Алева паприка

Фотографија: Небојша Бабић Била је субота, и у један сат после поноћи из трпезарије се зачула музика, растрзани али мирни звук мандолина и гитара, и неких удараљки у даљини, а у спаваћој соби, у којој су лежали, и до тог тренутка мирно спавали, Фриц и Добрила су отворили очи истовремено и буљили су заједно у плафон, ако заједно уопште и може да се буљи. Углавном, Добрила је питала: “Је л’ теби ово познато?” Онда је Фриц одговорио: “Јесте, мислим да знам шта је