Климатске промене: Зашто научници све чешће прибегавају директним акцијама „ван лабораторије, директно на улицу"

Све већи број научника из свих делова света прибегава директној акцији, као што је везивање за јавне објекте и блокирање путева, из протеста због онога што називају одсуством решавања климатског ванредног стања.

Они тврде да се поруке о климатској кризи више не могу сводити на научне публикације, зато што је „кућа у пламену&qуот;.

Али има научника који верују да, пре указивања на забринутост због климатске кризе путем протеста, они морају да раде више на проналажењу научних решења.

„Побуна научника&qуот;, међународна научничка мрежа, организује протесте и директну акцију у неколико земаља више од последњих годину дана.

Она каже да је број њихових учесника премашио 2.000.

• Климатске промене: Претња од изумирања човечанства се не схвата озбиљно, кажу научници
• Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
• Дејвид Атенборо: Урадимо нешто одмах у борби против климатских промена

„Срамота ме је климатске неправде, а не хапшења&qуот;

Једна таква научница је Корнелија Хат из Немачке.

Епидемиолошкиња са више од 20 година искуства, учествовала је у неколико климатских протеста.

После блокаде пута у Минхену у октобру прошле године, била је ухапшена и оптужена за присилно спречавање кретања аутомобила на путевима и ометање нормалног одвијања саобраћаја.

Судски процес је у току, али Хат каже да је чврсто решена да настави.

„Наука нуди решења за заустављање климатског слома, али наша влада их не усваја и то је разлог зашто морамо да је прозивамо - са улице.&qуот;

Следећа климатска конференција Уједињених нација - ЦОП28 у Уједињеним Арапским Емиратима - требало би да изврши први глобални преглед напретка сваке појединачне земље у климатским циљевима договореним на великој међународној конференцији у Паризу 2015. године.

Споразум жели да задржи раст просечне глобалне температуре испод два степена Целзијуса у односу на прединдустријски период и тежи ка 1,5 степени које научници истичу да је много безбеднији праг.

Да би то постигао, свет мора до 2030. године да смањи емисије угљеника за 43 одсто у односу на ниво из 2019. године.

Али последња процена УН-а из прошле године показала је да се у свету повећава емисија угљеника за 11 одсто у односу на ниво из 2010. уместо да се смањи.

Хат каже да постоје још и већи ризици за глобални југ.

„Људи који тамо живе допринели су много мање емисији гасова ефекта стаклене баште, али су зато значајно угроженији од њиховог утицаја него што смо ми у Немачкој и ја осећам срамоту због те климатске неправде.&qуот;

Јавна акција или публикација?

Неки научници тврде да су људи савршено свесни климатске кризе и да им нису потребни протести научника да би разумели озбиљност ситуације.

Једна од њих је Џесика Џуел, ванредна професорка са Универзитета Чалмерс, која мисли да би протестовање могло да нашкоди кредибилитету научника.

„Улога научника је да независно процењују ризике и опције, а ово је посебно важно кад се има у виду да свака климатска опција, укључујући одсуство деловања, има добитнике и губитнике. Да би заштитили властити кредибилитет, научници морају да избегавају служење конкретним политичким актерима у овој расправи&qуот;, каже она.

„Чињеница да се суочавамо са кризом заправо чини још важнијим да више порадимо на научном аспекту како бисмо ово решили.&qуот;

Други климатски научник Зик Хаусфадер твитовао је прошле године: „Навикао сам на луцкасте и заблуделе покушаје да се окриве климатске научници за то што друштво није ефикасно изашло на крај са климатским променама.

„Али предлагати да је решење да климатски научници штрајкују и престају да се баве науком је супернова глупости.&qуот;

Анкета Светског сервиса ББЦ-ја у 31 земљи 2021. године показала је да у просеку 56 одсто људи жели да њихова влада што пре одреди строже циљеве за решавање проблема климатских промена.

Још 36 одсто њих жели да њихова влада заузме умеренији приступ и подржи постепено деловање.

„Доста је било климатске науке&qуот;

Научници који прибегавају протестима тврде да је у последње четири деценије урађено довољно истраживања.

Они кажу да су решења већ представљена у шест извештаја ИПЦЦ-а, али да владе ништа не предузимају на основу тих доказа.

Професорка Џулија Стајнбергер, која се суочила са хапшењем и суђењем због климатских протеста, била је водећа ауторка извештаја ИПЦЦ-а објављеног прошле године.

„Кад је објављен, одговарала сам на медијске захтеве у наредних неколико дана, што је за последицу имало 42 чланка у медијима.

„Шест месеци касније, седела сам из протеста на швајцарском аутопуту можда 20 минута и ја још увек добијам медијску пажњу због те једне акције.

„Дакле, у погледу медијског утицаја и задржавања пажње на хитности теме климатске кризе, неколико минута проведених на аутопуту имали су много више ефекта него године и године мог рада на извештају ИПЦЦ-а.&qуот;

• „Климатске промене нам угрожавају здравље&qуот;: Швајцаркиње тужиле државу пред Европским судом
• Фарбом на уметност и историју: Ко су климатски активисти италијанског покрета Последња генерација
• Све неистине људи који поричу климатске промене

„Кад научници нешто предузму, људи обрате пажњу&qуот;

Пре него што изнесу процене, научници ИПЦЦ-а проведу дане и дане на састанцима иза затворених врата са политичарима и представницима влада који учествују у климатском процесу УН-а, како би се сложили око садржаја извештаја.

Роуз Абрамоф, научница о Земљи из САД верује да је, упркос свим напорима научника, једва дошло до било какве промене политике међу владама углавном због лобиста фосилних горива и пољопривредног бизниса који још увек имају велики утицај на креирање политике земаља.

До пре две године, Абрамоф је обично стајала мирно на отапајућем пермафросту на Аљасци и мерила колико се гасова ефекта стаклене баште емитује у атмосферу, правећи симулације колико ће отопљавање повећати емисије угљеника из земље.

„Нисам видела реалистичан начин да моје истраживање промени политику брзином која је неопходна&qуот;, каже нам она.

„И зато сам помислила да је време да се испроба нешто другачије.&qуот;

Она је ухапшена шест пута у последњих 12 месеци зато што је учествовала и директној акцији - последњи пут 10. маја у Масачусетсу, у САД, где су она и други научници и активисти заузели одбор државног законодавства сатима захтевајући крај улагања у инфраструктуре фосилних горива.

На састанку Америчке геофизичке уније (АГУ) у децембру прошле године, непосредно пре него што су говорници изашли на бину, она и климатски научник НАСА-е Питер Калмус размотали су натпис на ком је писало: „Из лабораторије право на улице&qуот;.

„АГУ нас је избацила са конференције&qуот;, рекла је она.

Али било је и успеха, каже она.

Она и други демонстранти везали су се на више од десетине приватних аеродромских терминала у 13 земаља у новембру прошле године како би протестовали због луксузних путовања.

Један од њих је био аеродром Схипол у Холандији.

Четвртог априла 2023. године, аеродром је издао саопштење у ком најављује неколико планова укључујући забрану приватних авиона.

„Схипол жели забрану приватних авиона и авијације малих предузећа, који изазивају непропорционално звучно загађење и емисије угљен диоксида по путнику&qуот;, саопштио је аеродром.

„Кад научници нешто предузму, људи обрате пажњу&qуот;, каже Абрамоф.

Џордан Андрес Круз, научник за угљеник из Еквадора, слаже се с тим.

„Наше акције не само да врше притисак на владе, већ и побуђују знатижељу јавности, а то јој помаже да схвати колико је озбиљна климатска криза&qуот;, каже научник који је организовао протесте у забитим планинама Анда, баш као и у великим градовима.

• Упозорење научника: Велике шансе да ће глобално загревање прећи границу од 1,5 степени
• Да ли климатске промене смањују животиње

Један од њих био је у министарству за животну средину у главном граду Киту прошле године кад су он и други научници залепили научне радове у вези са климатским променама на зидове и прозоре владине агенције.

„Циљ је био да се разоткрију двоструки аршини владе: с једне стране се на глобалним форумима она представља као еко-свесна, док истовремено следи циљ повећања производње нафте у амазонској области Еквадора.

„Наш прозор да предузмемо нешто у вези са климом затвара се веома брзо и ако научници, који поседују знање, не узбуне обичне људе и изврше притисак на власти, не знам ко ће.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.24.2023)