Србија и Косово: Усвојена Декларација о несталима, без помака око оснивања Заједнице српских општина

Београд и Приштина договорили су се у Бриселу да сарађују на лоцирању и идентификацији стотина људи који се још воде као нестали током сукоба 1998-1999, али и даље нема помака око оснивања Заједнице српских општина.

Више од 13.000 људи је убијено током сукоба на Косову, а према подацима Европске уније, 1.621 особа се и даље води као нестала - међу њима је око две трећине Албанаца и 568 Срба и других неалбанаца, саопштено је из Комисије за нестале Владе Србије.

Према споразуму, председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Аљбин Курти обавезали су се да ће користити сателитске податке и другу напредну технологију, као што је ласерско мапирање, за откривање масовних гробница.

Договорено је и да ће разменити званичне досијее и формирати заједничку комисију за нестале људе, којом ће председавати ЕУ.

„Више од 20 година касније, њихове породице настављају да живе у тузи, несвесне где се налазе њихови најмилији&qуот;, рекао је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, који је посредовао у договору.

„Породице имају право да знају судбину својих рођака, као и друштво у целини&qуот;, рекао је Борељ.

Договор од уторка уследио је после споразума о нормализацији односа Србије и Косова, постинутог раније ове године.

Судбина несталих је једно од многих отворених питања између две стране.

На почетку Декларације, коју су у Бриселу усвојили српски председник Александар Вучић и косовски премијер Аљбин Курти, истиче се важност решавања судбине несталих како би се окончала патња њихових најмилијих и да би се подстакло трајно помирење и мир.

Наводи се да ова Декларација следи схватање Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) о несталим лицима, где се убрајају она која су присилно нестала, што је формулација која је дуго била спорна у преговорима.

До краја конфликта на Косову, јуна 1999. године, између 4.400 и 4.500 људи се водило као нестало, подаци су Међународне комисије за нестала лица.

• Међународни дан несталих: „Не занима ме више ни ко је крив, већ само да нађем кости мужа и сина&qуот;
• Дан који две породице никада неће заборавити
• Нестали и убијени новинари на Косову: Још увек без одговора
• Тема о којој се ћути: Хладњача и масовне гробнице у Србији, 20 година касније

И даље, судећи према изјавама после састанка, нема помака око оснивања Заједнице српских општина (ЗСО), односно захтева Београда да се успостави удружење општина са српском већином, које Курти види као средство за подривање надлежности косовске владе широм земље.

Борељ је признао да разговори од уторка нису успели да премосте јаз по том питању - њихови ставови су остали „веома удаљени&qуот;, додајући да није очекивао ништа друго.

Високи представник је позвао лидере да не дозволе да сукоби на северу Косова - где су етнички Срби бојкотовали косовске институције - ескалирају.

Вучић је рекао да је „веома забринут, јер по кључном питању, питању формирања ЗСО, јасно је да Приштина не жели да испуни обавезу&qуот;.

„Мени је јасно, дошли смо до зида&qуот;, навео је Вучић, подсетивши да је оснивање ЗСО предвиђено према раније договореним споразумима.

Косовски премијер Курти на то је рекао да је предложени нацрт Београда о ЗСО „суштински неспојив са Уставом Косова&qуот;.

„Нацрт је прављење Републике Српске на северу Косова. Овај нацрт није прављен за Србе, него за Србију&qуот;, каже он.

Курти је на Твитеру објавио сопствену визију статута ЗСО, која према његовој замисли треба да буде „нетериторијалан пројекат&qуот; и да признаје „уставне карактеристике Косова&qуот;.

Док се то питање несталих не реши, ране породица несталих остају отворене, поручили су из Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) на Косову.

„Дан за даном, породице настављају да живе у анксиозности и неизвесности а да не знају шта се десило њиховим мужевима, децом или рођацима&qуот;, саопштио је Агим Гаши, шеф мисије МКЦК.

Породице имају право да сазнају судбину својих најмилијих и добију прилику да их достојно сахране, а да сви који су злочине чинили буду процесуирани, истиче Вељко Одаловић, шеф Комисије за нестале Владе Србије.

„Веома је важно да се дође до таквог документа, да се вратимо процесу, наставимо да радимо и наставимо контакте прво са породицима и да им вратимо наду.

„То је најважније, јер је њима нада изгубљена, они су убијени и Албанци и Срби сви који траже своје најмилије, ово има политичке импликације, али ово није политичко, већ хуманитарно питање&qуот;, каже Одаловић.

• Шта пише у Анексу споразума Србије и Косова и да ли решава сва отворена питања
• Борељ, Вучић и Курти после маратонског састанка у Охриду: „Договорена примена плана за Косово&qуот;
• Колико је Србије на Косову 15 година од проглашења независности

Шта пише у Декларацији о несталима?

Обе стране су прихватиле да се питање несталих третира као хуманитарно.

Вучић и Курти су се, усвајањем овог документа, заједнички обавезали да ће то спровести у дело, тако што ће:

• осигурати пуну примену одговарајућих обавеза у области несталих лица
• блиско сарађивати на проналажењу гробница и праћењу ексхумација
• обезбедити потпун приступ поузданим и тачним информацијама које помажу да се открију места сахрањивања и идентификују преостале нестале особе у временском периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. То подразумева све материјале, белешке, наређења, документа, видео записе, аудио снимке и све друге документе укључујући и оне са статусом поверљивости, у поседу институција обе стране, релевантне за ово питање
• ставити на располагање сву домаћу и међународну документацију од значаја за утврђивање судбине преосталих несталих лица
• да користи сателитске податке и другу напредну технологију у откривању масовних гробница
• омогућити и подстаћи активно ангажовање породица несталих лица у процесу откривања њихових судбина
• адекватно осигурати права и одговорити на потребе породица несталих лица.

Обавезали су се и да оснују и сарађују кроз Заједничку комисију којом председава Европска унија и коју прати Међународни комитет Црвеног крста како би се решила судбина преосталих несталих особа.

Оперативни детаљи биће договорени на следећем састанку у оквиру дијалога Београда у Приштине, саопштила је Служба за спољне послове ЕУ.

Зашто тек сада?

Вељко Одаловић истиче да је Приштина одговорна што је поступак налажења несталих заустављен.

„Важно је да Аљбин Курти тему коју је заробио пре две године, прихватањем овог документа који уноси нови квалитет ослободити, како да кренемо да се бавимо хуманитарним питањем како смо досад радили.

„Више од 1.800 случајева несталих лица смо решили у овом мандату, од којих је 90 одсто косовских Албанаца&qуот;, каже Одаловић за ББЦ на српском, описујући период од 2006. до 2021.

Како каже, тада је „блокиран процес&qуот;.

„Најтеже је за породице које у изгубљене у времену, простору, магли, не знају где год се окрену, ударају у зид, јер ништа не функционише&qуот;, истиче он.

Нови квалитет у том поступку би, додаје, могло бити формирање заједничке комисије где ће бити представници Београда и Приштине, али и међународних организација попут Црвеног крста и Међународне организације за нестала лица.

„Заједничка радна група би могла да нам пуно помогне, јер би омогућила да што дубље заједно и ми и Приштина уђемо у архиве међународних организације и решавамо питања која до сада нисмо решавали.

„Огромна архивска грађа која је била у поседу међународних организација је у највећој мери и нама и Приштини била недоступна&qуот;, каже Одаловић.

Током преговора о Декаларацији дуго је била спорна формулација „присилно нестала лица&qуот;, на којој је Приштина инсистирала, а Београд одбијао да прихвати.

Ахмет Грајчевци, који је и председник Координационог савета Удружења чланова породица несталих лица на Косову, оценио је да српске власти никада нису имале политичку вољу да реше питање несталих.

Како је изјавио за Радио Слободна Европа, Србија реагује само под снажним притиском међународне заједнице и у том контексту додаје да уколико изостане притисак, неће бити решено ни питање несталих.

Да је проналажење несталих приоритет, поручили су из америчке амбасаде на Косову на Твитеру.

Питање несталих део је и оптижница некадашњим шефовима Ослободилачке војске Косова и политичким лидерима Приштине Хашиму Тачију и Кадрију Весељију, којима се од почетка априла суди пред специјалним судом у Хагу.

Шест тачака оптужнице се односи на злочине против човечности - прогон, затварање, мучење, убиства и присилни нестанак, а још четири тачке су ратни злочини - противправно хапшење, сурово поступање, мучење и убиства.

Кривична дела за која су оптужени извршена су на више места на Косову, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији, наводи се у оптужници.

• Хашим Тачи се обратио суду у Хагу: „Очекујем да ћу бити ослобођен свих оптужби&qуот;
• Саљих Мустафа, први командант ОВК осуђен на 26 година затвора, треба да плати одштету жртвама од 207.000 евра
• Како да не заборавимо албанске жртве сукоба на Косову покопане у Батајници

Према наводима тужилаштва, најмање 440 људи је било противправно затворено.

Међу њима је било Албанаца, Срба, Рома, Бошњака и Црногораца.

„Они су саслушавани и премлаћивани, а то су били 'срећнији', најмање 102 особе нису преживеле та притварања.

„Злочини нису били изоловани, већ су вршени систематски и то се види и по распрострањености&qуот;, рекао је један од представника тужилаштва на почетку суђења.

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.03.2023)