Dan posle masakra, moja deca su se vratila iz škole i rešetala me pitanjima od kojih ne mogu da se oporavim
Nova 04.05.2023 | Autor Ana Marković
“Ako ne prestaneš da me nerviraš, zvaću Kostu da te sredi”, izjavilo je dete, ne starije od 12 godina, u dvorištu jedne novobeogradske osnovne škole, koje sam čula kako viče na drugaricu, dok sam čekala da zvoni za kraj poslednjeg časa i da moja deca izađu iz učionica.
Inače, iz škole se vraćaju sami, jer nije daleko od kuće, ali danas sam odlučila da ih ipak sačekam. Pozdravili smo se i krenuli. Na putu do kuće nisu prestajali da upadaju jedno drugom u reč, i da pričaju o – Kosti i stradaloj deci. “Pisali smo pismo deci u onoj školi gde je onaj dečak pucao i pitali smo nastavnicu možemo li i Kosti da napišemo pismo, ali da ga izvređamo”, rekao mi je sin (11). “Zašto da ga vređate?”, pitala sam. “Zato što je lud jer je ubio mnogo
