Ovo su Melani i Čejs: Žena sa invaliditetom i njen seksualni radnik

Dok je Melani bila u izolaciji u njenom australijskom domu zbog kovida-19, obećala je sebi nešto.

Čim joj bude dozvoljeno da ponovo izađe napolje, angažovaće seksualnog radnika, izgubiće nevinost i ukloniti sve one anksioznosti koje je kao osoba sa invaliditetom razvila oko ljubavi i intimnosti.

Muškarac kog je platila bio je Čejs.

Melanina negovateljica bila je prva koja joj je to predložila.

• „Zašto sam išla na operaciju smanjenja klitorisa“
• „Ja sam autoseksualka i volim sebe više od drugih ljudi”
• Seksualno vaspitanje možda i ne mora da bude tako osetljivo pitanje

Dok su zajedno boravile u izolaciji, Trejsi je izmasirala Melani.

Niko ranije nije dodirnuo Melani na nemedicinski način i, sa 43 godine, ona je shvatila da želi još.

Trejsi, kojoj to nije pravo ime, ispričala je Melani da je nekada bila seksualna radnica i da intimne usluge mogu biti opcija za nju koju može da istraži.

„Samo mi je otvorilo oči pred činjenicom da možda mogu to da isprobam", kaže Melani za BBC.

Na internetu je pronašla agenciju za pratnju, gde joj je pažnju privukao profil muškarca po imenu Čejs.

Uzbuđena, ugovorila je sastanak s njim i otputovala do njegovog stana na prvu sesiju.

„Kad sam izašla iz električnih invalidskih kolica, a moja negovateljica je otišla, ostali smo samo nas dvoje. Nisam imala predstavu šta me čeka."

Melani koristi invalidska kolica od treće godine života kad joj je postavljena dijagnoza upale kičmene moždine - stanja poznatog kao transverzalni mijelitis.

Od njega su joj paralisane noge i ima ograničeno kretanje ruku.

Kao odrasla osoba, koristi negovatelje da joj pomažu u svakodnevnim zadacima.

Ona živi i radi u Japanu i sada je video montažerka, ali ljubav joj nikad nije izgledala kao opcija.

„Samo sam mislila, ako se desi, desi."

---

Pogledajte video:

---

Zabavljanje i otvaranje pred drugima može da deluje zastrašujuće, a svet ne doživljava uvek osobe sa invaliditetom kao seksualna bića.

Prema britanskoj Anketi o invaliditetu, koju je vlada objavila 2021. godine, 56 odsto stanovništva reklo je da bi se osećalo opušteno u intimnom odnosu sa osobom sa invaliditetom.

Sama Melani nikad nije bila sigurna kako tome da pristupi, tako da je sve prepustila slučaju.

Nakon što je poslala upit Čejsu, on je ugovorio nekoliko video poziva da bi mogli bolje da se upoznaju i porazgovaraju o potencijalnim problemima.

„Postavila sam mu milion pitanja", kaže Melani.

„Da li si nekada koristio dizalicu? Da li je tvoj stan pristupačan za invalidska kolica? Koliko često se kvari lift u tvojoj zgradi?"

„Otprilike svakih šest meseci", odgovorio je Čejs.

Što se Melani tiče, Čejsovi odgovori bili su dovoljno dobri da se zakaže sesija u njegovom stanu.

I daleko od toga da je bila nervozna, čak naprotiv: pomerila je sastanak unapred, suviše uzbuđena da bi čekala, jer je bio jako prijatan i umirujući.

U pravnom smislu, aranžman između Melani i Čejsa bio je savršeno legalan.

U Zapadnoj Australiji, prema Zakonu o prostituciji iz 2000. godine, iako je protivzakonito vršiti seksualni rad na ulici ili voditi javnu kuću, sam čin prostitucije nije protiv zakona i agencije za pratnju su legalne.

Ovo se razlikuje širom Australije - Viktorija, Novi Južni Vels i Severna teritorija su dekriminalizovali seksualni rad.

Slično je i u Velikoj Britaniji.

I dok je razmena seksualnih usluga za novac legalna u Velikoj Britaniji, osim u Severnoj Irskoj, srodne aktivnosti kao što su nuđenje seksualnih usluga ili vođenje javne kuće nisu.

Kad je Melani stigla u Čejsov stan, počela je da postaje svesna ozbiljnosti situacije.

„Znala sam da ne posedujem nikakvo seksualno znanje i osećala sam se u potpunoj senci eksperta koji je stajao ispred mene."

Ali kako je počelo da prolazi vreme, Melani je doživela prosvetljenje.

„Ja sam stručnjakinja za invaliditet, a Čejs o tome nije imao pojma. Na kraju smo se smejali neznanju i naivnosti jedno drugog. Dva sata kasnije bili smo najbolji drugari."

Čejs, koji u ovom poslu radi šest godina, kaže da su „očekivanja od seksa" najveći problem kad su u pitanju novi klijenti - ljudi stavljaju preveliki pritisak na garantovanje „velikog O".

„Morate da shvatite šta funkcioniše", baš kao i u svakoj drugoj intimnoj vezi, kaže on.

---

Pogledajte video:

---

Pre nego što je angažovala Čejsa, Melani nije imala pojma kako bi njeno telo moglo da reaguje u intimnom okruženju, da li će uspeti da se postavi u pogodan položaj ili da li će umor pokvariti bilo kakvo uživanje.

„To je bio glavni razlog zašto sam angažovala Čejsa", kaže ona.

„Nisam želela da odem kući sa momkom iz bara i otkrijem sve te stvari i da mi bude neprijatno, da budem ranjiva i nebezbedna."

Ispostavilo se da ona može da oseti sasvim dovoljno uživanja sa Čejsom i da nije morala da se ograničava.

Druga stvar koju je otkrila je da njene noge umeju da bude nepredvidive i da „spadaju sa kreveta" i da joj posle često treba sesija fizikalne terapije kako bi oživela udove.

„Shvatila sam da moje noge moraju unapred da budu vezane za krevet i onda nema brige", kaže ona.

To postavlja pitanja o moći i kontroli.

Kao žena sa invaliditetom u nepoznatoj kući, Melani je ugroženija od većine drugih ljudi.

„Bilo je to prvi put da sam bila gola pred muškarcem ako ne računamo bolnicu", kaže ona.

Čejs, koji je prethodno radio sa osobama koje su iskusile traumu, kaže da je „stvaranje bezbednog, prijemčivog prostora u kom ona ima kontrolu" njegov glavni prioritet.

Ali ranjivost se ne krije samo u neravnoteži fizičke moći.

Invaliditet ponekad može da posrami ljude i učini da se osećaju manje vrednim nekih iskustava koje drugi ljudi smatraju normalnim - neki ljudi sa invaliditetom zovu to „unutrašnji ejblizam".

Ti skorašnji intimni susreti su Melani pružili veću moć u svakom aspektu njenog života.

„Znala sam da ću angažovanjem Čejsa i plaćanjem za tu zaslugu steći kontrolu. Znala sam da ako se Čejs bude odnosio prema meni drugačije ili ako uradi nešto što mi se ne dopada, da će odmah prestati sa tim."

Ona kaže da ga, u slučaju da se to nije desilo, ona više nikad ne bi zvala.

Ali to dolazi sa finansijskom cenom.

„Broji se u hiljadama", kaže Čejs ironično govoreći o svojoj 48-časovnoj ceni.

Njegova tarifa po satu je oko 400 australijskih dolara (267 američkih dolara).

Opravdavajući cenu, on kaže: „Ono što mnogi ne shvataju je da kad sa nekim provodite 48 sati, koliko god to umelo da nagradi, vi ne možete da radite ništa drugo što želite da radite u životu."

Ali on dodaje da zaista izvlači veliko zadovoljstva iz svog rada.

„Ko ne želi da pomogne ljudima da iskuse različite stvari? Zašto ne mogu da se nađem drugim ljudima kojima je to potrebno, žele i zaslužuju da se osećaju prelepo?".

„Teško je ne zaljubiti se u Čejsa", priznaje Melani.

„Ali moram da se podsećam da je to profesionalni odnos."

Melani i Čejs se viđaju od januara, ali ne radi se samo o brzom zadovoljstvu i seksu.

Pored pružanja usluga kao seksualni radnik, Čejs je razgovarao i sa instruktorom za dejting da bi pomogao Melani da izađe na kraj sa „tangom dejtinga", i pomogne joj da izgradi buduću ljubavnu vezu sa drugim ljudima.

„Tražim zamenu za Čejsa. Nekog ko me voli, kome se sviđa ono što se meni sviđa i ko sve radi besplatno", kaže ona.

„Nisam ni sanjala da ću odlaziti na aplikacije za dejting i razgovarati sa muškarcima na internetu, a sada to radim praktično svaki dan. Jedino žalim što to nisam počela da radim ranije."

Za Melani, ovo iskustvo je mnogo više od seksualnog oslobođenja i ona je izvukla toliko mnogo iz ovog tekućeg iskustva da veruje da bi vlade trebalo da plaćaju i podrže ljude sa invaliditetom u njihovim pristupu seksualnim uslugama.

„Moje samopouzdanje je jako naraslo, srećnija sam nego što sam ikad bila, a takvo iskustvo koje vam promeni život nema cenu."

I uzbuđena je što će moći da podeli nova iskustva sa prijateljima i porodicom.

„Ispočetka mi je bilo neprijatno da govorim bilo šta, ali to je napravilo ogromnu razliku u mom životu.

„Nisam mogla da sa zaustavim u poveravanju drugima i svi su jako srećni zbog mene. Ne mogu da skinem osmeh s lica."

---

Pogledajte i ovaj video:

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.14.2023)