NATO i Finska: Baltička zemlja ušla u vojnu alijansu koja je udvostručila granicu sa Rusijom
Finsko rukovodstvo je na ovaj potez navela ruska invazija na Ukrajinu.
Finska je postala 31. članica NATO pakta, a time se udvostručila granica Rusije i ove vojne alijanse.
Ministar inostranih poslova Finske potpisao je pristupni dokument i predao ga američkom državnom sekretaru Antoniju Blinkenu.
„Ovo je veliki dan za Finsku", rekao je finski predsednik Sauli Ninisto, proglašavajući novu eru za njegovu zemlju.
Finska bi bila pouzdan saveznik i njeno članstvo nikome ne bi predstavljalo pretnju, dodao je on.
„Sigurnost i stabilnost su oni elementi koje veoma snažno osećamo; ako ljudi mogu da žive u sigurnim stabilnim okolnostima, to je osnovni element srećnog života.
- Rusija obustavlja rad misije u sedištu NATO
- Erdogan poručio Švedskoj: „Ako hoćete u NATO, predajte nam teroriste"
- Rusija obustavlja rad misije u sedištu NATO
- Samit NATO: Pet izazova za vojni savez
Odluka o pristupanju bila je podstaknuta ruskom invazijom na Ukrajinu, pošto Finska sa Rusijom deli dugu granicu.
Pristupanje Finske je nazadovanje za ruskog predsednika Vladimira Putina, koji se više puta žalio na širenje NATO-a pre invazije na Ukrajinu u punom obimu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da će Rusija „budno pratiti" šta se dešava u Finskoj, opisujući proširenje NATO-a kao vršenje bezbednosti i nacionalnih interesa".
„Ovo će Finsku učiniti bezbednijom, a NATO jačim", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
„Putin je mislio da će invazijom da smanji granicu sa NATO-om, ali dobija upravo suprotno".
Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da je „u iskušenju da kaže da je to možda jedina stvar za koju može da se zahvali Putinu".
„Zato što je još jednom ovde podstakao nešto što tvrdi da želi da spreči agresijom Rusije", rekao je on.
Turska je prvobitno blokirala pristupanje nove države članice, žaleći se da Finska podržava „teroriste".
Švedska se prijavila za članstvo u isto vreme prošlog maja, ali ju je Turska blokirala iz istih razloga.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan optužio je tu zemlju da prihvata kurdske militante i dozvoljava im da demonstriraju na ulicama Stokholma.
Svako proširenje NATO-a moraju da podrže sve države članice.
„Podići ćemo finsku zastavu prvi put ovde u sedištu NATO-a. Biće to dobar dan po finsku bezbednost, po nordijsku bezbednost, po NATO u celosti", izjavio je Jens Stoltenber, generalni sekretar NATO-a u Briselu.
„Kao rezultat i Švedska će biti sigurnija", rekao je.
Članstvo Finske jedno je od najznačajnijih trenutaka u novijoj istoriji NATO-a.
Finska, sa 1.340 kilometara dugom granicom sa Rusijom i jednim od najmoćnijih arsenala naoružanja u zapadnoj Evropi, odlučila je da odustane od neutralnosti i pridruži se alijansi kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Švedska je takođe odustala od dugogodišnje posvećenosti neutralnosti prilikom prijave za pridruživanje NATO, ali za razliku od suseda, ne deli granicu sa Rusijom.
Jedan od temeljnih principa NATO-a je princip kolektivne odbrane, što znači da se napad na jednu državu članicu tretira kao napad na sve njih.
Finska će postati sedma NATO zemlja u Baltičkom moru, dalje izolujući ruski priobalni pristup Sankt Peterburgu i Kalinjingradu.
Gotovo preko noći prošlog proleća, podrška članstvu u NATO-u skočila je sa nedovoljne jedne trećine Finaca, na gotovo 80 odsto.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 04.04.2023)
