Смех да преживиш себе, бес да преживиш њих
Време 19.04.2023
Пише: Бојан Вулетић, редитељ и сценариста Тешко је сетити се 2000. године, јер нико не воли да се сећа ружних догађаја. И ја сам их брзо заборавио. Понекад нисам сигуран да ли су се уопште десили. А онда ме нека фотографија, песма или снимак, нека годишњица подсети да јесу. И питам се како је могуће. Данас, тај апсурд, тај трагикомичан кадар изгледа толико гротескно и перверзно да не би прошао чак ни код надреалиста. А ми смо у то веровали. Како је могуће да смо све то живели, да нико није имао снаге и
Тешко је сетити се 2000. године. Када сам покушао да се сетим, нисам био сигуран да ли се тада десио тај 5. октобар. Или је то било пре или после 2000? Можда је мој лични проблем што не могу тога да се сетим. Или не желим. Више желим да се сећам ствари на “свој начин”. Шта се и када тачно догодило, више ми није важно. Мислим да то више никоме није важно, осим историчарима и политичарима. Сећам се да смо 31. децембра 1999. моја пријатељица и ја мислили да ће се,
