Protiv vetra i često u inat

Prateći hronološku, ali i logičku nit, film (barem onaj narativne fele) produžetak je pozorišta, kao i književnosti, naravno, drugim sredstvima, a nekoliko koraka unazad kao na prethodnicu svih prethodnica nužno nailazimo na govor, odnosno na priču, pa još preciznije – potrebu da se pričom nešto saopšti, nešto pojasni, prikaže u drugačijem i poželjno punijem svetlu. Negde upravo na toj tački ili u njenoj blizini mogli bismo da smestimo jedan od najaktuelnijih