Put do pasoša uskoro bi mogao da postane mnogo lakši u Srbiji.

Vlada Srbije usvojila je i Narodnoj skupštini predložila izmene Zakona o državljanstvu i još dva zakona, koji bi imigrantima i tražiocima azila dali pravo na prijem u državljanstvo nakon godinu dana boravka.

Srbija sada za prijem u državljanstvo stranaca koji nemaju vezu po poreklu sada koristi proceduru koja je često primenjivana u slučajevima poznatih glumaca ili sportista, a koji su srpski pasoš dobijali posebnim ukazom.

„Otvara se put da svako, ko želi, može kroz zakonodavni okvir da ga dobije na pojednostavljen način i sa minimalnim godinama boravka u Srbiji, što je daleko od ustaljenih praksi u Evropskoj uniji, ali i u svetu", kaže Jelena Ilić, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava (BCLjP), za BBC na srpskom.

„Jednom dodeljeno državljanstvo se ne može oduzeti, a postoji bojazan da bi ovako banalan način za njegovo dobijanje ugrozilo bezvizni režim Srbije sa EU", dodaje.

U Srbiju se od početka rata u Ukrajini doselilo više hiljada ruskih državljana, a MUP nije odgovorio na pitanje BBC-ja o tome koliko ih je ušlo u zemlju, napustilo je ili se privremeno nastanilo.

Zvanični Beograd odbija da se uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije (EU) koja između ostalog podrazumeva uvođenje sankcija Rusiji, zbog čega dobija sve lošije ocene u procesu pridruživanja Uniji.

• Kubanac u Beogradu: Od sunčanih plaža do snežnog Voždovca
• Tražioci azila, migranti ili izbeglice: Ko je ko
• Kako živi pravoslavni Kazahstanac u Beogradu

Na pitanje BBC novinara o mogućim izmenama zakona, iz Evropske komisije kažu da neće komentarisati „hipotetičke scenarije".

„Usklađivanje vizne politike sa politikom EU je od suštinskog značaja za funkcionisanje bezviznog režima [koji Srbija ima sa EU]", rečeno je u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Ministarstvo za evropske integracije demantovalo je da bi bezvizni režim mogao biti ugrožen.

Dimitri Kočenov, profesor međunarodnog prava na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, predlog izmena zakona vidi kao „pozitivan" i „veoma racionalan".

„Značajno će poboljšati položaj ljudi bez državljanstva, kao i svih koji su morali da pobegnu iz sopstvenih zemalja", kaže za BBC na srpskom.

Između kraja marta i početka maja, poslanicima su predložene izmene Zakona o državljanstvu, Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca, ali još nisu došle na dnevni red skupštinskih zasedanja.

Šta se menja za imigrante

Prema rečima stručnjaka, imigrant je neko ko u stranoj zemlji živi za stalno, i to radi svojevoljno.

Najveća izmena Zakona o državljanstvu predviđa skraćivanje perioda koji stranac mora da provede u Srbiji pre nego što stekne pravo na prijem u državljanstvo.

Umesto dosadašnjih pet godina privremenog boravka, stranci će u zemlji morati da provedi najmanje 12 meseci, odnosno godinu dana.

Privremeni boravak je dozvola strancima da u Srbiji budu duže od 90 dana zbog zaposlenja, školovanja ili drugog razloga.

Po tom osnovu, u Srbiji živi oko 24.000 ruskih državljana, rečeno je iz MUP-a za Juronjuz u februaru 2023. godine.

Procenjuje se da je stvarni broj Rusa koji borave u Srbiji nekoliko puta veći, ali MUP nije odgovorio na pitanja BBC novinara o ukupnom broju ruskih državljana i njihovom statusu.

Među njima je Ana Filatova, koja se sa porodicom doselila iz Moskve u julu prošle godine.

„Raduje me pomisao da bismo mogli da putujemo u Evropsku uniju bez vize i da imamo veća prava u Srbiji", kaže ova psihološkinja, koja je u Beogradu pokrenula privatni biznis.

Osim najmanje 12 meseci privremenog boravka u Srbiji, stranci će morati da ispune još tri uslova:

• da su završili srednje ili više obrazovanje u Srbiji, odnosno da su nostrifikovali diplome stranih škola i fakulteta;
• da su zaposleni ili samozaposleni u kompaniji koja ima sedište u Srbiji;
• da izjave da Srbiju smatraju svojom državom.

U Srbiji posluje skoro 2.000 ruskih firmi i više od 5.000 Rusa samostalnih preduzetnika, što ih čini najvećom grupom stranaca, rečeno je iz Agencije za privredne registre (APR) za BBC na srpskom.

Kina je na drugom mestu, a „u znatno manjem broju" slede Italija, Slovenija, Hrvatska, Nemačka i Turska.

Šta se menja za tražioce azila

Tražioci azila su prisiljeni da pravnim putem zatraže azilnu zaštitu, odnosno utočište u drugim zemljama zbog nepovoljne situacije u državi iz koje dolaze.

Ako budu usvojene izmene Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca to će, zajedno sa izmenama Zakona o državljanstvu, otvoriti put i za tražioce azila.

„Oni do sada nisu imali pristup državljanstvu", kaže Ilić.

Jedan od njih je 46-godišnji Kazahstanac Bogdan, koji ovo ime koristi otkad je iz islama prešao u pravoslavlje.

Pre sedam godina, dobio je dobio azil, ali nikada i putnu ispravu za izbeglice, kakvu nema niko ljudi kojima je odobren azil u Srbiji, jer ne postoji obrazac na kom bi se izradile, o čemu je BBC već pisao.

„Slobodan sam, ali živim kao u kavezu zato što ne mogu da putujem - jako bih voleo da dobijem državljanstvo", kaže Bogdan na tečnom srpskom.

Ilić dodaje da će, ukoliko izmene budu usvojene, tražioci azila nakon tri godine od dobijanja utočišta moći da se prijave za stalno nastanjenje.

Kako pojašnjava, „stalno nastanjenje će se odobriti strancu koji je u Srbiji boravio neprekidno duže od tri godine po osnovu odobrenog prava na azil".

„Treba pozdraviti i to da je zakonodavac novim nacrtom predvideo da ova grupa ljudi ne mora da ispuni sve uslove što se tiče podnošenja dokumentacije za stalno nastanjenje, imajući u vidu da zbog bežanja od rata ili sukoba često nisu u mogućnosti da kontaktiraju svoje zemlje porekla i pribave dokumenta", kaže Ilić.

Ističe i da je to praksa i u „mnogim zemljama EU".

Šta je sporno

Iz Evropske komisije podsećaju da su prethodno „preporučili partnerima sa Zapadnog Balkana da ukinu, kao i da se uzdrže uvođenja zlatnih pasoša", odnosno ekonomskog državljanstva.

„To predstavlja rizik za javnu politiku i bezbednost EU", navodi se u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Uz pritisak Brisela, Crna Gora je 2022. godine ukinula ekonomska državljanstva, uvedena 2019. godine za ulaganja od 250.000 evra na severu zemlje, odnosno 450.000 evra na primorju.

Kako dodaju, ekonomska državljanstva „omogućavaju državljanima trećih zemalja kojima je potrebna viza da lako dobiju državljanstvo zemlje, čijim državljanima ne treba viza za EU".

„To im omogućava da zaobiđu šengen i dobiju trajni bezvizni pristup EU", navodi se u odgovoru Evropske komisije.

Šta je ekonomsko državljanstvo?

Ekonomski pasoši su način na koji pojedine države privlače strane investicije.

Svaka država ima pravo da Zakonom o državljanstvu propiše iznose investicija, na osnovu kojih stranac ima pravo da zahteva državljanstvo.

Na primer, kupci nepokretnosti čija vrednost prelazi propisanu sumu ili ljudi koji u bankama oroče određenu količinu novca, tako postaju kandidati za državljanstvo.

Izvor: Ekonomska državljanstva

Podsećaju da su prošle godine zatražili od država-članica da ukinu postojeće šeme prijema investitora u državljanstvo.

„Malta i Kipar su dve zemlje-članice EU, koje su se u proteklim godinama našle na meti ozbiljnih kritika zbog ovakvih šema", kaže profesor Kočenov.

Kako pojašnjava, „u ovim zemljama, bilo je moguće prijaviti se za ekonomsko državljanstvo bez da živite u zemlji".

„Evropska komisija je tada insistirala na uvođenju uslova da stranac mora da dokaže još neku vezu sa zemljom.

„Preporučili su uvođenje uslova od najmanje 12 meseci stalnog nastanjenja", dodaje Kočenov.

Iako je taj period stalnog nastanjenja predviđen izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu, srpski predlog ne postavlja investicije kao uslov za prijem u državljanstvo.

Ukoliko izmene budu usvojene, Ilić kaže da „nijedna država u Evropi neće imati ovako banalizovane rokove za dobijanje državljanstva za izbeglice".

„Zbog toga, moguće je da će se izbeglice lakše odlučivati da se prijave za azil, što do sada nije bilo naročito popularno".

U 2022. godini, podneto je 320 zahteva za azil, a zaštitu je dobilo je 30 ljudi, navodi se u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava.

Ilić ocenjuje da bi „Srbija mogla da postane atraktivnija za ljude iz istočnih zemljama, kao stanica na putu ka EU".

• Do Beograda bez vize, za EU sa krijumčarima: Kako izbeglice i migranti iz Burundija, Tunisa i Indije stižu do Evrope
• Od Burundija do Beograda u potrazi za boljim životom

Ministarstvo za evropske integracije demantovalo je da je bezvizni režim Srbije sa EU ugrožen.

„Srbija je, kao kandidat za članstvo u EU, u svakodnevnom kontaktu sa predstavnicima EU i njenim telima, ali upozorenja da je bezvizni režim ugrožen, zbog bilo kog, posebno zakona koji je predlog, nema i ne može ga ni biti", naveli su u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa.

Za sada nije poznato kada će se u Narodnoj skupštini raspravljati o Zakonu o državljanstvu, kao ni o dva povezana zakona.

Krajem 2022, Srbija je uvela vize za državljane Tunisa i Burundija, što su evropski zvaničnici pozdravili.

To se dogodilo nakon što je Brisel zatražio od Beograda da uskladi viznu politiku sa EU, jer su hiljade ljudi iz ove dve zemlje i Indije bez viza stizali do Srbije, odakle su krijumčarskim kanalima nastavljali put ka EU.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.23.2023)