Srbija i muzika: Preminuo Duško Gojković, legendarni džez trubač

Džez trubač Duško Gojković, jedan od najuspešnijih muzičara sa Balkana, preminuo je u 92. godini u Minhenu.

Svirao je sa najvećim imenima džez muzike poput Dizija Gilespija, Džerija Maligana, Stena Geca, Sonija Rolinsa, Četa Bejkera, Mala Voldron i Majlsa Dejvisa.

„On spada u najveće umetnike 20. veka sa ovih prostora," kaže Vladislav Tomanić, predsednik udruženja „Duško Gojković Džez Inicijativa", za BBC na srpskom.

Njegov autorski opus obeležile su mnoge kompozicije, a prvi u svetu je u savremeni džez uveo harmonsko i ritmičko muzičko nasleđe Balkana.

„Otišao je nenametljivo i tiho, kakav je i bio. Duškova truba, zvučala je prefinjeno, elegantno, snažno i prepoznatljivo. Otišao je večiti mladić sa trubom", stoji u saopštenju udruženja „Duško Gojković Džez Inicijativa".

• Balkan džez: Kad se spoje saksofon i etno melos
• Kako je Beograd pre pola veka prigrlio džez maestra Djuka Elingtona
• Od nacističkog logora do Holivuda: Tamo daleko preko polja i planina svirao je Branko Mataja

Njegova karijera trajala je više od 70 godina, a kada je dobio Eho džez nagradu za životno delo u Hamburgu u novembru 2022, izjavio je da još uvek svira i da paralelno radi na nekoliko projekata.

„Bio je veliki posvećenih - vežbao je svakodnevno do poslednjih dana, što je potpuni fenomen da neko svira trubu sa 90 godina", kaže za BBC na srpskom Ivan Blagojević, direktor Nišvil Džez festivala, na kome je Gojković više puta nastupao.

Posle prvih koraka u Diksilend orkestru pedesetih godina 20. veka, postao je član Big benda radio Beograda, a zatim 1961. otišao u Zapadnu Nemačku, gde je nastavio karijeru.

Svirao je i sa mnogim velikanima džez muzike poput Majlsa Dejvisa koji ga je čuo tokom nastupa 1956. i pridružio mu se na bini.

Navodno ga je čuveni muzičar pozvao da dođe u Ameriku, na cedulji mu je napisao adresu i privatni broj telefona, rekavši: „Sada poznaješ mene, za početak to ti je dovoljno".

Iza njega je ostalo više od sto albuma, snimljenih sa različitim orkestrima i ansamblima.

Iako je nastupao u najvećim salama na svetu poput njujorškog Karnegi hola i londonskog Rojal albert hola i na čuvenim džez festivalima širom sveta, Gojković je više voleo intimnost džez klubova.

Nišvil festivalu poklonio je doktorsku odoru, koji je dobio uz počasni doktorat u Makedoniji zbog korišćenja etno motiva iz ove države, ali i kompoziciju Nishville Jubillation 2008.

Blagojević ukazuje na nedostatak podrške džez muzičarima, navodeći da je Gojković bio velika zvezda, između ostalog imao fan-klub u Japanu, „pronosio je zvuke ovog regiona širom sveta, a da ambasadori Srbije nikada nisu došli na njegov nastup u nekoj zemlji".

„On je dokaz teze da što je neko veća zvezda, to je prirodniji i spontaniji čovek i zahvalniji za saradnju. Radovao se svakoj prilici sa svira, posebni su koncerti sa Big bendom," kaže Blagojević.

Džez krititač Vojislav Pantić poslednji put je sreo Duška Gojkovića u Minhenu.

Na njegovu molbu da mu potpiše knjigu - „na distanci" zbog pandemije kovida-19, džez virtuoz ga je pozvao na kafu u obližnji restoran, ali su iz predostrožnosti ostali pred vratima gde su dugo razgovarali.

„Tvrdio je da i dalje pred sobom ima notni papir i da svakog dana piše nove aranžmane - činilo mi se da bi sutra prihvatio da stane pred orkestar komandujući neki vrući džez", govori Vojislav Pantić za BBC na srpskom.

Legendarnog džez trubača pamtiće i po „divnim koncertima" kojima je prisustvovao.

„Džemovanja u sitni sat na Beogradskom džez festivalu u Dansing dvorani Doma omladine osamdesetih, bap na prvom spratu 'Platoa' u inat turbo-devedesetim, prva poseta posleratnom Sarajevu i njegov „Doboj" kao džezerski odgovor na sevdalinku „Mujo kuje".

„Ili kada na koncertu dođe red na baladu, a nežni tonovi Duškove trube okupaju prostor rajskom divotom", priseća se Pantić.

Kaže da je „profesionalno, prilikom svakog od mnogih razgovora" imao utisak kao da „polaže ispit pred strogim profesorom" jer „Duško nije imao strpljenja za banalna pitanja i površne sagovornike".

No, kada bi se „ušlo u razgovor", mogao bi da traje satima.

„Do najsitnijih detalja se sećao događaja od pre pola veka, slikajući, osim svoje, i istoriju džeza uopšte, velikane žanra sa kojima je drugovao i delio mikrofon."

Pantić kaže i da je Duškova uloga u „oblikovanju i globalnoj afirmaciji balkanskog džeza - od neprocenjive vrednosti".

Snimio je „prvu balkan džez numeru i album" i tako „ostao među najupornijim protagonistima mešanja folklora sa džezom", zaključuje džez kritičar.

• B. B. King - kralj bluza
• Kad je na pruzi svirao bluz: Legendarni koncert Madija Votersa i Sestre Rozete Tarp
• Preminuo Kornelije Kovač, „neprikosnovena muzička gromada" jugoslovenske scene

Ko je Duško Gojković?

Rođen je 1931. u Jajcu u Bosni i Hercegovini, a završio je Muzičku akademiju u Beogradu.

Sviračku karijeru započeo je u Diksilend orkestru, a sa 18 godina postao je član Big benda Radio Beograda.

Karijeru nastavlja u Zapadnoj Nemačkoj, a 1961. godine dobija stipendiju za studije na američkom univerzitetu Berkli.

Posle studija postaje član benda Majnarda Fergusona.

Po povratku u Evropu, formirao je sekstet i 1966. snimio prvi album Swinging Macedonia, sa muzikom koju je originalno komponovao inspirisan muzikom Balkana.

Album se danas smatra jednim od temelja balkanskog džeza.

Godine 1968. nastanio se u Minhenu, gde je osnovao prvi big bend, sa kojim je radio do 1976.

Deset godina kasnije osnovao je ansambl sa kojim je nastupao do kraja života.

U bogatoj karijeri objavio je veliki broj albuma, a izdvajaju se: Soul Connection, Bebop Citi, Balkan Connection, Balkan Blue, In My Dreams, Samba do Mar (2003) i A Handful of Soul, Samba Tzigane i Latin Haze.

U Big bendu RTS-a Duško Gojković je bio i šef dirigent i solista ansambla.

---

Pogledajte video:

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.07.2023)