Rusija i Ukrajina: Makron računa da će kineski predsednik Si Đinping „urazumiti Rusiju"
Francuski predsednik i predsednica Evropske komisije u poseti Kini kako bi razgovarali o mirovnom planu u Ukrajini.
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je prvog čoveka Kine Sija Đinpinga da iskoristi uticaj kako bi pomogao da se zaustavi ruski rat u Ukrajini.
„Znam da mogu da računam na vas da ćete Rusiju urazumiti", rekao je Siju na početku pregovora u Pekingu.
Francuski lider boravi u državnoj poseti Kini, koja je odbila da osudi invaziju Rusije na Ukrajinu.
Kina i Francuska su zajedno pozvale međunarodnu zajednicu da uradi sve kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba u Ukrajini, izjavio je u četvrtak Si Đinping, a prenosi novinska agencija Rojters.
„Evropa je nezavisni pol u multipolarnom svetu i Kina podržava sopstvenu stratešku autonomiju", rekao je Si na zajedničkoj konferenciji za medije sa francuskim predsednikom.
Makronu se u poseti Kini pridružila i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Kina je predložila plan od 12 tačaka za mir u Ukrajini nastojeći da ojača sopstvenu ulogu u međunarodnoj diplomatiji.
Dok su zapadne zemlje generalno odbacile kineski predlog, ukrajinski lider Vladimir Zelenski pozvao je Sija na razgovor, čiji se odgovor i dalje čeka.
- Da li je kraj rata bliži posle razgovora Putina i Sija
- Kakvu podršku Kina pruža Rusiji
- Trenutak za istoriju Kine: Si Đinping započinje treći predsednički mandat
Ubrzo pošto je sleteo u Peking u sredu, Makron je rekao novinarima da raste zabrinutost zbog „sve većih napetosti" između Zapada i Kine koju je podstakao rat u Ukrajini.
Ali „interes Kine nije da se vodi trajni rat" i Peking bi mogao da odigra „glavnu ulogu" u njegovom okončanju, dodao je on.
Makron je takođe odbacio ideju prekida saradnje sa kineskom privredom, ističući snažne poslovne veze Pariza i Pekinga.
Putovanje u Peking, četiri godine pošto je Makron poslednji put posetio Si, odvija se tokom štrajkova i nemira u Francuskoj zbog nepopularnih reformi penzionog sistema.
Različiti pogledi na saradnju sa Kinom iz EU
Posle posete nemačkog kancelara Olafa Šolca i španskog premijera Pedra Sančeza, Emanuel Makron i Ursula fon der Lajen otišli su u Kinu kako bi ojačali saradnju Evrope i Kine.
Poput Šolca i Sančeza, šef francuske države i predsednica Evropske komisije pokušavaju da nagovore Sija da preduzme dalje korake za zaustavljanje rata u Ukrajini, a istovremeno razgovaraju o sve težim odnosima između Evropske unije i Kine, njenog najvećeg trgovinskog partnera.
Nekoliko dana pre dolaska, fon der Lajen oštro je kritikovala Sija zbog održavanja prijateljstva sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Pozivajući se na kineski mirovni plan od 12 tačaka, ona je naglasila da bilo koja inicijativa koja konsoliduje ruske aneksije „jednostavno nije održiv".
Makron i Fon der Lajen zalažu se za dva „prilično različita pravca evropskog razmišljanja o Kini", rekao je dr Endrju Smol, viši saradnik u istraživačkom centru nemačkog Maršalovog fonda.
„Jedan je da Kina produbljuje podršku Putinu u ratu. Oni će u najmanju ruku hteti da kažu da će to biti štetno po čitav odnos sa Evropom."
- Godinu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu
- Zelenski od evropskih saveznika traži avione, Moskva uzvraća: „Odgovorićemo"
- Neće biti prečica za ulazak Ukrajine u EU, poruka iz Brisela
Međutim, Makron i Fon der Lajen se zalažu za jedinstvo unutar Evropske unije.
Neki analitičari veruju da je jedan od ciljeva Pekinga da odvoji delove Evrope od SAD.
Ali s obzirom da zemlje članice održavaju odnose različitog stepena bliskosti sa Kinom, EU tek treba da postigne jasan konsenzus o tome kako da se odnosi prema Pekingu.
Neki, poput Francuske i Nemačke, više žele da očuvaju trgovinske veze, dok drugi, poput država bivšeg sovjetskog bloka koje su nervozne zbog toga što Rusija želi da polaže pravo na druge teritorije posle Ukrajine, hoće da EU bude oštrija prema Kini.
Na Zapadu postoji bojazan da bi Kina mogla da bude ohrabrena da iskoristi vlastiti odnos sa Rusijom kao „polugu" nad Evropom, upozoravaju analitičari.
Umesto da samo sledi vođstvo SAD i NATO, Evropa mora jasno da povuče sopstvenu crvenu liniju i izloži posledice prekoračenja Kine, rekla je Janka Ortel, direktorka programa za Aziju pri Evropskom savetu za spoljne odnose.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 04.06.2023)
