Русија и Украјина: „Још нисмо зауставили рат” - како изгледа герилска борба анархистичког подземља

Опасно је протестовати против рата у Русији. Борбу против руске агресије у Украјини спроводе и герилске групе и они који делују самостално. ББЦ је разговарао са анархистима који стоје иза ове подземне борбе и са људима који су постали жртве снага безбедности.

BBC News 09.04.2023 | Амалија Затари - ББЦ

Ilustracija eksplozije železnice u Rusiji

Опасно је протестовати против рата у Русији.

Борбу против руске агресије у Украјини спроводе и герилске групе и они који делују самостално.

То раде на начине које руске власти у већини случајева карактеришу као тероризам и саботажу: уништавају шине, демонтирају колосеке и подмећу пожаре код војних одсека.

Снаге безбедности, покушавајући да дођу до њих, често испитују насумичне људе.

ББЦ је разговарао са анархистима који стоје иза ове подземне борбе и са људима који су постали жртве снага безбедности.

Крајем јуна 2022. године, неидентификовани људи су демонтирали шине на прузи која води до војне јединице у близини града Киржач у Владимирској области.

Тамо се налази 51. складиште оружја Главне ракетно-артиљеријске управе Министарства одбране Русије.

Постављањем објаве на Телеграм каналу, одговорност за ту диверзију је 28. јуна преузела Борбена организација анархокомуниста (БОАК), анонимни левичарски активисти који се противе инвазији Русије на Украјину.

Они њихов приступ борби дефинишу на следећи начин: „Директна акција против структура повезаних са репресијом државе и ратом, избегавајући наношење штете цивилима.&qуот;

Према њиховој замисли, диверзије са шинама требало је барем да на неко време успоре возове са наоружањем и војном техником за руску војску, док се размонтиране шине не поправе.

„Сваки такав корак је минус граната и пројектил који би могли да долете у мирне украјинске градове&qуот;, објаснили су анархисти њихову мотивацију на Телеграм каналу.

Анархисти су оставили поруку, тако што су је написали белом бојом на поломљеним шинама.

Према БОАК-у, неколико дана касније добили су поруку преко бота за повратне информације, у којој је био видео са растављеном шином и текстом: „Јесте ли ******* [нормални]? Кретени једни.&qуот;

„Тако смо и схватили да је откривена саботажа&qуот;, објаснили су из БОАК-а.

Анархисти су писаним путем одговарали на питања ББЦ-ја користећи анонимну имејл адресу.

Један од руских анархиста, који одржава везу са БОАК-ом, потврдио је за ББЦ да адреса припада тој организацији.

ББЦ нема фотографију или видео који би потврдио идентитет саговорника.

Претпостављају да је снимак направио један од машиновођа. На снимку се чује звук воза у покрету.

На основу снимка (постављен је и на каналу БОАК-а) закључили су да је воз кренуо ка војној јединици.

Да ли је то тачно и да ли је воз стигао до војске, анархисти не знају.

„П.С. Не верујте представницима власти&qуот;

Почетком јула 2022. године, недељу дана након што је организација БОАК преузела одговорност за диверзију на возним шинама у близини Кижача, 35-годишњи становник Москве Иван Ивко и његова 32-годишња жена Светлана Орлова открили су да су њихови налози на Гуглу хаковани.

А недељу дана касније сазнали су да је мушкарац телефоном снимао врата њиховог стана.

Ивко и Орлова су анархисти са стажом. Они су постали део протестног покрета левичара од краја 2000-их.

Последњих неколико година су гледали како њихови пријатељи и познаници из анархистичке дружине напуштају Русију.

Људи су напуштали земљу из страха од кривичног гоњења.

Првенствено услед гласина да ФСБ, главна руска обавештајна служба, тражи „московску ћелију&qуот; групе Мрежа.

У Русији је ова организација призната као терористичка и забрањена је.

Окривљени у том случају добили су дуге затворске казне под оптужбом да су планирали терористичке нападе, а сами су на суду рекли да је ФСБ измислио организацију и тврдили да су били мучени.

А затим су у светлу масовних претреса почела и притварања анархиста под сумњом да су умешани у „Народну самоодбрану&qуот; (такође је призната као терористичка организација и забрањена у Русији).

Масовне репресије над овом анархистичком организацијом трајале су од 2018. године, а 2020. су на друштвеним мрежама почеле да се објављују дугачке листе људи које снаге безбедности наводно сматрају члановима „Народне самоодбране&qуот;, самим тим је почео и нови „егзодус&qуот; из Русије, подсећа Ивко.

Он и његова супруга у Москви су већ били запали за око органима за спровођење закона.

Крајем 2010. године у њиховом изнајмљеном стану пустили су да бораве анархисте из Белорусије, које је због учешћа на протестима тражио белоруски КГБ.

Заједно са руским колегама дошли су у стан Ивкова са налогом за претрес.

У стану тада више није било Белоруса, али су баш после тог случаја, према речима Ивко и Орлове, и сами постали предмет интересовања руских снага безбедности.

Супружници су приметили 2011. године да их прате.

Уследио је претрес и задржавање, а анархисте су осумњичили за умешаност у експлозију на месту где се налази саобраћајна полиција, на 22. километру московског кружног пута.

Одговорност за напад преузео је анонимни анархистиста „Црни блог&qуот;, који је преузео одговорност и за неке паљевине које су се десиле у то време, међу којима и паљење неколико војних одсека и једне испоставе саобраћајне полиције у Москви и Московској области.

Експлозија у испостави саобраћајне полиције од 7. јула постала је једна од најзапаженијих акција левичарских радикалних акција 2011. године и наставља да буде „нерешени случај&qуот; у историји руског анархизма.

Снаге безбедности су тада саслушале многе експониране руске анархисте и антифашисте, десетак је приведено, али су на крају сви пуштени због недостатка доказа.

Приликом претреса ни тада ништа није нађено код Ивко и Орлове, а они су пуштени након успешног проласка полиграфа у Петровки, 38.

Муке једног Руса да побегне од регрутације:

Последњих година, пар је волео да се бави стрељаштвом и водили су тренинге за ерсофт (спорт сличан пејнтболу) за анархисте.

Код куће су држали пушке за ерсофт и цивилно оружје, за шта су супружници имали сва документа и дозволе, али ипак радије нису причали о њиховом хобију.

У неславном случају „Мрежа&qуот;, у коме је оптужене такође повезивала љубав према ерсофту, иследници су користили снимке њихових тренинга у шуми као доказ да су се оптужени припремали за терористичке нападе.

Након испитивања у Петровки, Ивко и Орлова су на улазна врата поставили видео шпијунку са сензором покрета, која прави видео запис, снима „госте&qуот; који стоје на вратима и шаље снимке на телефон власника.

Тако су супружници успели да открију да их прате 2022. године.

Ивко је добио видео који је начинила „паметна&qуот; шпијунка, а на њему се види непозната особа која телефоном снима њихова врата.

Упркос репресијама против анархиста и сталним одласцима пријатеља, Ивко и Орлова нису планирали да напусте Русију.

Никада нису били у иностранству, нису имали чак ни пасоше за путовање у иностранство. Али овога пута нису чекали. Због тога што су се бринули да их прате, одлучили су да не узимају телефоне.

Ивко је свој телефон бацио у смеће у близини куће, Орлова га је оставила у стану.

Брзо су спаковали ствари, и у ноћи 16. јула кренули за Белорусију, где су илегално прешли границу са Европском унијом.

Брату Ивана Ивка и његовим родитељи, који живе у Москви у близини, пар је оставио поруку: „Приморани смо да одемо. Јавићемо се чим будемо могли. П.С. Не верујте пандурима.&qуот;

Како се испоставило, тада је полиција већ трагала за Ивком и Орловом због сумње да су укључени у рад БОАК-а.

Ivan Ivko i Svetlana Orlova — Иван Ивко и Светлана Орлова су дуги низ година део руског анархистичког покрета

„Дошао је ред и на нас&qуот;

Након одласка супружника, снаге безбедности су почеле да прате Петра, 33-годишњег млађег брата Ивана Ивка.

Сам Петар је програмер и бави се израдом видео игара, далеко је од активизма и чак ни не воли ерсофт, за разлику од Ивана.

У почетку је брат приметио „да га интензивно прате&qуот;, а у августу месецу су га полицајци привели на улици и одвели га у полицијску станицу „Бутирски&qуот;.

Суд га је ухапсио на три дана према члану о ситном хулиганизму, али је након састанка враћен у полицију и затим су почели да се распитују за старијег брата - детаљну причу Петра Ивка о томе је објавио „ОВД-Инфо&qуот; (то је пројекат за заштиту људских права у Русији, а радници ангажовани на пројекту се сматрају „страним агентима&qуот;).

Према његовим речима, полицију је занимало где му је старији брат и како је напустио Русију без докумената (како се испоставило, полиција је знала да Ивко и Орлова немају пасоше).

Након тога полиција је „почела да тврди да је мој брат терориста и да се недавно десио некакав терористички напад, за који наводно знам поуздано, што значи да сам и ја саучесник терориста и да сам и ја сам терориста&qуот;.

Полиција је у неком тренутку написала на папиру фразе које је Петар требало да каже брату преко телефона.

„Онда смо позвали мог брата, он се јавио, почео сам да читам шта је полиција написала: „Здраво. Ја сам у полицији. Говорим без притиска. Сви знају за вас. Треба да дођеш. Биће боље и за мене, и за тату, и за маму и за жену.&qуот;

„Брат је прекинуо везу&qуот;, препричао је Петар разговор са братом за „ОВД-Инфо&qуот;.

„Схватили смо да је приведен и да је проговорио под притиском. Осећали смо некакву беспомоћност, да се дешава некаква глупост и не можемо ништа да урадимо. Седиш и схваташ да си на безбедном, а тамо, много километара даље, вероватно ти муче брата&qуот;, преноси утиске о том разговору са Петром, Иван Ивко.

Петар је, према његовим речима, тада био заиста мучен.

Полицајци су му замотали руке селотејпом, ставили му чеп у уста, који му је, такође селотејпом, био залепљен за лице, причврстили жице за палчеве и почели да пуштају струју кроз њих, а притом га и тукли.

Док су га мучили, полиција је питала Петра где му је старији брат.

Тог дана, Ивка су коначно одвели у ћелију, а ујутру је одведени у специјални притвор, где је одслужио три дана притвора која су му одређена.

После тога, снаге безбедности су извесно време оставиле Ивка на миру, све док 13. септембра нису дошли у његову кућу са налогом за претрес.

У налогу, који су доставиле снаге безбедности, наводи се да се претрес врши у складу са делом 1 члана 267 Кривичног законика (уништавање средстава комуникације, максимална предвиђена казна по овом члану је годину дана затвора).

Сам случај покренут је 26. јуна у вези са демонтажом леве шине на колосеку пруге „која није за јавну употребу&qуот; и која води од станице Киржач, до војне јединице број 55443.

Из тога је произашло да су снаге безбедности прегледале демонтирану шину 25. јуна и на њој пронашле везу са Телеграм каналом БОАК.

Током истраге пронашли су и канал „Борац анархиста&qуот;, у којем су видели позиве на насилне акције и пронашли фотографије пруге код Киржача.

На каналу БОАК, полиција је такође пронашла објаву о мајској акцији анархиста на прузи у Московској области.

Крајем августа иследници су дошли до закључка да би у демонтажи шина код Киржача могли да учествују Ивко, Орлова, њихова млађа браћа, њихови родитељи и чак Ивкова бака.

На који начин, по мишљењу истраге, сви чланови породице могу бити умешани у овај инцидент, није јасно.

Претреси поводом овог случаја обављени су на пет адреса, а међу њима је и кућа 78-годишње баке Светлане Орлове.

Сви, осим Ивка и Орлове, који су напустили земљу, одведени су на саслушање, а потом пуштени.

„Лечили су мачку и сервисирали трауматски пиштољ&qуот;

У стану Ивка и Орлове, у претресу, заплењено је много оружја за ерсофт и око 7.000 комада муниције, а према њиховим речима, за све то су имали дозволу и снаге безбедности нису нашле ништа противзаконито у њиховом стану.

„Па, волели смо да пуцамо. За један тренинг потребно је отприлике око 200 метака по особи&qуот;, објаснио је Ивко број метака који су пронађени код њих.

Према речима Ивко, пре присмотре и принудног одласка из Русије у јулу, он и његова супруга су знали за БОАК и „са интересовањем су пратили њихов рад али без регистровања на њихов канал, да не би привукли пажњу на себе&qуот;.

„Подржавамо борбу против диктатуре&qуот;, каже пар. И одбијају да одговарају на даља питања о њиховој умешаности у акције.

ББЦ није могао самостално да провери да ли су Ивко и Орлова били умешани у активности БОАК-а и оштећења шина.

Шта су тачно урадили крајем јуна, када је БОАК демонтирао шину на прузи, Ивко и Орлова се „не сећају&qуот;.

У то време су лечили мачку Шуру од болести штитасте жлезде, и кажу да су један од тих дана били у ветеринарској амбуланти.

Супружници одатле нису могли да покажу ни рачун ни фотографије.

Према речима Ивка, сада их је тешко пронаћи.

„После претреса све је испретурано&qуот;, каже он и присећа се да је још увек био заузет подешавањем трауматског ерсофт пиштоља марке Глок ТК717Т.

Како је изгледао долазак Руса у Београд после највљене мобилизације:

„Постоји нада да ће се плашити да превозе терет&qуот;

Пре неколико година појавила се „милитантна организација анархокомуниста&qуот;.

Основали су је „људи који су имали великог искуства у активизму и анархизму&qуот;, рекли су наводни чланови БОАК-а у преписци са ББЦ-јем.

Чланови организације делују првенствено у Русији и земљама бившег СССР-а, кажу анархисти, не прецизирајући где.

Одбили су да дају тачан број учесника БОАК-а. Према њиховим речима, реч је о десетак људи.

Осим тога, анархисти активно разговарају са присталицама и другим „партизанским&qуот; групама у регионима, покушавајући да размене искуства.

Пре руске инвазије на Украјину, анархисти из БОАК-а су се, према њиховим речима, углавном бавили организационим питањима, повећавајући број учесника и пропагирајући идеје преко Телеграм канала „Борац анархиста&qуот;.

Као циљу су поставили „револуционарне промене у Русији&qуот; и „реорганизацију живота људи према идеалима анархокомунизма&qуот;.

За разлику од варијанти политичке структуре изграђене на основу односа доминације и подређености, анархија претпоставља одсуство државе, односно позива на слободан и одговоран живот, сматрају у БОАК-у.

Префикс „комунизам&qуот; у називу прецизира облике у којима може постојати анархистичко друштво са стварањем савета који уједињују људе у месту њиховог становања и омогућавају доношење колективних одлука.

Чланови организације БОАК су до фебруара 2022. године одржавали неке акције, али које тачно, где и када, анархисти не прецизирају.

Нису јавно преузели одговорност за њих, да не би изазвали појачано занимање власти, и покушали су да искористе то што су слабо познати „за повећање снаге&qуот;.

Почетком фебруара, у позадини руско-белоруских војних вежби у близини украјинске границе, БОАК је одлучио да делује.

Чланови организације одржали су онлајн организациони састанак и договорили се да у случају рата „пређу у партизанске акције у име организације&qуот;.

„Ми као анархисти, згрожени смо ратом против братског украјинског народа&qуот;, тврде анонимуси из организације БОАК.

До јануара 2023. године преузели су одговорност за четири „акције&qуот;.

Средином априла, анархисти су известили о паљењу торња мобилне телефоније у селу Беломестноје, Белгородска област, како би пореметили комуникацију руске војске.

Крајем маја говорили су о саботажи шинских колосека на прузи, која води до једног од војних објеката 12. Главне управе Министарства одбране Русије у Подмосковљу, а затим, скоро месец дана касније, наводно су извели сличну „акцију&qуот; код Киржача.

Организација БОАК је 4. јануара 2023. на Телеграм каналу преузела одговорност за дизање у ваздух железничког моста који води до једног од објеката Министарства одбране.

Где се тачно и када догодио овај инцидент, анархисти нису навели.

Говорећи за ББЦ, они су рекли да су дигли у ваздух један од мостова у Централном федералном округу, не прецизирајући регион.

„Чак и ако штета не заустави возове, постоји нада да ће се након објављивања плашити да возе терет док сви мостови не буду поново проверени, а тиме ће се такође добити додатно време&qуот;, наводе.

ББЦ нема других доказа о томе шта се догодило, осим речи људи из организације БОАК.

Диверзија „није била 100 одсто ефикасна&qуот;, наводи организација у саопштењу, а њене последице су непознате.

У Борбеној организацији анархокомуниста се надају да ће се даљим коришћењем моста након диверзије „вероватна штета погоршати, што ће учинити његову поправку још скупљом&qуот;.

Као резултат, то ће успорити транспорт војног терета, сматрају у тој организацији.

У интервјуу за ББЦ, БОАК је такође рекао да су раније „у више наврата организовали и учествовали у нападима&qуот; на објекте као што су зграде полиције, управе и војних регистра и канцеларија, али није прецизирао када - пре почетка руске инвазија на Украјину или после, и где се то тачно догодило.

Анархистима је било тешко да процене ефикасност њихових активности.

„С једне стране, рат још нисмо зауставили, а анархокомунизам још није изграђен.

„С друге стране, руска офанзива је заустављена на овај или онај начин, и усуђујемо се да се надамо да у томе има и делић наших заслуга&qуот;, тврде они у разговору за ББЦ.

„Један диспечер, један стражар, један извршилац&qуот;

БОАК пажљиво планира све акције.

Прво бирају „шта је ефикасније да се нападне&qуот;.

„О чему ће се више причати и шта ће изазвати већу подршку међу људима. А то значи да мотивише и друге људе да учине исто&qуот;, пишу они.

Анархисти кажу да више воле да не организују акције сами, већ да делују као тим од најмање четворо људи.

„Један је диспечер, један стражар, један је извршилац, али у идеалном случају, поставите неколико стражара како бисте блокирали могуће правце приближавања непријатеља.

„А боље је имати неколико извршилаца како би се повећала ефикасност акције&qуот;, наводе.

У организацији уверавају да приликом планирања акција настоје да унапред предвиде све ризике, „да не страда нико од умешаних и ко није одговоран за злочине над народом&qуот;.

„Ако видимо да је вероватноћа за тако нешто велика, ми мењамо планове&qуот;, кажу.

Према речима анархиста, када су припремали акције на железници, унапред су се побринули да путнички возови не возе пругама које су планирали да демонтирају.

„Сигурни смо 1.000 одсто у ово.

„Претходно смо извиђали објекте користећи Викимапију, нападнуте железнице су појединачни колосеци који воде до војних објеката&qуот;, истичу.

ББЦ нема ни потврду ни оповргавање ове информације.

Ко су Руси који су побегли у Грузију:

„Партизан не треба да привлачи пажњу&qуот;

„Главна мера наше безбедности је филтрирање информација о нама самима. Стална самоконтрола шта и коме причате&qуот;, наводи се у преписци организације БОАК.

Основно правило којег се придржавају анархисти је да не користе лична средства комуникације за герилске активности.

Сваки учесник мора да има посебан телефон, засебну мејл адресу, која се користи само преко анонимног претраживача Тор.

Никада не укључују „радне&qуот; телефоне код куће или у близини, „само на различитим мобилним мрежама и са закашњењем&qуот;, додају анархисти.

Кажу да ништа у вези са активностима БОКА не чувају на личним рачунарима.

Анархисти траже све информације за своје акције користећи Тор или ВПН (програм који измешта ИП адресу уређаја, односно локацију).

Током извиђања и акција, анархисти користе једнократну одећу и скривају лица.

За сваки такав поход смишљају алиби, у случају да се нађу на надзорним камерама, као и за родбину и колеге.

„Герилац не би требало да привлачи пажњу. По изгледу, он треба да води апсолутно обичан живот „једноставног човека&qуот;, сматра организација.

У мају 2022. године, анархисти су покренули Револуционарни анархистички фонд, који прикупља новац у облику криптовалуте.

Анархисти кажу да им се и друге локалне групе обраћају са захтевом за подршку, али „због ограничености фонда&qуот; подржавају само оне „који су се већ некако доказали&qуот;.

„Тражимо доказ о нападима, фотографију или видео ( без приказаних лица, фигура, са уклоњеним метаподацима).

„Једини критеријум овде је „герила систем&qуот; и „радикалност напада&qуот;, кажу.

Како наводе из организације БОАК, током постојања фонда добили су око три и по хиљаде долара донација.

Како за сво време постојања организације, а посебно након руске инвазије на Украјину, ниједан члан организације није приведен, наводе анархисти у преписци са ББЦ-јем.

„Узели су само заставе&qуот;

Иван Ивко и Светлана Орлова су биле прве особе за које је познато да су руске снаге безбедности осумњичиле да имају везе са БОАК-ом.

Касније су почеле претресе у другим регионима, у неким случајевима међу људима који су били веома далеко од анархизма.

Тако су крајем новембра 2022. године службеници ФСБ дошли до 44-годишњег становника Ангарска, Сергеја Сердечкина.

Звонили су на врата више од сат и по, након чега им је он отворио, а они су му показали решење за претрес стана, које је издао локални судија.

У налогу је наведено да је сврха инспекције била да се провери Сердечкин за „умешаност у активности екстремистичке заједнице БОАК&qуот;.

У овом тренутку руске власти званично нису признале БОАК као екстремистичку организацију.

Међу предметима претреса било је наведено оружје, опрема, забрањене супстанце и екстремистички симболи, рекао је Сердечкин за ББЦ (он није фотографисао сам документ).

„Био сам веома изненађен&qуот;, признао је.

Чињеница је да Сердечкин није анархиста и никада није био.

Неколико година, у 2019. и 2020. био је члан комунистичког Савеза марксиста, који је основао марксистички блогер Андреј Рудој.

Чланови Уније марксиста, према Сердечкиновим причама, углавном су се бавили „образовањем почетника марксиста у кружоцима&qуот; и „подршком синдикалној борби&qуот;.

Он је сам, на пример, учествовао у стварању „примарне синдикалне организација&qуот; у ангарској болници.

Сердечкин је активно учествовао у животу Савеза марксиста, али му је убрзо свега било превише.

Поред тога, у јесен 2020. године, његова бака се тешко разболела, а човек је одлучио да се повуче из јавног и политичког живота из породичних разлога.

Према његовим речима, пре доласка снага безбедности, мало је знао о Борбеној организацији анархоактивиста.

„Барем, када су службеници ФСБ-а претресли стан, ја сам био тај који је од њих покушао да сазна шта је БОАК. А они су рекли: „Службена тајна!&qуот;&qуот;, прича он.

Службенике ФСБ-а у Сердечкиновом стану ништа није заинтригирало.

Пошто нису нашли никакве знаке Сердечкинове умешаности у БОАК, дали су му да потпише протокол о претресу и отишли.

„Пошто су запослени овог пута радили без нарушавања протокола (што није увек случај у Русији) и веома љубазно, нисам се бунио&qуот;, објаснио је Сердечкин за ББЦ.

Слична ситуација догодила се почетком децембра у Иркутску, службеници ФСБ-а дошли су да претресу кућу локалног левичарског активисте који је раније учествовао само у антиратним протестима, рекао је он за ББЦ.

Затражио је да остане анониман због тога што страхује за своју безбедност.

Током претреса, снаге безбедности су питале човека да ли зна за канале БОАК-а и организације „Борац анархиста&qуот;, али је он одговорио да је за њих сазнао само од специјалне полиције.

Након претреса, снаге безбедности нису ништа заплениле и отишле су.

У вези са активностима БОАК-а, дошли су и да претресу једног активисту у Нижњем Тагилу који се придржава комунистичких ставова, али снаге безбедности такође ништа није интересовало у његовој кући.

Сам активиста није желео да комуницира са ББЦ-јем.

У новембру је полиција претресла неколико студената анархиста из Зауралске области, рекао је један од њих за ББЦ (замолио је да не наводимо конкретан регион, бојећи се да не привуче поново пажњу власти).

У налогу за претрес је наведено да га сумњиче да је учествовао у БОАК-у и правио експлозивне направе, присећа се студент.

Полиција је током претреса, како је рекао, питала за БОАК.

„Питали су да ли познајем некога из ове организације, који су моји ставови у вези са њиховим активностима.

„Питали су да ли познајем неке од активиста код којих су већ долазили&qуот;, наводи.

На крају су му, каже, само одузели старе „левичарске и анархистичке заставе&qуот;.

Месец дана касније полиција је поново дошла, међутим, овога пута им нико није отворио.

„Искрено саосећамо са нашим друговима и позивамо их да се држе&qуот;, коментарисали су наводни чланови БОАК-а у преписци са ББЦ-јем о претресима активиста у различитим регионима под сумњом да су умешани у њихове активности.

Да ли су руски војници погинули узалуд:

Двадесет и три године за партизане са железнице

БОАК нису једини који саботажу на железници сматрају делотворном методом борбе.

Саботажа саобраћаја возова почела је у Белорусији 2020. године.

На тај начин су локални „партизани&qуот; покушали да економски ослабе режим Александра Лукашенка.

Министарство унутрашњих послова Белорусије је у октобру 2020. године саопштило да је од почетка године у земљи забележено 57 случајева страног тела на шинама.

После 24. фебруара, у Белорусији, са чије територије је, између осталог, руска војска извршила инвазију на Украјину, поново је почела саботажа на железничким шинама.

У медијима су их прозвали „ратом на шинама&qуот;, они који се нису слагали са инвазијом покушали су да саботирају кретање возова како би зауставили слање војне опреме и појачања за руску војску у Украјину.

Суд у Белорусији је 27. децембра 2022. године осудио тројицу „партизана са железнице&qуот; из Светлогорска на казне од 21 до 23 године у затворској установи високе безбедности под оптужбом за тероризам, велеиздају, намерно оштећење комуникационих линија и учешће у екстремистичкој заједници.

Према истражитељима, 28. фебруара су запалили пругу која води ка Украјини.

Белоруско издање Зеркало пише да је ово до сада најжешћа казна изречена за саботажу на железници.

Претходна најсуровија казна за ово била је 16 година.

„Најмање пет пута су покушали да запале пругу&qуот;

Убрзо након почетка „рата на железници&qуот; у Белорусији, анонимне групе су почеле да позивају на вршење сличних диверзија у Русији.

Сазнало се 2. новембра да су у Уфи ухапшена четири студента од 17 и 18 година под оптужбом за саботажу на железници.

Притом, против њих је покренут поступак према члану о организовању терористичких напада групе лица, за које је запрећена казна од 12 до 20 година затвора.

Како наводе истражитељи, оптужени су, противећи се такозваној „специјалној операцији&qуот; у Украјини, најмање пет пута покушали да запале пругу како би „дестабилизовали рад башкирских органа власти&qуот;.

Истог дана, бивши руски председник и премијер Дмитриј Медведев реаговао на Телеграм каналу на притварање студената.

Он је приведене назвао „монструмима&qуот; и сугерисао да се руски мораторијум на смртну казну „може превазићи ако буде потребно&qуот;.

Ilustracija kako ruske snage bezbednosti nasilno privode osobu

Средином новембра на друштвеним мрежама појавила се информација да је у Иркутску приведен Иља Подкамени, 18-годишњи радник ланца брзе хране Сабвеј, који је наводно омотао шине жицом како би ометао саобраћај возова.

Оптужен је на основу чланова о припремању терористичког акта и о јавним позивима на екстремистичке активности.

Према верзији истраге, на шине је прикачио листове из свеске са поруком „екстремистичког садржаја&qуот;.

Сада је Подкамени у кућном притвору.

Почетком децембра суд у Санкт Петербургу забранио је Телеграм канал који је објављивао упутства о томе како самостално извршити одређени тип саботаже на железници.

Суд је сматрао да „морално квари грађане&qуот; (сада канал има више од десет хиљада пратилаца).

Ко администрира овај канал, ББЦ није успео да сазна.

Канал редовно шири вести о разним инцидентима на руским железницама и објављује фотографије вагона који су искочили из шина, повезујући већину ових случајева са активностима „партизана&qуот;.

Крајем октобра канал је чак доспео у један од дневних извештаја британске обавештајне службе, у којем се наводи да је група преузела одговорност за саботажу на пругама у Брјанској области.

Крајем августа 2022. године, канал је објавио податке према којима је за шест месеци у Русији наводно почињено више од 300 саботажа на железници, забележено је више од 80 исклизнућа теретних возова из шина, а географија „отпора на железничким пругама&qуот; проширила се на 85 одсто територије земље.

Како је то тачно израчунато није познато, а тешко је проверити ове бројке.

Не постоји званична статистика о догађањима на железничким путевима.

Вести о вагонима који су искочили из шина се редовно појављују у руским регионалним медијима.

Током протекле године то се догађало и теретним и путничким возовима.

Проблематично је утврдити шта је изазвало такве инциденте, да ли је то саботажа или нешто друго.

Истовремено, у последње време није забележен ниједан већи инцидент са возовима који превозе војну опрему, иако је ранијих година забележено искакање вагона возова са војним теретом.

Почетком јануара, Телеграм канал који је забранио суд у Санкт Петербургу известио је о наводном порасту случајева искакања вагона из шина на Транссибирској железници.

У руским локалним медијима се не спомињу никакви инцидентима на тој железници.

Администратори Телеграм канала су ово приписали „заташкавању рада отпора у медијима&qуот;.

ФСБ је 5. јануара 2023. године известио о хапшењу три особе које су наводно припремале саботажу на делу Транссибирске железнице у Чељабинској области.

Како преноси агенција РИА, сви приведени су ухапшени и прети им казна до 15 година затвора због покушаја вршења диверзије.

ФСБ је 1. фебруара саопштио о хапшењу тројице Руса који су, према наводима агенције, били умешани у „припрему и извршење терористичких напада на објекте железничке инфраструктуре у Свердловској области&qуот;.

Раније у понедељак, ФСБ је саопштио да је ухапсио троје ученика средње школе за које се сумња да су оштетили железничке шине у Московској области.

У оба случаја, специјална служба је нагласила да су приведени кривична дела починили „за новчану награду&qуот;.

Руски сервис ББЦ се обратио предузећу Руске железнице са питањем да ли су случајеви саботаже железнице заиста учестали у Русији, а такође је питање упућено и ФСБ-у и Истражном комитету о напретку истраге таквих кривичних случајева и сада чека одговор.

„Сви се отворено противе руској војној агресији&qуот;

Крајем децембра Путин је потписао предлог закон о пооштравању казни за саботажу.

Сада за организацији саботаже, између осталог, прети и доживотни затвор. Раније се на овај начин кажњавала само саботажа која је повлачила за собом смрт особе.

Помоћ ухапшенима због антиратних „директних акција&qуот; пружа „Зона солидарности&qуот; - мала иницијатива за људска права настала у пролеће 2022. године, након руске инвазије на Украјину.

Како су ББЦ-ју објаснили у „Зони солидарности&qуот;, одлучили су да се усредсреде на такве затворенике „јер се њима нико не бави&qуот;.

„Већина организација за људска права не помаже ауторима директних акција из разних разлога.

„Најчешћи вид акције је напад на било коју зграду владе: војну канцеларију, зграду Националне гарде и тако даље&qуот;, наводе.

Најчешће се кривични поступак у почетку отвара по члану о хулиганизму или оштећењу имовине, а затим се поново класификује као терористички акт.

„Познајемо само неколико случајева који су остављени у првобитном стању.

„Недавно је становник из Забајкалске области кажњен са 20.000 рубаља јер је запалио војну канцеларију.

„У зграду је бацио Молотовљев коктел, али течност се није запалила, а оштећена је фасада зграде.

„Њему је суђено у складу са чланом о 'дискредитацији' руске војске, јер је покушао да запали војну канцеларију, доживљавајући 'негативан став према делимичној мобилизацији'&qуот;, рекли су активисти за људска права ББЦ-ју.

Сада „Зона солидарности&qуот; (већина њених запослених и даље ради у Русији) пружа подршку 12 људи, углавном оних који су ухапшени због покушаја паљења или успешног паљења војних канцеларија и зграда институција за спровођење закона.

„Сви су они или отворено иступили или иступају против руске војне агресије или су се у сведочењу изјаснили о антиратним ставовима.

„На оптуженичкој клупи за радикалне антиратне акције, по правилу, су људи који су деловали сами. Још нико није признао чланство у организацији БОАК.

„То су људи апсолутно различите животне доби од 20 до 61 године, различитих интересовања, из различитих крајева земље&qуот;, кажу у „Зони солидарности&qуот;.

Додају да је неко је пре рата био активиста, неко није.

„Њихови ставови су такође потпуно различити, али тешко да неки од њих може да се назове 'радикалним' у уобичајеном смислу те речи.

„Још нисмо видели случај да су људи планирали такве акције пре почетка инвазије руских трупа у пуном обиму на територију Украјине&qуот;, кажу.

Ивко и Орлова затражили су политички азил у Литванији. Не смеју да раде званично.

Живе од личне уштеђевине, примају помоћ од пријатеља и уче литвански језик.

Њихов брат Петар је остао у Русији. Истрага о оштећењу шине на прузи код Киржача се наставља.

ФСБ Русије стално извештава о привођењу тинејџера због оштећења железнице.

Последњег дана јануара изречена је прва казна у складу са чланом о „терористичком акту&qуот; за паљење војног регистра.

Двадесетогодишњи становник Нижњевартовска, Владислав Борисенко, добио је 12 година у затворском комплексу строгог режима.

Као што је и раније било правило, Борбена анархокомунистичка организација не открива њихова имена.

Почетком јануара британски медијски пројекат Популар фронт објавио је 20-минутни филм, у којем су пред камером интервјуисали двоје младих људи, момка и девојку, који су се представили као чланови БОАК-а и причали о активностима организације.

Говорили су прекривених лица и измењеним гласовима, а каже се да је филм снимљен у Источној Европи.

О руском анархистичком покрету

Прича московски анархиста који је био део покрета од 1990-их и тражио је да остане анониман:

Анархисти, након што су се поново појавили у Русији после перестројке, никада нису чинили једну организацију, пре ће бити да су чинили мрежу разних кружока и иницијатива.

Године 1991. биле су три анархистичке барикаде у близини зграде владе, 1993. године анархисти нису могли да подрже ниједну страну сукоба и стога су формирали санитарни одред који је помагао жртвама са обе стране.

Почетком 2000-их, када је проблем уличног фашизма постао акутан, анархисти су одиграли велику улогу у формирању антифашистичког покрета.

Последњих десет година, анархистички покрет у Русији доживљава стални прогон и репресију.

Значајан део репресираних у „случају Болотнаја&qуот; (кривично дело о масовним нередима покренутим после протеста на тргу Болотнаја 6. маја 2012. године) били су анархисти.

Са избијањем рата у Украјини, репресије и прогони су се само појачали, а анархистички покрет сада не представља велику организовану снагу.

Изгубио је много људи - неко је одустао, неко напустио идеју, неко отишао.

Сада постоји прилично обимна руска анархистичка емиграција, постоје анархистичке дијаспоре у Финској, Грузији, Јерменији.

У Русији је остало врло мало активних људи.

Сада су скоро све активности постале немогуће, редовно се догађају напади специјалних служби или провладиних активиста на неке од најневинијих догађаја.

Анархистички покрет у Русији је увек био веома мали, веома неорганизован, веома млад.

Од 2000. године, скоро 15 година постоји „Аутономна акција&qуот; као највећа анархистичка организација.

Али ипак, огромна већина анархиста нису били чланови ниједне организације.

Године 2013, „Аутономна акција&qуот; се поделила и од ње се одвојила „Народна самоодбрана&qуот; (у Русији је призната као терористичка организација и забрањена је).

У овом тренутку 95 одсто модерних анархиста нису чланови ниједне организације.

Од 1990-их па до последњих година, анархисти су деловали у Русији у „сивој&qуот; зони - између потпуне легалности и потпуне нелегалности - постојале су неке публикације, сајтови, центри.

Нису били регистровани код државе, с времена на време су били подвргнути репресији, али су ипак могли да постоје.

Сада, генерално, скоро ништа није дозвољено, па не чуди што су они који су остали, заглавили у илегали.

Не зато што од почетка сањају о томе, већ зато што је то прилично неизбежно.

Остале су три опције: да одете, да престанете да се бавите било којом активношћу или да је промените.

Али ако постоји било каква герилска активност, онда се мора разумети да чак и када није било рата и када је анархистима било дозвољено да нешто и ураде, „легални&qуот; познати анархисти су увек били суштински одвојени и нису могли бити повезани са подземљем из очигледних разлога.

Сви они су прилично познати и под великом су пажњом ФСБ-а и Центра за борбу против екстремизма.

Дакле, ако и постоје такви људи који преузимају одговорност за такве поступке, онда, наравно да делују одвојено, анонимно и не истичу се ни на каквим демонстрацијама и скуповима&qуот;.

Илустрације је урадило одељење за дизајн ББЦ-ја на руском

Бака активисткиња ухапшена на антиратном протесту у Русији:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.09.2023)