрије Мандића и Алексе Бечића, већ су позвали присталице да гласају за Милатовића у другом кругу.

У блиској прошлости, партије које су 2020. године удруженим снагама победиле Ђукановићеву Демократску партију социјалиста, нису успеле да очувају владу због разних размирица и размимоилажења и Црна Гора је ушла у период нестабилности.

• Водич кроз председничке изборе у Црној Гори: Нова лица против старих
• „Чији си ти мали&qуот;: Зашто је питање држављанства тако важно на изборима у Црној Гори
• Успон Мила Ђукановића - од раскида са Милошевићем до најдуговечнијег лидера Црне Горе
• Односи Русије и Црне Горе: Од „историјских пријатеља&qуот; до „непријатељских земаља&qуот;

Били су ово четврти председнички избори од како се Црна Гора 2006. године одвојила од Србије и кренула самосталним путем.

Право гласа имало је 542.154 бирача, саопштила је Државна изборна комисија Црне Горе.

Према подацима посматрачких организација, на изборима је гласало 63,6 одсто или око 344.700 бирача.

На овим изборима је било шест кандидата и једна кандидаткиња.

Према закону, да би неко постао председник Црне Горе потребно је да у првом кругу освоји више од половине гласова.

Уколико нико не буде имао више успе, одржава се други круг у коме се надмећу двоје најуспешнијих, а који ће бити одржан 2. априла.

Председник државе бира се на петогодишњи мандат.

Бирачи у Црној Гори последњи пут су на други круг председничких избора излазили 1997, када је Ђукановић победио Момира Булатовића, некадашњег саборца из социјалистичке ере бивше Југославије, иако је изгубио у првом кругу.

Пројекције резултата

Према пројекцијама резултата посматрачке организације Центар за мониторинг (ЦЕМИ), Мило Ђукановић је у вођству.

Ђукановић је освојио 35,4 одсто гласова, а Јаков Милатовић 29,2 одсто.

Из Ђукановићевог ДПС-а су саопштили да је њихов кандидат освојио око 36 одсто гласова, односно око 120.000 гласова, а Милатовић 27 процената.

Пројекције посматрачких организација, али и странака, сугеришу да ће Ђукановић и Милатовић у други круг.

Окружен присталицама у седишту покрета Европа сад, Милатовић је поручио да ће „запечатити победу 2. априла&qуот; и да ће „послати Ђукановића у политичку пензију&qуот;.

„Ово је победа целе Црне Горе, коју су генерације чекале, победа праведније, лепше, богатије, европскије Црне Горе&qуот;, рекао је он.

Иако се уочи избора говорило да би у други круг могли Ђукановић и други опозициони кандидат Андрија Мандић, то се није остварило.

Мандић, кандидат Демократског фронта, странке која има блиске везе са властима у Београду, освојио је око 19 одсто гласова, што је много мање од онога што су се у тој партији надали.

Алекса Бечић, још један Ђукановићев политички противник и некадашњи председник Скупштине Црне Горе, освојио је тек 11 одсто гласова, показују пројекције резултата.

Бечић је на овим изборима имао подршку Дритана Абазовића, премијера у техничком мандату, јер је његовој влади прошле године изгласано неповерење.

Остали учесници избора су далеко од ове четворке.

Драгиња Вуксановић Станковић, једина кандидаткиња на изборима и представница странке која је блиска Ђукановићевом ДПС-у, освојила је само око три одсто гласова.

На председничким изборима 2018. године, Драгиња Вуксановић Станковић освојила је око осам одсто гласова, односно тада је за њу гласало нешто више од 27.400 бирача.

У телевизијској дебати уочи избора, она је самоуверено поручила да ће „победити јер жене долазе&qуот;.

По саопштавању незваничних резултата, кандидаткиња Социјалдемократске партије (СДП) поднела је оставку на све партијске функције, пренела је Радио-телевизија Црне Горе.

Драгиња Вуксановић Станковић је рекла да је тим чином преузела одговорност због изборног резултата.

Горан Даниловић, још један Ђукановићев опонент, освојио је само 1,3 одсто гласова.

Инфлуенсер Јован Радуловић, који нема дан политичког искуства и који је после гласања изјавио да „зна како се побеђује на изборима - хладне главе&qуот;, добио је подршку тек 0,8 одсто изашлих.

---

Ко је Јаков Милатовић?

Рођен је 1986. године у главном граду Црне Горе, Подгорици, тадашњем Титограду.

Био је студент генерације на Економском факултету у Подгорици, био је стипендиста америчке владе на Универзитету у Илиноису, а магистарске студије завршио је на престижном Оксфорду.

Радио је у НЛБ банци у Подгорици, Дојче банци у Франкфурту и Европској банци за обнову и развој.

У политику је ушао као министар економије у кабинету премијера Здравка Кривокапића, првој влади направљеној после победе удружене опозиције над Демократском партијом социјалиста Мила Ђукановића 2020. године.

У председничку трку, Милатовић је ушао игром случаја.

Председништво покрета Европа сад крајем јануара изабрало је њиховог лидера Милојка Спајића као председничког кандидата.

Спајић и Милатовић бивши су министри у првој влади после смене ДПС-а, док је премијер био Здравко Кривокапић, а Европа сад назив њиховог економског програма.

Касније су формирали покрет истог имена, а који је био највећи победник локалних избора 2022, када је Милатовићу намењена функција градоначелника Подгорице.

Међутим, због проблема око пребивалишта и двојног држављанства Државна изборна комисија одбила је Спајићеву кандидатуру, тако да се кандидовао Милатовић.

Током предизборне кампање Милатовић је нападнут на митингу у Цетињу, црногорској престоници.

Милатовића су испред Спортског центра сачекали људи који су почели да га вређају и псују, да би потом насрнули на њега, а заштитили су га припадници обезбеђења и полиције.

---

Ђукановић: „Нисам непријатељ Србије, жилаво браним грађанску Црну Гору&qуот;

Мило Ђукановић, председник Црне Горе и кандидат за нови мандат шефа државе, рекао је после гласања да је уверен да ће проћи у други круг и у своју супериорност.

Каже да је Црна Гора у последње две и по године у озбиљној, свестраној кризи - институционалној, економској, финансијској и безбедносној.

„Црној Гори треба опоравак. Црној Гори треба повратак, ја то најједноставије формулишем - у стање нормалност у којем је била дуго времена после обнове незавиности и у времену током којег је динамично ишла ка европском циљу&qуот;, рекао је Ђукановић.

Рекао је и да увек жели најбоље односе са свим суседима, почев од Србије.

„Ја нисам непријатељ нити Србије нити било кога појединачно у Србији&qуот;, рекао је Ђукановић, али је нагласио и да грађанска Црна Гора нема алтернативу и да се за то жилаво бори.

„Када би Црна Гора залутала било којим националистичким рукавцем то би био пут њеног краја.

„Црна Гора мора да опстане као грађанска држава и зато се ја противим идејама да се сврставамо у националне торове на Балкану.

„То смо пробали, то нам је на почетку деведесетих година коштало 150.000 људских жртава.

„Били би не само неодговорни него и ужасно глупи да после 30 година искушавамо исти рецепт&qуот;, каже црногорски председник.

Шта су рекли остали кандидати?

Андрија Мандић, председнички кандидат Демократског фронта, поручио је после гласања:

„Раскидамо са досадашњом праксом у Црној Гори, истерујемо организовани криминал и корупцију&qуот;.

Ипак, после саопштавања незваничних резултата у тој странци су били незадовољни јер њихов кандидат није добио онолико гласова колико су се надали.

У изборном штабу, Мандић је недвосмислено стао уз Милатовића.

„Градећи нову Црну Гору дајем пуну подршку Јакову Милатовићу и позивам све грађане да га подрже&qуот;, рекао је Мандић.

Алекса Бечић, кандидат Демократа, био је уверен да ће остварити најбољи резултат до сада и да ће у другом кругу победити Ђукановића „са 60 одсто гласова&qуот;.

Међутим, ни он није успео.

Али је видео нешто позитивно, а то је, како је рекао, да су „победничке снаге на изборима од августа 2020. године освојиле су на данашњим изборима 60 одсто гласова, чак за десет одсто више него тада&qуот;.

„Ђукановић је дошао на 20 одсто мање гласова него на претходним председничким изборима&qуот;, рекао је Бечић из свог изборног штаба.

Поручио је и да је јасно шта је жеља грађана у наредном периоду.

„Даћемо допринос у наредних 15 дана да Ђукановић падне&qуот;, рекао је Бечић, пренеле су подгоричке Вијести.

Милатовић би могао да рачуна и на подршку присталица странке Горана Даниловића, председничког кандидата Уједињене Црне Горе.

Наводећи да је „платио високу цену сопствене политичке доследности&qуот;, Даниловић је рекао да се „радује поразу Ђукановића у другом кругу&qуот;.

---

Грађани Црне Горе ће ускоро поново на гласање - у јуну.

После дуге институционалне кризе, Ђукановић је непосредно пред изборе распустио скупштину, пошто мандатар Миодраг Лекић није успео да формира владу.

Лекић је дугогодишњи Ђукановићев опонент и један од лидера који су 2020. сменили ДПС са власти, иако су се они у њу убрзо вратили мањинском подршком наредној влади Дритана Абазовића, лидера покрета Ура.

Абазовићева влада пала је у августу 2022, када јој је управо ДПС ускратио подршку због потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом, документа којим се СПЦ гарантује својина над црквама и манастирима на територији Црне Горе.

Она влада од тада ради у техничком мандату јер парламентарне странке нису могле да се договоре ни о распуштању парламента, ни о избору нове владе.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.20.2023)