Погибије радника услед пада са висине, гушења, али и разне физичке повреде неретко су тема црне хронике у Србији.

Смрт жене, која је током рада на одржавању пала са седмог спрата Министарства одбране, један је од последњих таквих случајева.

Србија је у процесу доношења новог Закона о безбедности и здрављу на раду, а предлог који се тренутно се налази у скупштинској процедури доноси неколико важних измена.

Уводи се појам рада од куће и рада на даљину, отвара се пут за новчано кажњавање запослених који не поштују правила безбедности и уводе се лиценце за инжењере заштите на раду.

Такође пооштравају услови за обављање високоризичних послова, као што су рад на висини, у дубини и у скученим просторима.

„Непажња и брзина су најчешћи узроци повреда, а највише се дешавају на градилиштима&qуот;, каже Небојша Милетић из Уније послодаваца Србије за ББЦ на српском.

Између 2013. и 2017. године, инспекција је забележила више од 5.000 повреда на раду, од чега је око 200 имало смртни исход, наводи у Стратегији безбедности и здравља на раду од 2018. до 2022. године.

• Посао у Немачкој: Шта реформе закона о досељавању значе за српске раднике
• Радника згњечио јавни тоалет у Лондону
• Која су права запослених који су проглашени технолошким вишком у Србији

Инспекторат за рад Србије је у 2022. години извршио више од 32.000 контрола у области безбедности и здравља на раду, а издао скоро 4.300 решења за отклањање неправилности, наведено је у последњем доступном извештају.

Од 52 кривичне пријаве, које су поднели током прошле године, 42 су се односиле на угрожавање безбедности и здравља.

Из Инспектората до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ новинара о броју забележених повреда на раду у последњих пет година.

У Европској унији, сваке године више од 4.000 запослених настрада због повреда на раду.

На годишњем нивоу, више од три милиона запослених у европским земљама доживи повреде на раду због којих морају да одсуствују са посла најмање три дана.

Светски дан заштите на раду обележава се 4. априла.

Које измене доноси нови закон

Милетић каже да су у предлог новог закона пре свега уткана решења за проблеме на које је указала пандемија корона вируса.

„Људи су и пре пандемије радили од куће и то је донекле било покривено Законом о раду.

„Међутим, када је рад од куће постао масовна појава, појавила се потреба да се додатно уреди аспект безбедности и здравља&qуот;, додаје.

• Биће препознати рад од куће и рад на даљину

Када је у марту 2020. године рад од куће постао неминовност у свету услед ширења корона вируса, послодавци и запослени у Србији нашли су се у небраном грожђу.

„Отворила су се многа питања и постало је алармантно што ова област није уређена&qуот;, каже Милетић.

Како додаје, многе фирме су покушале да превазиђу новонастале проблеме доношењем интерних правилника.

Милетић подсећа да у многим секторима људи данас имају могућност да формално буду запослени на једном месту, а посао обављају са неког другог места.

„На пример, запослени су у Београду, а раде са Копаоника, Малте или Кипра&qуот;, каже.

Зато се уводи и појам рада на даљину.

Предлог закона предвиђа обавезу послодаваца да ураде процену ризика и пропишу мере за безбедан и здрав рад од куће и рад на даљину.

• Уводе се обавезне обуке у области безбедности, али и одговорност запослених за повреде на раду

Предлог новог закона предвиђа да више неће бити довољно да послодавац обезбеди раднику личну заштитну опрему и испита машине за рад.

Од сада ће морати да спроведе и обуку за правилно коришћење.

А уводи се и одговорност запослених, каже Милетић.

„Истраживање које је Унија послодаваца радила показало је да у више од 80 одсто случајева долази до повреда зато што се радници не придржавају упутстава за рад&qуот;, наводи.

Зато се, како додаје, уводи одговорност запослених, који ће плаћати новчане казне за непоштовање правила.

„Запослене може да казни како инспекција рада, тако и послодавац уколико кроз правилник предвиди казнену политику фирме&qуот;, додаје.

---

Где све страдају радници у Србији

Највише несрећа се дешава на градилиштима, кажу из Уније послодаваца Србије.

Само у претходних неколико месеци, грађевински радници гинули су у свим већим градовима у Србији - у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Нишу и Новом Пазару.

• Априла прошле године, у несрећи у руднику у Сокобањи погинуло је осам рудара због обрушавања дела јаме.
• Основно јавно тужилаштво у Алексинцу одбацило је кривичне пријаве за погибију рудара, уз закључак да „нема доказа да је неко одговоран&qуот; за несрећу.

У протеклим годинама, неколико људи је погинуло у рударско-топионичарском басену у Бору, којим управља кинеска компанија Зиђин.

• Новембра 2020, радник из Кине погинуо је у рударском окну када се на њега обрушила метална конструкција.
• Радник борске топионице погинуо је у априлу прошле године током припремних радова за рушење дела зграде.

У септембру 2018, двојица радника су погинула на градилишту „Београда на води&qуот;, после пада са 22. спрата објекта у изградњи.

Поводом овог несрећног случаја, председник Србије Александар Вучић рекао је да се „трагедије дешавају&qуот; и да „у Америци на сваких 30 секунди погине перач прозора&qуот;.

Убрзо се извинио због нетачне изјаве, рекавши да је „био уморан, да није размислио о веродостојности тог податка и да није имао лоше намере&qуот;.

У Народној библиотеци Србије су августа 2018. настрадала двојица радника током ванредне контроле система за гашење пожара, када је исцурио угљен-диоксид.

---

• Нови услови за обављање високоризичних послова

Предлог закона предвиђа пооштравање услова за обављање високоризичних послова кроз увођење дозвола за рад, каже Милетић.

„Силни животи би до сада били спасени да је то постојало&qуот;, оцењује.

Појашњава да ће, по новим правилима, запослени пре обављања ризичног задатка морати да добије посебну дозволу послодавца.

Високоризични послови подразумевају рад на висини, у дубини, у скученом простору, у простору са потенцијално експлозивним атмосферама, на енергетском објекту, при коришћењу опасне хемијске материје, рад у зонама у којима је присутна озбиљна, неизбежна или непосредна опасност.

Милетић додаје да ће издавање дозвола за рад бити ближе регулисано подзаконским актима.

„Послодавац је дужан да утврди поступак и начин за издавање дозволе за рад&qуот;, стоји у предлогу закона.

• Отворила се рупа у базену, мушкарац погинуо када га је усисао вакум
• Електрични аутомобил пао са трећег спрата у Кини, погинуло двоје људи

• Уводе се лиценце за инжењере заштите на раду

Анализа стања на тржишту рада показала је да је потребно унапредити капацитете инжењера заштите на раду, каже Милетић.

„Уочено је да инжењери са завршеним факултетом и положеним стручним испитом немају оквир да раде на унапређењу компетенција&qуот;, додаје.

Како би наставили са усавршавањем, од сада ће морати да обнављају лиценце на сваких пет година.

Милетић каже да је то урађено по узору на друге области рада, као што су просвета, медицина и слично.

И ово ће детаљније бити регулисано подзаконским актима који тек треба да буду разрађени.

„За обнављање лиценце, мораће да сакупе одређени број бодова - кроз едукацију, писање стручних радова или на други начин&qуот;, каже Милетић. .

---

Погледајте видео: Шта је менструално одсуство

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.04.2023)