Srbija, Siniša Mali i pravosuđe: Šta radi Upravni sud, pet primera iz prakse
Upravni sud je adresa za rešavanje sporova koji se pokreću protiv organa državne i lokalne samouprave, pokrajinskih organa, javnih preduzeća, agencija i drugih organa javne vlasti.
Kada ste u Srbiji nezadovoljni pojedinim pravnim rešenjima, kao i drugostepenim, a negde i prvostepenim odlukama određenih državnih organa, naredna institucija kojoj se možete obratiti je - Upravni sud.
Ovaj sud posebne nadležnosti početkom marta je oborio odluku Senata Univerziteta u Beogradu koji je jednoglasno, zbog plagijata, poništio doktorat ministra finansija Siniše Malog.
„Za sada ne postoji pravni osnov za donošenje osporene Odluke kojom se poništava diploma o stečenom naučnom zvanju doktora nauka", navodi se u presudi Upravnog suda u koju je BBC na srpskom imao uvid.
U presudi se navodi i da je predmet vraćen „nadležnom organu na ponovno odlučivanje", kao i da se tuženi Senat obavezuje da „nadoknadi troškove upravnog sporta u iznosu od 17.870. dinara u roku od 15 dana od prijema presude".
Upravni sud postupa u sporovima koji se pokreću tužbama protiv organa državne uprave, na primer ministarstva, sekretarijata, zavoda i drugih posebnih organizacija, i lokalne samouprave, kao i javnih preduzeća i agencija.
„Ako neko nije zadovoljan upravnim aktom, odnosno rešenjem, on ima pravo žalbe koja se podnosi višem, drugostepenom organu.
„Kad taj drugostepeni organ odluči i potvrdi prvostepenu odluku, onda je ona postala konačna, a njihovu zakonitost procenjuje Upravni sud", govori Zoran Ivošević, nekadašnji sudija Vrhovnog suda, za BBC na srpskom.
- Upravni sud poništio odluku Senata Univerziteta o oduzimanju titule doktora nauka Siniši Malom
- Šta je Vrhovni kasacioni sud i zbog čega je važan
- Zašto padaju presude pred Apelacionim sudom
Pored upravnog spora gde je predmet bio doktorat Siniše Malog, na vrata Upravnog suda se kucalo, između ostalog, zbog zabrane šetnje na prošlogodišnjem Evroprajdu u Beogradu, poništavanja poslednjih parlamentarnih izbora u Velikom Trnovcu, mitinga Srpske radikalne stranke u Hrtkovcima 2018. godine, kao i proglašenja izborne liste Ljubiše Preletačevića Belog iste godine.
Upravni sud je počeo sa radom 1. januara 2010.
Sedište je u Beogradu, dok se odeljenja suda nalaze u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Čime se tačno bavi Upravni sud?
Upravni sud je adresa za rešavanje sporova koji se pokreću protiv organa državne i lokalne samouprave, pokrajinskog organa, javnih preduzeća, agencija i drugih organa javne vlasti.
Upravni spor se može pokrenuti protiv upravnog akta (pojedinačni pravni akt koji donose državni organi, na primer - rešenja) koji je donet u drugom stepenu i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga „nije dozvoljena žalba u upravnom postupku".
Predmeti tužbi koje završe na stolu ovog suda mogu se ticati zaštite izbornog prava, oduzimanja dozvola za rad, likvidacije banaka, privatizacije preduzeća, penzijskog i invalidskog osiguranja, socijalne zaštite, javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja i drugo.
„Vi ste, na primer, u penziji, niste zadovoljni njom i pišete žalbu drugostepenom organu PIO fonda (Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje).
„Ako taj organ odbije vašu žalbu, idete na Upravni sud, pa će on da reši spor kojim niste zadovoljni u prvom i drugom stepenu", objašnjava Zoran Ivošević.
Tužba se podnosi 30 dana od prijema upravnog akta osobi koja je podnosi ili u zakonom pripisanom kraćem roku.
Bivši sudija Ivošević kaže da ukoliko „prvostepeni i drugostepeni organi ćute" i ne donose odluke u propisanom roku, onda postoji mogućnost podnošenja tužbe Upravnom sudu.
Upravni sud, koji odlučuje u veću od troje sudija (osim ako Zakonom nije drugačije određeno), sporove rešava presudom kojom se tužba uvažava ili odbija kao neosnovana.
Presuda se donosi većinom glasova.
Ukoliko osoba smatra da je odlukom Upravnom suda oštećena, poslednja stanica je Vrhovni (kasacioni) sud.
„Na odluku Upravnog suda nema žalbe, ali se može podneti vanredni pravni lek i o tome će odlučivati Vrhovni sud.
„Ali to je konačna odluka i pravosnažna, a to znači da je izvršna", zaključuje Ivošević.
Doktorat Siniše Malog
Sumnje u doktorat Siniše Malog, koji je odbranio na Fakultetu organizacionih nauka (FON) 2013, pojavile su se u junu 2014.
Tada je Raša Karapandža, profesor Evropske škole za biznis u Nemačkoj, objavio tekst na sajtu Peščanik tvrdeći da je Mali uzimao delova tekstova iz tuđih disertacija i objavljivanih članaka.
On je Malog optužio za plagiranje.
Godinama nije bilo konkretnih zaključaka, a proces je više puta odlagan.
Na FON-u je 22. oktobra 2019. ponovljen ranije izrečen stav da „doktorat Malog nije akademski čestit, ali nije ni plagijat" i predloženo je da se izrekne mera javne osude - što je najstroža kazna koja se može izreći.
O ovoj odluci FON-a raspravljao je Etički odbor Univerziteta u Beogradu novembra 2019, gde je jednoglasno odlučeno da je Siniša Mali prekršio član 22. Kodeksa etičke profesionalne etike.
Ovaj član bavi se samo jednim pitanjem - plagiranjem.
Upravni sud poništio je u junu 2021. odluku Senata Univerziteta u Beogradu kojom je ministru finansija Siniši Malom poništena diploma doktora nauka, pošto je Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu zaključio da je njegova doktorska disertacija plagijat.
Upravni sud doneo je tada presudu kojom je poništeno rešenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu kojim je utvrđeno neakademsko ponašanje prilikom izrade doktorske disertacije Siniše Malog.
Predmet je zatim vraćen Odboru na ponovno odlučivanje koje je održano 22. decembra 2021. i doktorat Malog je opet poništen.
„Senat i Univerzitet nemaju više namere da se bave doktoratom Malog i baviće se time samo ako nas na to primora neka sudska odluka", rekao je tada posle sednice rektor Vladan Đokić.
Posle odluke Senata u decembru 2021. oglasio se i Mali i u objavi na Instagramu napisao da veruje u vlastiti doktorski rad i ocenio da je reč o političkoj odluci koju on ne može da prihvati.
Najavio je da će iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva da odluku opovrgne.
Mali je potom podneo tužbu Upravnom sudu osporavajući zakonitost i odluke o poništavanju diplome i dodatka diplomi.
U julu 2022. Ustavni sud odlučio je da propisi na osnovu kojih je poništen doktorat Malog nisu u skladu sa Ustavom, jer je Senat Univerziteta u Beogradu 2016. doneo set propisa koji su se primenjivali retroaktivno.
Ustavni sud Srbije tada je odlučio da odredbe Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, kao i Odredbe Statuta Univerziteta u Beogradu nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, navodi se u presudi Upravnog suda.
Početkom marta ove godine, Upravni sud poništio je odluku Senata Univerziteta u Beogradu o poništenju diplome doktorskih studija ministra finansija Srbije Siniše Malog i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje.
Početkom marta ove godine, Upravni sud poništio je odluku Senata Univerziteta u Beogradu o poništenju diplome doktorskih studija ministra finansija Srbije Siniše Malog i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje.
Proglašenje liste Belog Preletačevića
Presude Upravnog suda „pljuštale" su i ranijih godina.
Tako je 20. februara 2018. poništena lista Ljubiše Preletačevića Belog za beogradske izbore jer „ne sadrži naziv izborne liste, na način na koji to predviđa Uputstvo za proglašenje izborne liste".
U presudi je navedeno da je „GIK (Gradska izborna komisija) trebalo da naloži podnosiocu da sačini aneks sporazume o obrazovanju grupe građana kojom će se odrediti naziv izborne liste i eventualno nosioca liste", a u slučaju da lista ima nosioca i - njegovu pisanu saglasnost.
Međutim, kako je Beli bio fiktivna ličnost, iza čijeg lika je stajao Luka Maksimović, davanje saglasnosti je bilo dosta otežano.
GIK je naknadno ponovo proglasio listu „Ljubiša Preletačević BELI - Zato što volimo BELOVGRAD", koja je na izborima dobila nešto više od 19.000 glasova ili 2,33 odsto.
- Šta je ostalo od Evroprajda u Beogradu: Odluka MUP-a o održavanju šetnje 96 sati pre događaja, najavljuje predsednik Srbije
- Zašto je glasanje u Velikom Trnovcu važno za sve
Zabrana šetnje na Evroprajdu
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) donelo je 13. septembra 2022. odluku o zabrani šetnje u okviru manifestacije Evroprajd 2022.
Organizatori su se na tu odluku žalili Upravnom sudu.
Tri dana kasnije, sud se oglasio saopštenjem u kome se navodi da se žalba odbija kao neosnovana.
Uvidom u slučaj utvrdio je da postoji opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili narušavanja javnog reda u većem obimu, što jeste zakonski osnov za zabranu okupljanja.
Takođe je rečeno da su neosnovani navodi organizatora da zabrana šetnje diskriminiše LGBT+ zajednicu.
„Kako je sud naveo, takva odluka je doneta jer u ovom slučaju nije zabranjeno održavanje manifestacije Evroprajd, čiji sadržaji su se odigravali u nedelji od 12. do 17. septembra", preneo je portal Radio Slobodna Evropa.
Izbori u Velikom Trnovcu
Čak tri meseca posle održanih prošlogodišnjih parlamentarnih izbora u Srbiji konačni rezultati nisu bili proglašeni, niti je konstituisan novi saziv skupštine zbog jednog biračkog mesta sa nešto više od 1.000 glasača.
Upravni sud je više puta poništavao izbore na ovom biračkom mestu.
Izbori od 3. aprila poništeni su posle žalbe albanske koalicije, a ponovljeni izbori od 28. aprila oboreni su po prigovoru Socijalističke partije Srbije (SPS).
Posle petog glasanja, obe strane su odustale od novih prigovora i žalbi.
„Ne zato što je ovo bilo regularno, nego da se ovo ne bi pretvorilo u igru bez granica", rekao je tada Ivica Dačić, lider SPS-a.
Skup radikala u Hrtkovcu
Srpska radikalna stranka (SRS) je aprila 2018. najavila miting u Hrtkovcima, vojvođanskom mestu u kojem je predsednik partije Vojislav Šešelj pre više od 30 godina, prema pravosnažnoj presudi, počinio ratni zločin podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata.
MUP je prvo zabranio miting zakazan za 6. maj „jer je prijava skupa bila nepotpuna".
SRS se potom žalio Upravnom sudu na ovu odluku, a sud je, prema navodima ove stranke, „doneo presudu kojom je uvažio tužbu".
U obrazloženju je navedeno da je Uprava policije bila u obavezi da poništi prvostepeno rešenje o zabrani jer je prijava skupa bila nepotpuna.
Uprava policije potom je postupila po presudi suda, poništila prvostepeno rešenje kojim se ne dozvoljava skup i vratila predmet na ponovno odlučivanje.
Radikalima je naloženo da otklone nedostatke u prijavi, posle čega je organizatorima ponovo uručeno rešenje o zabrani skupa.
Uprkos pokušaju radikala, predvođenih Šešeljom, da ipak dođu u Hrtkovce, miting naposletku nije održan jer ih je policija zaustavila kod naselja Jarak.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 03.23.2023)
