Бриселско-охридска сенка над Уставом
Политика 30.03.2023
Треба разјаснити да ли ови акти обавезују уговорне стране, ’Београд’ и ’Приштину’, и ЕУ, с обзиром на то: да нису потписани, парафирани нити ратификовани, да су, ваљда, усмено прихваћени пред сведоцима, не знамо да ли са или без (писаних) резерви, да су прихваћени од стране различитих државних представника (шефа државе и премијера), од којих бар један није имао, претпостављамо, утврђене владине основе или границе у којима води преговоре
Очита је конфузија изазвана информацијама о потпуном или делимичном прихватању, важењу, неважењу и примени бриселског „ЕУ споразума о нормализацији односа између Косова и Србије” (од 27. фебруара ’23) и његовог потоњег дела, охридског „Имплементационог анекса (мапе пута)” (од 18. марта ’23). Како изјаве западних званичника, самих преговарача, аналитичара, правне и лаичке јавности међусобно штрче у вези са „прихваћеним” и „прихваћеним за примену”, ваља
