Балкан, историја и археологија: Шта отркивају мистериозни босанскохерцеговачки стећци

Кад год путујем кроз Херцеговину, јужни део моје домовине Босне и Херцеговине, одлазим у Видово поље три километра западно од града Стоца, које се зове некропола Радимља.

Ту се сусрећем лицем у лице са 135 средњовековних надгробних споменика распоређених у густо концентрисаним редовима.

Док се дивим геометријским облицима, месецима, звездама и људима који ме наизглед поздрављају раширених руку урезаних на бело камење, питам се ко је ту сахрањен и како су живели.

Ово није било какво гробље.

Љубоморно чува стотине година историје моје земље.

Названи стећци, ови монолитни надгробни споменици су неки од најпрепознатљивијих - иако загонетних - знаменитости Босне и Херцеговине.

• Јулијин свет - како су жене са Балкана живеле у античко доба
• Пет археолошких открића у Србији која су обележила 2022.
• Мистерије Винчанске културе - шта све мучи научнике

Око 60.000 ових средњовековних камених споменика лежи разасуто широм земље (са много мањим бројем пронађеним у суседној Хрватској, Србији и Црној Гори) и обично су груписани у некрополе.

Израњајући из зеленила босанских брда и ливада, живописно изведени дизајни збуњују историчаре и путнике вековима, али настављају да служе као симбол националног поноса и идентитета међу босанскохерцеговачким мултиетничким становништвом.

Стећци су настајали од 12. до 16. века, а као и надгробни споменици свуда у свету, понекад су украшавани верским крстовима и розетама.

Други показују оружје, што би могло указивати на друштвени статус и професију покојника.

Сцене лова на јелене, витешки двобоји и кружне групне погребне игре нуде фасцинантне погледе на свакодневни живот у средњовековној Босни.

На појединим стећцима налазе се ћирилични натписи који садрже податке о покојнику, као и филозофске напомене, попут епитафа Вигања Милошевића који гласи:

„Некада сам био као ти, и ти ћеш бити као ја&qуот;.

Ови натписи откривају занимљиве детаље о нивоима писмености тог времена.

Реч стећци (у множини од стећак) потиче од глагола стајати - јер је њихова сврха била да стоје изнад гроба покојника и идентификују њу или њега.

Због историјског и културног значаја, стећци су уписани на Унескову листу светске баштине због „изузетне универзалне вредности&qуот;.

Према речима директорке Историјског музеја Босне и Херцеговине Елме Хашимбеговић, један од најзанимљивијих аспеката стећака је како они представљају „преплитање и стапање различитих утицаја - источних и западних, медитеранских, византијских и средњоевропских, католичких и православних, и утицај латиничне и ћириличне писмености&qуот;.

Територија данашње Босне и Херцеговине је кроз историју била место сусрета различитих култура и религија.

Православна, католичка и босанска црква (средњовековна црква која је постојала између 12. и 15. века) коегзистирале су у средњовековној Босни.

Многи научници се слажу да су стећке користили следбеници све три верске групе, на темељу источно-православних крстова и розета пронађених на стећцима, западњачких мотива штита са мачем и појединих натписа који се преводе као „(особа) праве римске вере&qуот; или „роб Божји&qуот;.

Неки стручњаци сматрају да су стећке створили богумили, дуалистичка верска секта пореклом са Балкана.

Мање популарна теорија их повезује са Власима, номадским становништвом које је у то време живело на Балкану.

Занимљиво, откако су антрополози почели проучавати стећке крајем 19. века, Срби, Хрвати и Бошњаци (три етничке групе које данас чине већи део Босне и Херцеговине) покушавају да присвоје споменике.

Хашимбеговић је то описала као типично за историјски „подељена друштва&qуот; попут босанскохерцеговачког, која, како је рекла, „културу и културно-историјско наслеђе посматрају искључиво кроз призму националне политике и идентитета&qуот;.

Али како су многи стећци годинама били занемарени, Хашимбеговић је поручила политичким лидерима:

„Нека присвајају стећке, али нека се брину и о овој светској баштини&qуот;.

• Какве тајне крије ново археолошко налазиште у центру Београда
• Мистерија две хиљаде година старих хумки
• „Погледајте семафор&qуот; на мајански начин: Откривена плоча са резултатима игре лоптом древних Маја

Међу најочуванијим и највреднијим местима светске баштине је Радимља.

Најпознатији симбол налазишта - као и прва слика која већини Босанаца и Херцеговаца падне на памет када помисле на стећке - је приказ мушке фигуре урезан на једном од надгробних споменика некрополе, који подиже десну руку док левом стеже лук и стрелу.

Неки антрополози сматрају да би то могло представљати гест молитве Сунцу или Месецу.

Мотив подигнуте руке чест је и у стваралаштву босанског песника Мехмедалије Мака Диздара, који је одрастао код Радимља.

„Камени спавач&qуот;, његово ремек-дело из 1966, инспирисано је цртежима и натписима на стећцима, и сматра се једним од најзначајнијих књижевних дела у Босни и Херцеговини.

Диздарове песме пробудиле су Босанце и Херцеговце на важност овог камења и подсећају нас да поштујемо прошлост и пригрлимо идентитет.

Као резултат тога, стећци - посебно подигнута рука - постали су оличење босанског духа културне отворености.

Данас слика изазива емотивну везу код многих становника Босне и Херцеговине.

На трагу Диздара, млађи босанскохерцеговачки уметници однедавно почињу истраживати стећке и уграђивати их у властита дела.

Вајар Адис Елиас Фејзић тумачи садашњост и будућност нације сагледавањем прошлости.

„Не знам шта су творци античких стећака видели у камењу и хтели од њих, али знам шта видим у њима. Зато оживљавам ту традицију после неколико векова (вајањем)&qуот;, рекао је Фејзић.

Једна од Фејзићевих скулптура налик стећцима стоји испред зграде аустралијског парламента у Канбери, као поклон Босне и Херцеговине Аустралији.

Други је подигнут у Одензеу, у Данској, на захтев тамошњих босанскохерцеговачких избеглица.

Већина његових радова је, међутим, у Босни и Херцеговини.

Са стећцима сам најдиректније везан за наше босанскохерцеговачко и уметничко порекло&qуот;, рекао је Фејзић.

„Стећак је такође 'времеплов' са којим тако лако и брзо комуницирам у сопственој перцепцији и креативности са традицијама и стиловима из (наше прошлости).&qуот;

Стећци су инспирисали и радове награђиване илустраторке и дизајнерке Александре Нине Кнежевић, која је на основу надгробних споменика израдила илустрације за књиге и друге пројекте.

„Оно што ми је веома инспиративно и привлачно код стећка је то што мотиви који се појављују (на њима) славе љубав, живот, радост и генерално позитиван став&qуот;, рекла је Кнежевић.

„Ово открива сензибилитет и жеље тадашњих људи, наших предака, и говори много о нашем наслеђу, нашем карактеру и нашој природи.&qуот;

Кнежевић није једина.

Још један млади занатлија који користи стећке како би пригрлио културно наслеђе је казанџија Денис Дрљевић, чија се радња АбракаБакра Цоппер Арт налази у старом граду у Мостару.

Мотиве са стећака сам почео да користим од самог почетка бављења овим занатом&qуот;, рекао је Дрљевић.

„Они представљају један од најстаријих артефаката наше историје.&qуот;

Прошле године Ведрана Божић, која води мостарску уметничко-занатску галерију Цлаире Ноел, почела је продавати модне торбе на којима су одштампане њене слике стећака:

„Волим спој традиције и модерности и желела сам да представим нашу културну баштину на модеран начин&qуот;, рекла је она.

Осим илустрација, бакарних рељефа и торби, путници сада могу купити женски накит инспирисан стећцима, украсне игле, мајице и друге сувенире у част средњовековне прошлости земље.

Историчар Горчин Диздар (унук познатог песника) написао је књигу о стећцима и промовише босанскохерцеговачку културу кроз своју фондацију Мак Диздар.

Један од недавних пројеката Фондације био је окупљање младих људи из целе земље како би направили интерактивну мапу стећака и идентификовали раније нерегистроване стећке и дигитализовали већ познате.

Док се Диздар, домаћи уметници и млађи Босанци на стећке поносе, многе од ових некропола и даље занемарују локалне власти.

Радимља је, на пример, на листи угрожених националних споменика јер је у непосредној близини изграђена индустријска и привредна зона.

Медији често извештавају о случајевима оштећења стећака и њиховог пропадања.

Пре три године, интернетски оглас једног Босанаца који се нада да ће продати наводни стећак у близини сопствене куће изазвао је снажне реакције јавности.

Неки су га осудили, док су други осудили немар владе у заштити ових локалитета.

Али како се јавност све више и више буди и увиђа вредности ових мистериозних средњовековних реликвија, нада је да ће растући покрет на локалној основи моћи да подстакне власт да их боље очувају.

„Мислим да је то веома позитиван тренд јер се на овај начин млађе генерације и појединци који нису нужно заинтересовани за средњовековну уметност сусрећу са овим веома вредним елементом нашег културног наслеђа&qуот;, рекао је Диздар.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.21.2023)