Петру (7) су стрељали оца, мајку и брата (5) а он је остао жив: "Упомоћ, полиција све су ми побили", рекло је дете и запечатило себи судбину заувек
Блиц 01.06.2023
Лето 1992. између 1. и 2. јула. Припадници Специјалних јединица полиције у Коњицу у рано јутро аутомобилима воде четворочлану породицу на стрељање. Професора Ђура, његову жену Власту и њихово двоје деце Павла (5) и Петра (7). Поред пута према селу Спиљани зачули су се пуцњи а потом потмула тишина. Петар је неким чудом преживео стрељање, али дете није знало да ће се ускоро придружити породици.
Гроб породице Голубовић на православном гробљу у Коњицу подсећа на трагедију коју никада не смемо да заборавимо. У јулу ове године навршиће се 30-годишњица од стрељања Ђура, Власте, малог Павла и његовог брата Петра. Многи Срби услед рата побегли су из Коњица, али не баш сви. Верујући да су безбедни, Ђуро и Власта, иначе професори у коњичкој гимназији, остали су на свом огњишту. Веровали су да немају разлога за бригу и страх, јер никоме нису учинили
