Весна Парун: Наш бијели коњ

Па ти се не сјећаш наљепшег из приче измишљени јахачи на рубовима у дивљини вјетар је позлаћен од одјека тих стопа кроз траве и смеђу ријеку до мене допиру каткад њихове мисли у гриви му сунце сједи Његова плава кућа, ријетки шумарци, и дим и све мале животиње знају да чезну Од слути да иза брда увијек залази све.