Tanja Beljanski: Balon

Pod jastucima i perjanim jorganom napipala je ručni sat. ,,Pola osam!” Uvukla je vazduh kroz nos, zadržala dah i izbrojala do šest. Ostala je da leži nepomično. Prolećno predvečerje napunilo je sobu svežinom. Prstima desne šake protrljala je lice. Osetila je da joj je vrh nosa hladan. Zavukla se dublje pod pokrivač. Kroz otvoren prozor čuo se žamor. Uramljen crnim, aluminijumskim oknom, na čistom nebu plovio je crveni, vazdušni balon. Nije znala o čemu da