Београд и протести: Мала политичка дебата по киши протеста „Србија против насиља"

Две групе од по двадесетак поприлично покислих људи, огрнутих кабаницама и кишобранима, стоји испред једног од улаза у Радио-телевизију Србије (РТС).

Четврти протест „Србија против насиља&qуот; увелико је завршен, али су они и даље ту.

Једна група, коју махом чине млади, скандира да се упадне у РТС, док људи из организације протеста, обучени у флуоресцентне прслуке, стоје на улазу и телима то спречавају.

Мирно је, иако се обриси тензије могу осетити на тренутке, док дан полако посустаје, ноћ преузима примат, а киша и даље неуморно пада.

А онда, тачно између две групе - спонтана политичка дебата.

• Србија и протести: Десетине хиљада људи под кишобранима захтева промене
• Од Тита преко Путина до Вучића: Како се постаје почасни грађанин у Србији
• Вучићев народни покрет за државу - шта се може очекивати

„Ја никада нећу бити у странци, ја сам обичан човек&qуот;, каже младић од двадесетак година, у црној дуксерици и са ранцем на леђима.

Неколико тренутака раније понављао је да „нема промена без насиља&qуот;, да треба упасти у зграду јавног сервиса, питајући се „због чега су сви заправо ту, ако до тога неће доћи&qуот;.

Демонстранти су се прво окупили испред зграде Скупштине Србије, где су многи оставили цвеће у знак сећања на жртве масовних убистава на територији Београда почетком маја.

Неколико десетина хиљада људи испунило је током протеста централне београдске улице, направивши потом „прстен&qуот; око зграде РТС-а.

„А шта сам ја, необичан човек - ја сам инжењер бродоградње, нисам овде да бих био политичар&qуот;, одговара му редар питањем.

„Али сте у странци&qуот;, наставља момак.

„А шта ти мислиш да сам због тога лош?&qуот;

„Зато што је то политика... Политика је лоша ствар&qуот;, закључио је младић.

У наредних неколико минута њих двојица, праћени телевизијским камерама, причали су на теме које се могу подвести под неке прилично компликоване појмове, попут политичке партиципације, а дотакли су се и демократије и избора.

И све је на крају остало мирно.

„Момак је доста млад и разумем његов став, бес и агресију - фрустриран је, политика према младима практично не постоји, многи су на маргини&qуот;, каже за ББЦ на српском 45-годишњи Иван Коларик, редар из те дебате, иначе активиста покрета „Не да(ви)мо Београд&qуот;.

„Просто сам видео у његовим очима да је добар дечко, да је само изгубљен и да нема где да ту фрустрацију артикулише на прави начин, иако је његова енергија драгоцена.

„Могу отац да му будем, али ако се погледамо у очи - сви смо ми људи.&qуот;

Опозициони лидери су у међувремену део људи испред РТС-а назвали „екипама које је власт ангажовала&qуот;, како би „оскрнавили величанствени протест&qуот;.

Истраживање Кровне организације младих Србије (КОМС) из 2022. године показује да млади у Србији не верују у политичке институције и политику, док политичарима дају такве оцене да би у школи сви редом морали на поправне.

Готово половина младих испитаника није изашла на последње изборе, одржане у априлу 2022. године, наводи се у истраживању.

Нису имали за кога да гласају, мисле да су сви политичари исти или не верују да избори могу било шта да промене - све су то разлози због којих су млади изборни дан провели далеко од биралишта.

„Политика не мора да буде ништа лоше, не мора да буде зло&qуот;, сматра Коларик.

„На дневном нивоу ми донесемо 50 политичких одлука - само су то неке друге врсте политике.&qуот;

Један од резултата који је посебно забринуо ауторе истраживања је и све веће оправдање за насиље у свакодневном животу.

„Најлакше је да се побијемо, па тренирао сам кик-бокс, али насиље није решење - имам двоје деце и тако их учим, шта би било кад бих дошао кући, а неког сам пре тога повредио или је неко мене повредио&qуот;, каже Коларик.

„Насиље као модел није добро ни за једно друштво и никада не може да изнедри ништа позитивно и квалитетно.

„Сви морамо да будемо свесни да смо сви једна велика породица и да сви заједно морамо да градимо ову земљу да би она било место које је пристојно и лепо за живот.&qуот;

Ипак, додаје, за промене је пре свега потребно време.

„Кад засадите дрво, треба му 20 година да порасте, а моторном тестером може да се за 20 секунди исече... Демократија је процес, то се учи и потребно је пуно енергије, рада, разумевања, стрпљења.

„Сви помињу 5. октобар, али је он био последица избора 24. септембра.&qуот;

Тог 24. септембра бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић изгубио је председничке изборе од Војислава Коштунице, кандидата удружене опозиције, али је одбио да призна победу, па је широм Србије почео генерални штрајк.

Свргнут је са власти у револуцији 5. октобра.

„Грешка је била што је већина људи тада помислила 'аха, то је то, дошла демократија'.

„Не, нисмо наставили да радимо на томе предано, квалитетно, да мењамо друштво и зато смо данас ту где јесмо.

„Али да бисмо мењали друштво донекле морамо да мењамо и себе, постанемо свесни сопствених слабости и мана.&qуот;

О протестима

Протести „Србија против насиља&qуот; организовани су после два масовна убиства на територији Београда у којима је убијено 18 људи, углавном деце и младих.

Демонстранти траже одговорност власти због, како наводе, дугогодишњег стварања амбијента који је довео до пораста насиља у земљи.

Захтевају смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића, шефа Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина, усвајање оставке министра просвете Бранка Ружића.

Такође, тражи се смена руководства РТС-а, свих чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрана штампаних медија који својим садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс.

Захтева се и одузимање националне фреквенције телевизијама Пинку и Хепију због, наводе, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала.

Председник Србије Александар Вучић и власт одговарају да је Србија „јединство потребније него било када&qуот;, као и да опозиција „политички злоупотребљава трагедију&qуот; и да су управо они ти који пропагирају насиље према политичким неистомишљеницима.

Скуп Српске напредне стране „Србија наде&qуот;, као одговор на скупове „Србија против насиља&qуот;, одржан је у петак у центру града, када је Вучић најавио повлачење са чела партије коју је основао.

Милош Вучевић, актуелни министар одбране, постао је потом нови лидер напредњака.

Нови протест „Србија против насиља&qуот; биће одржан 2. јуна, најавили су организатори.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.28.2023)