Crna Gora i izbori za predsednika: Jakov Milatović ubedljivo pobedio, Milo Đukanović priznao poraz
Milatović poručio da će istinski biti predsednik svih u Crnoj Gori i da će zemlju uvesti u EU. Đukanović mu poželeo da bude uspešan predsednik jer će tako i Crna Gora biti uspešna. Projekcija rezultata: Milatović 60 odsto, Đukanović 40 odsto.
Kada je u nedelju, 2. aprila došao na biračko mesto u rodnoj Podgorici, Jakov Milatović je shvatio da ne može da glasa - zaboravio je ličnu kartu.
„Tako je to kad vam žena kaže da promenite odelo, a ja uvek slušam suprugu", našalio se Milatović u izjavi novinarima, da bi se vratio do kuće i uzeo dokument.
Dvanaest sati kasnije, 36-godišnji Milatović ući će u istoriju, jer je, prema preliminarnim rezultatima, pobedio Mila Đukanovića, koji je u protekle tri decenije neprikosnoveno vladao Crnom Gorom.
Milatović je imao samo tri-četiri godine kada je Đukanović ulazio u politiku i napravio političku karijeru za anale.
Ali, Đukanović posle tri decenije, sada neće obavljati nijednu od najvažnijih političkih funkcija u Crnoj Gori.
„Crna Gora je izabrala, ja taj izbor poštujem. Čestitam Milatoviću na poverenju koje je dobio.
„Želim mu da bude uspešan predsednik, jer ako on bude uspešan biće uspešna i Crna Gora", rekao je Đukanović oko 22 sata u izbornom štabu DPS-a, pozdravljen velikim aplauzom i ovacijama pristalica.
U društvu supruge, lidera gotovo svih stranaka koje su ga podržale i koji su se srdačno pozdravljali i čestitali međusobno, ali i sa crnogorskim zastavama i zastavom Evropske unije, Milatović je poručio da će istinski biti predsednik svih građana i da će uvesti Crnu Goru u EU.
„Večeras je noć koju smo čekali više od 30 godina i neka nam je sa srećom ova pobeda svih nas
„Neka nam je na sreću pobeda pomirene Crne Gore i pobeda svih nas", rekao je Milatović, prekidan povicima „Jakove, Jakove", ali uzvicima: „Milo lopove" i „Gotov je".
Milatović je poručio da će za pet godina uvesti Crnu Goru u EU i da želi najbolje odnose sa svim zemljama Zapadnog Balkana.
Pogledajte video: Noć promene u Crnoj Gori
„Crna Gora je napravila odlučan korak napred i rekla presudno zbog prevaziđenom režimu Mila Đukanovića i poslednjem diktatoru u Evropi.
„Rekli smo presudno zbogom kriminalu i korupciji u Crnoj Gori i povezanosti kriminala i korupcije sa politikom.
„Ostavljamo prošlost u prošlosti i hrabro zakoračujemo u budućnost", rekao je Milatović.
Poručio je da će istinski biti predsednik svih građanki i građana Crne Gore, dodajući: „Ono što ova zemlja nikad nije imala".
- Sudar političkih generacija: Milo Đukanović i Jakov Milatović za BBC na srpskom
- Izbori za predsednika Crne Gore: Đukanović i Milatović u drugom krugu
- Šta su novo doneli predsednički izbori u Crnoj Gori (i šta će tek doneti)
- Šta će odlučiti drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori
Projekcije rezultata
Prema projekciji rezultata posmatračkih organizacija, Milatović (37), kandidat pokreta Evropa sad, ima veliku prednost nad Đukanovićem (61), aktuelnim šefom države i liderom Demokratske partije socijalista (DPS).
Prema tim rezultatima, Milatović je osvojio oko 60 odsto glasova, a Đukanović oko 40 odsto.
Centar za monitoring izbora saopštio je projekcije rezultata na blizu 100 odsto obrađenih uzoraka.
Gotovo istu procenu dala je i druga posmatračka organizacija, Centar za demokratsku tranziciju (Milatović 58,9 odsto, a Đukanović 41,1 odsto).
Šta su predsednički kandidati rekli u intervjuima za BBC na srpskom uoči drugog kruga izbora pročitajte ovde.
Iz pokreta Evropa sad saopštili su da je Milatović osvojio 60,2 odsto glasova, na osnovu 40 odsto uzoraka.
Posle saopštavanja preliminarnih i nezvaničnih rezultata izbora, u više gradova Crne Gore počelo je slavlje pristalica pokreta Evropa sad, ali i drugih stranaka koje su podržale Milatovića, javlja Radio-televizija Crne Gore.
Pogledajte snimak reportera BBC-ja Slobodana Maričića iz Podgorice:
https://twitter.com/bbcnasrpskom/status/1642614142279249922
Ovo je bilo prvi put posle 1997. da su predsednički izbori u Crnoj Gori odlučivani u drugom krugu.
Predsednički izbori došli su posle nekoliko politički prilično burnih godina i uvod su u vanredne parlamentarne izbore u junu.
Bili su ovo četvrti predsednički izbori otkako se Crna Gora odvojila od Srbije, odnosno od osamostaljivanja 2006. godine.
Mandat predsednika traje pet godina.
Đukanović će obavljati predsedničku funkciju do 21. maja kada će se desiti primopredaja vlasti.
Ko je Jakov Milatović?
Rođen je 1986. godine u glavnom gradu Crne Gore, Podgorici, tadašnjem Titogradu.
Bio je student generacije na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, bio je stipendista američke vlade na Univerzitetu u Ilinoisu, a magistarske studije završio je na prestižnom Oksfordu.
Radio je u NLB banci u Podgorici, Dojče banci u Frankfurtu i Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
U politiku je ušao kao ministar ekonomskog razvoja u kabinetu premijera Zdravka Krivokapića, prvoj vladi napravljenoj posle pobede udružene opozicije nad Demokratskom partijom socijalista Mila Đukanovića 2020. godine.
Kao ministar progurao je odluku o povećanju plata nauštrb zdravstvenog sistema što je očigledno bila karta koja mu se isplatila.
U predsedničku trku, Milatović je ušao igrom slučaja.
Predsedništvo pokreta Evropa sad krajem januara izabralo je njihovog lidera Milojka Spajića kao predsedničkog kandidata.
Spajić i Milatović bivši su ministri u prvoj vladi posle smene DPS-a, dok je premijer bio Zdravko Krivokapić, a Evropa sad naziv njihovog ekonomskog programa.
Kasnije su formirali pokret istog imena, a koji je bio najveći pobednik lokalnih izbora 2022, kada je Milatoviću namenjena funkcija gradonačelnika Podgorice.
Međutim, zbog problema oko prebivališta i dvojnog državljanstva Državna izborna komisija odbila je Spajićevu kandidaturu, tako da se kandidovao Milatović.
Tokom predizborne kampanje Milatović je napadnut na mitingu u Cetinju, crnogorskoj prestonici.
Milatovića su ispred Sportskog centra sačekali ljudi koji su počeli da ga vređaju i psuju, da bi potom nasrnuli na njega, a zaštitili su ga pripadnici obezbeđenja i policije.
Milatović je imao široku podršku gotovo svih drugih kandidata iz prvog kruga, odnosno njihovih političkih stranaka.
U avgustu 2020. godine, opozicioni blok uspeo je da udruženim snagama pobedi Đukanovićevu partiju koja je posle dugo godina ostala bez parlamentarne većine.
Posle prvog kruga pre dve nedelje, Đukanović je imao za oko šest-sedam procenata glasova više od Milatovića, mladog ekonomiste, koji je bio dečak kada je Đukanović ulazio u politiku.
Ostali kandidati odmah su podržali Milatovića i pozvali svoje pristalice da ga podrže u drugom krugu.
Ishod predsedničkih izbora može se posmatrati i kao nastavak pada DPS-a, koji traje od parlamentarnih izbora 2020, a nastavljen je na lokalnim izborima 2022. godine, da bi vrhunac bio poraz Đukanovića.
Ipak, Crnu Goru očekuju novi izbori već za koji mesec.
„Sada je jako važno da Crna Gora napravi i sledeći izbor, 11. juna, na parlamentarnim izborima", rekao je Đukanović u izbornom štabu DPS-a posle priznavanja poraza 2. aprila.
Posle prvog kruga, Milatović, koji je tek nedavno ušao u politiku kao ministar ekonomskog resora u nekadašnjoj vladi Zdravka Krivokapića, poručio je: „Poslaću Đukanovića u političku penziju".
Milatovićevi politički podržavaoci iz drugih stranaka izrazili su uverenje da će drugi krug izbora rezultirati konačnim razvlašćivanjem Đukanovića i njegovog DPS-a.
Posle prvog kruga, Đukanović je rekao da je zadovoljan rezultatima, ali i da postoji rezervoar glasova DPS-a koji će, bio je uveren, biti aktiviran za drugi krug.
- Vodič kroz predsedničke izbore u Crnoj Gori: Nova lica protiv starih
- Vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori 11. juna, odlučio predsednik
- DPS gubi vlast u Podgorici i brojnim opštinama, uspeh novajlija na lokalnim izborima u Crnoj Gori
- Izbori u Crnoj Gori: Konačni rezultati - vladajući DPS na 35,06 odsto, „Za budućnost Crne Gore" ima 32,5
Reagovanja
Lideri stranaka koje su podržale Milatovića slave.
Dritan Abazović, premijer u tehničkom mandatu, napisao je na Tviteru: „Čestitam Jakovu Milatoviću izbor za prvog evropskog predsednika u istoriji Crne Gore! Misija je završena. Pred Crnom Gorom je svetla budućnost".
„Konačno! Isplatio se višedecenijski trud. Srećna pobeda svima", poručili su iz Demokratskog fronta, partije koju predvodi Andrija Mandić koji je u prvom krugu predsedničkih izbora bio treći.
Ova partija je bliska zvaničnom Beogradu.
Aleksa Bečić, lider Demokrata, koji je takođe učestvivao u predsedničkim izborima, poručio je:
„Diktator je pobeđen, trijumf Milatovića je temelj našeg pomirenja, napretka i evropske budućnosti
„Sada je vreme da narod večno vlada, a Crna Gora da večno živi", rekao je Bečić, prenose Vijesti.
Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje, čestitao je Milatoviću na izboru za predsednika Crne Gore.
„Čestitam novom predsjedniku Crne Gore Jakovu Milatoviću", naveo je Varhelji na Tviteru.
On je Milatoviću poručio da se raduje što će sa njim raditi na ubrzanju neophodnih reformi na putu ka EU.
Đukanovićeva vladavina
Prvi put od kako je ušao u politiku februara 1991. godine, Milo Đukanović je doživeo politički poraz.
Đukanović je poražen u prvom krugu predsedničkih izbora 1997. godine kada mu je protivnik bio nekadašnji saborac Momir Bulatović, ali je bio pobednik u drugom.
Ekonomista iz Nikšića vladao je Crnom Gorom od uspostavljanja višepartijskog sistema, duže od 30 godina.
Ovo je bila treća Đukanovićeva kandidatura za predsednika.
Sedam puta bio je predsednik vlade.
Prvi put je bio predsednik od 1997. do 2003. godine u vreme Savezne Republike Jugoslavije, kada se distancirao od politike Slobodana Miloševića.
Drugi predsednički mandat dobio je na izborima aprila 2018.
Predvodio je pokret za nezavisnost Crne Gore koja je obnovljena na referendumu 2006. godine.
U vreme njegovih mandata započet je proces pridruživanja Crne Gore Evropskoj uniji, a kao premijer uveo je Crnu Goru u NATO alijansu 2017. godine.
Odnosi sa Srbijom, koja je sa Crnom Gorom povezana istorijski, kulturno, a mnogi građani su i rodbinski povezani, naglo su zahladneli posle odluke vlasti u Podgorici da prizna nezavisnost Kosova.
U vreme njegove vlasti isplivao je niz afera oko njegovih ličnih računa, kredita, firmi u inostranstvu, dugova i protivzakonitog finansiranje izborne kampanje Demokratske partije socijalista.
Politički protivnici su optuživali Đukanovića da je političku moć koristio da zaštiti nelegalne poslove porodice i prijatelja, da se brutalno obračuna sa intelektualcima, medijima i delom nevladinog sektora koji je kritikovao njegov način vladanja, podseća RTCG.
Milatović: „Kad vam žena bira odelo..."
Đukanovićev izazivač, Jakov Milatović, došao je na biračko mesto u Podgorici, ali je morao da se vrati kući jer je zaboravio ličnu kartu.
„Tako vam je to kad menjate odelo u poslednjem trenutku, supruga je sugerisala, ja nju uvek slušam", rekao je Milatović novinarima uz osmeh.
Incident na biračkom mestu u Podgorici
Ispred jednog biračkom mesta u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore, oko 11 sati desio se incident kada je stariji muškarac napao drugog nožem i lakše ga ranio.
Lokalna posmatračka organizacija Centar za monitoring saopštila je da incident nije povezan sa izborima.
Pozivajući se na svedoke, Televizija N1 javila je da žrtva izlazila sa biračkog mesta a napadač ga je iznenada ubo nožem u predelu glave uz ljutitu opasku da mu ne blokira put.
Svedoci su za N1 rekli da je napadač „čovek u godinama" koji je i ranije pretio komšijama i ponašao se nasilno.
Prema njihovim rečima, napad nije povezan sa izborima, a napadač je od ranije poznat u tom kraju kao nasilan čovek.
Kako je protekao prvi krug izbora?
U prvom krugu, Đukanović je osvojio 35,4 odsto, a Milatović 28,9 odsto glasova.
Od kandidata iz prvog kruga, Milatovića su podržali Andrija Mandić iz Demokratskog fronta (19,3 odsto), Aleksa Bečić iz Demokrata (11,1 odsto) i Goran Danilović iz Ujedinjene Crne Gore (1,3 odsto)
Uz Đukanovića su Draginja Vuksanović Stanković (3,15 odsto) - koja je posle izbora podnela ostavku na mesto predsednice Socijaldemokratske partije Crne Gore - i nezavisni kandidat Jovan Radulović sa 0,76 odsto.
Đukanović je do sada četiri puta bio premijer Crne Gore i dva puta predsednik, od čega je 2018. ubedljivo pobedio u prvom krugu, ali je njegova moć znatno okrnjena.
Od avgusta 2020, DPS nema suštinsku kontrolu u crnogorskoj vladi, ali su i stranke koje su slavile pobedu na poslednjim parlamentarnim izborima u međuvremenu više vremena provele u sukobima nego u političkoj stabilnosti.
Milatović je još bio dete kada je Đukanovićeva vladavina počela.
U prvu predsedničku trku ušao je u 36. godini života, sa godinu i po dana ministarskog staža u resoru ekonomije i još manje političkog iskustva - stranka Evropa sad, koja ga je kandidovala, osnovana je 2022. godine.
Drugi krug predsedničkih izbora poslednji put je održan 1997, kada je Đukanović, posle velike podele u DPS-u, imao duel sa dugogodišnjim saradnikom Momirom Bulatovićem.
Bulatović je tada bio bolji u prvom krugu, ali je Đukanović na kraju slavio.
Zašto su glasačke kutije plave boje?
Glasačke kutije na biračkim mestima u Crnoj Gori, za razliku od onih u Srbiji, nisu providne, a razlog za to je - debljina papira koji se koristi za izradu glasačkih listića, objasnila je za Televiziju N1 izvršna direktorka podgoričkog Centra za monitoring i istraživanje (CeMI) Ana Nenezić.
Prema njenim rečima, posmatračke misije su pre nekoliko godina zatražile da glasačke kutije više ne budu providne, jer je zbog gramaže papira koji se koristi za štampanje glasačkih listića bilo veoma lako videti za koga je birač glasao.
„Gramaža papira za glasačke listiće razlikuje se od države do države, a u Crnoj Gori je vrlo tanka, samim tim i vidljiva.
„S obzirom da se od toga nije moglo odstupiti, pre svega iz finansijskih razloga, zatražili smo da se glasačke kutije zaštite i da više ne budu providne.
„Zahtev je usvojen, pa je na taj način obezbeđena tajnost glasanja", istakla je Nenezić.
Nije umela da odgovori na pitanje zašto su glasačke kutije baš u plavoj boji.
„Sumnjam da su oni tom pitanju strateški pristupali, pretpostavljam da su našli papir koji nije providan i njime prelepili providne kutije koje su ranije korišćene.
„Znajući kako stvari ovde funkcionišu, verujem da im je tako bilo najlakše i najjeftinije", zaključila je Nenezić.
Građani Crne Gore će u junu ponovo na glasanje.
Posle duge institucionalne krize, Đukanović je neposredno pred predsedničke izbore raspustio skupštinu, pošto mandatar Miodrag Lekić nije uspeo da formira vladu.
Lekić je dugogodišnji Đukanovićev oponent i jedan od lidera koji su 2020. smenili DPS sa vlasti, iako su se oni u nju ubrzo vratili manjinskom podrškom narednoj vladi Dritana Abazovića, lidera pokreta Ura.
Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je upravo DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.
Ona vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 04.03.2023)
