Crna Gora, politika i izbori: Šta pobeda Jakova Milatovića znači za Srbiju, Kosovo, region i Evropu

Novi predsednik - nova međunarodna raskrsnica za Crnu Goru.

Pobeda Jakova Milatovića u drugom krugu predsedničkih izbora ostavila je Mila Đukanovića bez jedne od vodećih funkcija posle više od tri decenije, ali se promene ne zaustavljaju na granicama ove nekadašnje jugoslovenske republike.

Novoizabrani šef crnogorske države govorio je o želji da se unaprede odnosi Beograda i Podgorice, a u intervjuu za BBC na srpskom uoči drugog kruga izbora poslao je i pozitivan signal povodom mogućeg pridruženja Podgorice Otvorenom Balkanu.

Tvrdi da je posvećen evrointegracijama i veruje da bi do članstva u EU Crna Gora mogla do kraja njegovog petogodišnjeg mandata.

U postizbornom intervjuu za Asošiejted pres istakao je da „Crna Gora snažno, 100 odsto vodi spoljnu politiku EU" i da će „tako i ostati", posebno napominjući slučaj ruske agresije na Ukrajinu.

„Ne postoji niko u Evropi, a u Crnoj Gori očigledno, ko može da podrži invaziju jedne zemlje na drugu suverenu zemlju", dodao je Milatović.

• Šta za Crnu Goru znači pobeda Jakova Milatovića
• „Čiji si ti mali": Zašto je pitanje državljanstva tako važno na izborima u Crnoj Gori
• Šta su novo doneli predsednički izbori u Crnoj Gori (i šta će tek doneti)

„Drastične zaokrete" na putu Podgorice ka Evropskoj uniji ne treba očekivati, kaže Florijan Biber, politikolog i direktor Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, za BBC na srpskom.

Milatović „ne može mnogo da dobije odustajanjem od Evropske unije i NATO-a", a vlada formirana posle vanrednih izbora 11. juna, ukoliko bude stabilna, dugotrajna i formiraju je partije koje su podržale Milatovićevu predsedničku kandidaturu u drugom krugu izbora, „imaće šansu da ostvari veći napredak na putu ka EU", dodaje.

„Vlade od poraza Đukanovića 2020. godine bile su nestabilne i u njima nije bilo jasnog konsenzusa oko članstva u EU, a DPS pre toga nije pokazao iskrenu volju da sprovede potrebne reforme, već je ono što je urađeno više neka fasada", ocenjuje Biber.

Crnogorski politikolog Zlatko Vujović kaže za BBC na srpskom da očekuje daleko prisnije odnose Podgorice sa Beogradom, ali ne i povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i promene stava ka članstvu u NATO-u.

„Povlačenje priznanja Kosova bi u ovom trenutku bio jako radikalan potez, a tako nešto nije moguće i vlasti u Crnoj Gori neće imati snage za to, jer bi se tako zamerili zapadnim partnerima, sve do otvorenog sukoba sa nekima od njih", objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici.

Kakav odnos prema Srbiji donosi Milatović?

Prema crnogorskom Ustavu, ključne odluke o spoljnopolitičkom kursu države donosi vlada, pa one neće biti direktna odgovornost novog predsednika Jakova Milatovića.

Ipak, on je u postizbornom intervjuu za agenciju Asošiejted pres istakao da će se zalagati za bolje odnose sa Srbijom, koji su, prema njegovom mišljenju, narušeni tokom Đukanovićeve vladavine, prenela je televizija N1.

„Pobedio je kandidat koji nije gradio političku platformu na predstavljanju Srbije kao pretnje, što je radio Milo Đukanović, već naprotiv - na zagovaranju što bližeg odnosa sa Srbijom kao dve suverene zemlje", objašnjava Milan Krstić, docent Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, za BBC na srpskom.

Krstić dodaje da će perspektiva odnosa Beograda i Podgorice zavisiti od dva faktora.

„Prvi je faktor Beograda, odnosno pitanja da li će i Srbija poslati signal da je spremna za saradnju sa Crnom Gorom na jednakim pozicijama i želju da se prevaziđu sporna pitanja.

„Drugi je to kako će izgledati nova parlamentarna većina u Crnoj Gori koja će posle izbora u junu formirati vladu, ali sumnjam da će ona gajiti negativan i skeptičan stav prema Srbiji, ako imamo u vidu rast podrške Milatoviću i drugim strankama uz njega, kao i pad popularnosti DPS-a", ističe politikolog.

Uprkos suprotnim tvrdnjama Milatovića u prvim danima posle izbora, Zlatko Vujović, profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici, ide korak dalje i očekuje „sinhronizaciju spoljne politike" sa Beogradom.

„Logično je očekivati da će oni koji su podržali Milatovića biti u prilici da u potpunosti formiraju vladu nakon parlamentarnih izbora u junu, a ukoliko se to dogodi, dobićete jednu stabilnu, prosrpsku vladu, koja sledi stavove i politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića", opisuje on za BBC na srpskom.

Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu smatra da „postoje izvesne šanse" da će se odnosi dve države popraviti posle pobede Milatovića.

„Važno je imati na umu da je Milo Đukanović imao napete odnose sa Beogradom, kao i da on od izbora 2020. godine nije bio centralna politička figura u tim odnosima, zbog čega bi ova promena mogla da bude manje dramatična nego što se očekuje", pojašnjava stručnjak.

Kosovsko pitanje: Povlačenje priznanja 'nije očekivano'

Crna Gora je 2008. godine priznala nezavisnost Kosova, a ne očekuje se promena ovog stava bez obzira na mogućnost boljih odnosa sa Srbijom u budućnosti, smatra profesor Zlatko Vujović.

„Očekujem da će harmonizacija sa spoljnom politikom Srbije ići uz izbegavanje sukoba sa zapadnim partnerima.

„Oni tolerišu neke poteze Vučića u nadi da će se postići i implementirati dogovor sa Kosovom, a Crna Gora će pokušati da pliva u tom međuprostoru", ocenjuje on.

Ipak, politikolog iz Podgorice „definitivno očekuje usporavanje bilateralnih odnosa sa Kosovom, ignorisanje komunikacije i praćenje Srbije", dodaje Vujović.

Njegov kolega Milan Krstić sa beogradskog FPN-a takođe smatra da povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova „nije moguće u ovom trenutku".

„To je nešto što bi mogao da zagovara Demokratski front, ali nije nešto na čemu bi oni previše insistirali, a siguran sam da ni Evropa sad, ni Demokrate, ni pokret URA ne bi podržali takav zaokret.

„Takvim potezom Crna Gora bi skrenula pažnju na sebe, a u aktuelnom geopolitičkom kontekstu bi ovo moglo da se protumači i kao rastući ruski uticaj", pojašnjava.

Međutim, Krstić ističe i da to ne znači da će Podgorica voditi identičnu politiku prema Kosovu kao u eri vladavine DPS-a.

„Milo Đukanović se u poslednjem mandatu otvorenije stavljao na stranu kosovskih Albanaca, dok verujem da će Jakov Milatović više izbegavati da se bavi ovim pitanjima.

„On će tumačiti Kosovo kao susednu državu, što je u skladu sa priznanjem, ali gledaće da ne bode oči biračima kojima se to priznanje nije svidelo, već će pre svega biti posvećen dobroj ekonomskoj saradnji i bilateralnim odnosima", dodaje docent.

Konsenzus o kosovskom pitanju među glavnim političkim akterima, koji bi mogli da se nađu u budućoj vladi Crne Gore, nije tako izražen kao po nekim drugim pitanjima, ocenjuje Gunhild Hogensen Gjorv, politikološkinja i profesorka norveškog Univerziteta u Tromzou, za BBC na srpskom.

„Jako je teško predvideti kakav će stav crnogorska vlada zauzimati u budućnosti, ali svakako ne očekujem konkretnije i drastičnije poteze po pitanju Kosova u skorijoj budućnosti", dodaje Hogensen Gjorv.

Hoće li Crna Gora u Otvoreni Balkan?

Milo Đukanović, koji je više od 30 godina bio na najvažnijim funkcijama u Crnoj Gori, projekat Otvoreni Balkan ocenio je kao „veoma sporan", suprotan članstvu u Evropskoj uniji i kao platformu za širenje uticaja Srbije.

„Kakav crni srpski svet, o tome pričaju ljudi poput Đukanovića koji su još u devedesetim godinama 20. veka.

„Mene samo zanima da voz kojim moji roditelji obilaze rodbinu u Beogradu ne stoji pola sata u Bijelom Polju, pa pola sata u Prijepolju - ako to može da reši, apsolutno sam za Otvoreni Balkan", kazao je Milatović dva dana pre drugog kruga izbora u intervjuu za BBC na srpskom.

O pitanju eventualnog pridruživanja Otvorenom Balkanu po Ustavu Crne Gore ne odlučuje predsednik, već vlada ove zemlje, a odluku bi trebalo očekivati posle junskih parlamentarnih izbora, kaže profesor Zlatko Vujović.

Posle toga, smatra on, „biće teško izbeći ulazak Crne Gore u projekat Otvoreni Balkan".

Njegov kolega iz Beograda Milan Krstić smatra da je Milatovićeva ubedljiva pobeda „indikator da građani Crne Gore nemaju ništa protiv Otvorenog Balkana".

„Za Milatovića Otvoreni Balkan u političkom smislu ne predstavlja veliki problem, a može da pošalje dodatnu pozitivnu poruku ka delu srpski opredeljenih birača kojima se tako sugeriše da je zemlja otvorena za bolju saradnju sa susedima, gde spada i Srbija", objašnjava docent FPN-a u Beogradu.

• Ko sve nije deo „Otvorenog Balkana" i zašto
• Lakša putovanja Zapadnim Balkanom, brže priznavanje diploma i licenci: Šta se menja Berlinskim procesom
• Sudar političkih generacija: Milo Đukanović i Jakov Milatović za BBC na srpskom

Među političkim partijama koje bi posle junskih izbora mogle da uđu u novu vladu postoje i drugačiji stavovi prema incijativi, čiji su deo Srbija, Severna Makedonija i Albanija, napominje Krstić.

„Neke partije su imale skepsu prema Otvorenom Balkanu, poput Demokrata Alekse Bečića ili čak Milojka Spajića iz Milatovićeve partije.

„Ali, posle Milatovićeve pobede na predsedničkim izborima, njegov stav bi mogao da postane dominantan", dodaje.

Pogledajte kako je izgledalo slavlje na ulicama Podgorice posle predsedničkih izbora:

Može li Otvoreni Balkan da bude kočnica na putu ka EU?

Apsolutno, smatra profesor Zlatko Vujović.

Procese pregovora sa EU i pridruživanja Otvorenom Balkanu vidi kao „dva potpuno suprotstavljena procesa", a evropske integracije „neće biti prioritet naredne vlade" i Jakova Milatovića, tvrdi politikolog.

„Umesto da naše standarde prilagođavamo ulasku u Evropsku uniju, mi ćemo ih ublažavati da bismo mogli da izađemo u susret regionalnim zahtevima", smatra Vujović.

Politikološkinja Gunhild Hogensen Gjorv ne očekuje da Podgorica odustane od evrointegracija, ali smatra da bi pitanje Otvorenog Balkana moglo da bude izazov na tom putu.

„Novoizabrani predsednik je dosad jasno poručio da je zainteresovan da Crna Gora postane članica EU i da želi da raskrsti sa politikom prošlosti i korupcijom.

„Kako Otvoreni Balkan neki vide kao projekat kojim upravlja srpska politika, to bi možda moglo da se pokaže problematično za Milatovića", ističe profesorka iz Norveške.

• Izborna bitka za najsiromašniju crnogorsku opštinu duga osam sedmica
• Da li Temeljni ugovor potresa temelje Vlade Crne Gore
• Abazović: Vreme za „okretanje novog lista“; Brnabić: „Nemamo bliže od Crne Gore“

Pred Milatovićem, ali i vladom koju bi Crna Gora trebalo da dobije posle parlamentarnih izbora u junu, nalazi se „trnovit put", dodaje.

„Biće interesantno videti kako će balansirati između tog puta i odnosima sa susednim zemljama u regionu, poput Srbije.

„Zaista ima ogroman i težak zadatak - ljudi su ga izabrali i dali mu veliku podršku kako bi sproveo reforme i uveo zemlju u Evropsku uniju, a do narednih izbora moraće da donese osetne promene kako bi ljudi nastavili da mu veruju", kaže Hogensen Gjorv.

Pored toga što će morati da uvere birače da se promene dešavaju, Milatović i naredna vlada će taj zadatak imati i u Briselu, gde će „morati da donesu kredibilitet za pregovarački sto", dodaje profesorka.

Šta bi moglo ostati isto?

Crna Gora je dosad otvorila sva poglavlja u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom, a privremeno su zatvorena tri koja se tiču nauke, obrazovanja i spoljne politike.

Tokom predsedničke kampanje, novi predsednik Jakov Milatović izrazio je verovanje da bi do kraja njegovog petogodišnjeg mandata ta zemlja mogla postati članica EU.

Ne treba očekivati „veliki zaokret" u politici Podgorice prema Briselu, smatra politikolog Florijan Biber.

Jedan od argumenata je i taj što su sve partije koje su ga podržale u drugom krugu, ne računajući Demokratski front, otvoreno za članstvo u EU, objašnjava.

Ipak, brzina kojom će se Crna Gora u budućnosti kretati ka članstvu u EU neće zavisiti samo od tamošnjih vlastodržaca, već će na potezu biti i Evropska unija.

„Milatović još treba da jasno pokaže u kom smeru će se zemlja kretati, ali će on zavisiti i od toga koliko je atraktivno ono što Brisel ponudi Crnoj Gori", kaže Biber.

Crna Gora je postala deo NATO alijanse 2017. godine, a pitanje članstva u ovom odbrambenom savezu „neće biti ni razmatrano" posle izbora Milatovića i formiranja nove vlade, veruje on.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.04.2023)