Srbija i psihologija: Zašto se posle dve masovne pucnjave pojavljuju pretnje neke dece da će počiniti sličan zločin

Talas pretnji o masovnim ubistvima i bombaškim napadima zapljusnuo je škole i društvene mreže u danima nakon što su se u Srbiji dogodile dve tragične pucnjave, kada je nastradalo ukupno 17 ljudi.

Idejni tvorci pretećih scenarija su mahom tinejdžeri.

„To je posledica nedovoljne svesti o značaju njihovih postupaka i nepostojanja društvene reakcije na ovakva ponašanja", kaže Ljiljana Marković, psihološkinja Edu centra, koji radi sa decom i mladima sa problemima u ponašanju, za BBC na srpskom.

• Kad i kako se vratiti u školu posle pucnjave: „Nema magičnog štapića, razgovarajte s decom“
• 'Mama, šta je to tragedija'
• Hoće li prisustvo školskih policajaca smanjiti nasilje u školama u Srbiji

Samo u prvih pet dana posle pucnjave u školi. „Vladislav Ribnikar", policiji je prijavljeno više od 120 događaja u vezi sa pretnjama učenika, izjavila je Danijela Ostojić iz Uprave policije.

I najmanja preteća poruka na društvenim mrežama biće proverena, što podrazumeva utvrđivanje lokacije emitovanja, pretres i hapšenje, upozorili su 9. maja iz Posebnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (PT VTK).

„Između 3. i 16. maja, formirano više desetina predmeta vezanih za objave na društvenim mrežama u kojima se pruža podrška ili najavljuje repriza događaja„ iz škole „Vladislav Ribnikar", rečeno je iz PT VTK u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Kako su dodali, formirano je i „više predmeta u vezi otvaranja korisničkih naloga na društvenim mrežama koji su koristili lične podatke lica K.K", osumnjičenog za napad na školu.

Talas pretnji

U danima posle dva masovna ubistva početkom maja u Beogradu i okolini Mladenovca i Smedereva, zabeleženo je više slučajeva dece i mladih koji su zapretili da će učiniti slično.

Neki od njih su zbog toga privedeni na informativne razgovore, pa i uhapšeni, a Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je neke detalje pojedinih slučajeva.

• Trinaestogodišnjak je uhapšen u Laćarku, kod Sremske Mitrovice, zato što je pretio da će učiniti isto što i osumnjičeni za višestruko ubistvo u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar".
• U Novom Pazaru, petnaestogodišnjak je priveden zbog poruke da je osumnjičeni dečak iz Beograda „mali belaj šta ću ja da uradim", koju je poslao na odeljensku grupu.
• U Bačkoj Topoli je uhapšen maloletnik koji je na društvenim mrežama pravio naloge sa imenima masovnih ubica i istraživao kako se pravi bomba.
• Učenici tri osnovne škole, iz Beograda i Bajine Bašte, privedeni su jer su pravili spiskove sa imenima đaka koje navodno žele da ubiju.
• U Zrenjaninu je učenik priveden zato što je crtao krvava tela kako leže pored klupa, a u Babušnici tinejdžer koji je pretio da će „bombom rešiti sve".
• Jedna devojčica pozvana je na informativni razgovor zato što je na društvenoj mreži TikTok ismevala žrtve masakra u školi „Vladislav Ribnikar".
• Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, otkrio je potom da je to uradila, kako je rekla policiji, da bi prikupila što više lajkova.
• Slični slučajevi zabeleženi su i u Nišu, Kraljevu i Novom Sadu.

Izazivanje panike i opšte opasnosti su krivična dela, navodi se u Krivičnom zakoniku.

Za izazivanje panike i nereda pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja predviđena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine ili novčana kazna.

Izazivanje opšte opasnosti kažnjivo je novčanom kaznom ili zatvorom u trajanju od šest meseci do 12 godina.

Zašto neka deca prete da će počiniti sličan zločin

Psihološkinja Marković ocenjuje da je i pre tragičnih događaja koji su nedavno pogodili Srbiju, „komunikacija dece i mladih putem društvenih mreža bila puna ružnih reči, pretnji i nasilja".

„Reakcije su izostale, jer niko nema uvid i kontrolu u njihovu komunikaciju u virtuelnom svetu", dodaje.

Smatra da je to omogućilo „normalizovanje ovakve komunikacija među decom i mladima".

Iza problematičnog ponašanja, uglavnom se kriju frustracije i nezadovoljene potrebe, podseća.

Kaže i da roditeljima „nije uvek lako" da procene koliko su pretnje deteta tačne i ozbiljne.

„Ne vladaju svi roditelji veštinama dobre komunikacije sa decom kako bi se u to uverili", navodi.

Marković ocenjuje da su pretnje pucnjavom, bacanjem bombe i slično predstavljaju „situacije visokog rizika".

Kako reagovati

Marković savetuje roditelje da razvijaju ličnu odgovornost kod dece, ali i da se obraćaju stručnjacima.

„Većina roditelja ne bi prijavila njihovu decu, čak ni ako vrše nasilje nad njima", kaže.

Ukoliko se roditelji odluče da nikome ne prijave ponašanje, „moraju biti uvereni da takve pretnje nisu ozbiljne i preduzeti mere koje će sprečiti decu da se ubuduće ponašaju na sličan način", upozorava ona.

Kod dece, dodaje, treba razvijati osećaj lične odgovornosti.

„To je proces, a važno je da i roditelji vide šta njihova deca rade i da ne traže objašnjenje za njihove postupke, a time ponekada i opravdanje - tako u očima dece uvek neko drugi bude kriv.

„Deci treba objašnjavati da svi pravimo izbore i donosimo odluke, a u skladu sa tim možemo da snosimo i posledice za postupke", navodi.

• Psihološkinja iz Velike Britanije: „Kada prođe trauma, ostaje dugačak proces tugovanja“
• „Tuga, nemoć, strah, ogorčenost i ljutnja": Tragedija u Beogradu, viđena očima profesora

Marković kaže da roditelj treba da pomogne detetu da prevaziđe frustracije.

„Treba voditi razgovor sa decom, ali ne u formi monologa, već razmene mišljenja.

„Tako ćemo čuti kako deca razmišljaju, šta ih interesuje i moći ćemo bolje da ih usmeravamo"

Takođe savetuje roditelje da se obrate stručnjacima ukoliko primete da dete, uprkos uloženom trudu, ne uspeva da prevaziđe ono što ga tišti.

„Postoji mogućnost da način na koji roditelj postupa sa detetom i njihova komunikacija nisu prilagođeni potrebama deteta, uzrastu ili njegovom psihičkom stanju", kaže.

Psihološkinja dodaje da, ako se stručnjak uključi „na vreme", većina problema „može da se reši u kratkom roku".

„Ali, ukoliko roditelj odlaže traženje stručne pomoć i čeka da se promena desi sama od sebe, rad sa porodicom će trajati duže", ističe.

Spiskovi sa „problematičnom decom" i izvinjenje policije

Posle tragedija u beogradskoj osnovnoj školi i okolini Mladenovca, društvenim mrežama delio se dopis koji je školama u Užicu i Kikindi stigao iz policijske uprave, a u kome se traži spisak „problematične i asocijalne dece koja su u riziku od nasilja".

Međutim, čelnici MUP-a su se potom izvinili i rekli da je „namera bila dobra, ali da je napravljen nesmotren potez".

Tvrde i da su šefovi lokalnih policija u Kikindi i Užicu to učinili samoinicijativno.

U spornim dopisima je navedeno da će timovi za bezbednost obilaziti škole u Užicu, kao i da će policijski službenici spiskove učenika razmatrati sa relevantnim predstavnicima škola.

Stručnjaci za psihologiju i obrazovanje odmah su reagovali i osudili ovakav vid rada policije.

Iz Društva psihologa Srbije kažu je ovakva mera ishitrena i da može imati negativne posledice po decu, roditelje, škole i čitavo društvo.

Stigmatizacija bilo koje grupe učenika uvek je kontraproduktivna i vodi u produbljivanje problema, a ne ka njegovom rešavanju, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je neophodno angažovati timovi stručnjaka, koji će kratkoročno raditi na rešavanju pojedinačnih slučajeva, a dugoročno na sistemskoj prevenciji kroz jedini utemeljeni i efikasan način smanjenja vršnjačkog nasilja.

Iz Centra za prava deteta kažu da je „potpuno pogrešno da se na osnovu procene škola, deca kvalifikuju kao rizična" ili opasna", odnosno da samo saznanje da se u školi prave spiskovi je zastrašujuće za decu, njihove roditelje a i celu zajednicu, odnosno društvo.

Podsećaju da samo timovi visoko kvalifikovanih psihologa i psihijatara mogu da procenjuju stanje deteta.

Posle ovih komentara, oglasio se i MUP izvinjenjem da se iz „dopisa vidi da je on motivisan dobrim namerama", odnosno da je u pozadini želja policijskih službenika da se učini sve da se podigne bezbednost učenika i nastavnog osoblja.

„U toj želji učinjen je nesmotren potez, traženo je da se dostave podaci za koje MUP nema ovlašćenja da ih pribavlja", rekao je Željko Brkić, državni sekretar u MUP-u.

Kako zakon predviđa krivicu i procese protiv maloletnika

Vođenje postupaka protiv maloletnika regulisano je Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika.

Odluke o vođenju postupka donosi sudija za maloletnike.

Saslušanju maloletnika u pripremnom postupku moraju prisustvovati javni tužilac, branilac za maloletnike i roditelj ili staratelj.

Sudija može uskratiti prisustvo roditelja ili staratelja, ukoliko proceni da je takva odluka u interesu maloletnika.

Kada je potrebno, saslušanju mogu da prisustvuju psiholozi, pedagozi i drugi stručnjaci, koji takođe imaju pravo da postavljaju pitanja.

Pri preduzimanju bilo kakvi radnji, a naročito prilikom saslušanju, učesnici u postupku dužni su da postupaju obazrivo, vodeći računa o zrelosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti privatnosti maloletnika, kako vođenje krivičnog postupka ne bi štetno uticalo na njegov razvoj.

Radi utvrđivanja tih okolnosti, mogu biti saslušani roditelji ili staratelji maloletnika, kao i svi drugi koji mogu da imaju podatke.

• Deset godina od masovnog ubistva u Velikoj Ivanči: Kako se mala sredina nosi sa tragedijom
• Tragedija u Beogradu iz ugla Amerikanca: „Ideš i nadaš se da sutra neće biti pucnjave"

Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka.

Ako maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca, po službenoj dužnosti može da ga postavi sudija za maloletnike.

Maloletnik mora da ima branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka.

Ako sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca, njega će po službenoj dužnosti dodeliti sudija.

Branilac maloletnika može da bude samo advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Dan kada je Beograd zanemeo

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.16.2023)