На дневном реду

Коначно, ишчеткај звук из својих очију: он почива у долини као да гледа у радње у оба одраза, у стакло како се покренути и сунце клизи преко улица: заклоњено пијацом у јавном домену, као ући у корак кретања у долини опскрбљеној тим мирним сјајем, порозно срце *Са енглеског превео Бојан Васић; Објављено у часопису Агон