Русија и миграције: Зашто људи напуштају државу и куда иду

Процењује се да је од почетка инвазије на Украјину Русију напустило стотине хиљада људи.

Позабавили смо се детаљније тиме ко су они, куда иду и зашто одлазе.

Светлана је у раним тридесетим и потиче из малог места.

Преселила се у Москву са 18 година да би студирала физику.

Пошто је дипломирала, радила је као менаџерка производа за разне компаније.

„Никад нисам мислила да ћу отићи, планирала сам да дочекам пензију у Москви

„Волим Русију и допадао ми се мој живот&qуот;, каже она.

• Лечење по кућама: Руси на сивом тржишту медицинских услуга у Србији
• Бекство из Русије у Београд због мобилизације: Кирилова прича
• „Гранични полицајци имају разумевања&qуот;: Шта је 'визаран' и зашто га користи велики број Руса у Србији

Руси су одлазили још и пре избијања рата у Украјини, попут оних који се нису слагали са руском анексијом Крима 2014. године и новим законима који су олакшали кажњавање било какве побуне.

Многи су се скрасили у балтичким државама и другим земљама ЕУ, као и у Грузији.

За Светлану, потпуна инвазија на Украјину 2022. године представљала је прекретницу.

„Кад је почео рат, схватила сам да се неће скоро завршити као и да људи неће изаћи на улице да протестују. Осећала сам и у емотивном и у рационалном погледу да је разборито отићи&qуот;, каже она.

Она је сада у Београду, главном граду Србије.

„Желела сам да се физички дистанцирам од власти колико год сам могла.&qуот;

Многи Руси деле њена осећања и оно што је некада само капало сада се претворило у бујицу.

Први талас уследио је у марту и априлу прошле године.

Нови емигранти рекли су за ББЦ да су против рата и разочарани што више Руса није изашло на улице да протестује.

Осећајући се изоловано и угрожено, сматрали су да је безбедније да оду.

Председник Путин је покренуо војну мобилизацију у септембру 2022. године.

Описана од власти као „делимична&qуот;, у стварности је значила да је већина мушкараца угрожена од регрутације.

Уследиле се бројне репортаже о лошој обуци и недовољној опреми за свеже регрутоване војнике.

Мушкарци и њихове породице почели су одлазе у гомилама стварајући вишедневне редове на руској граници са Грузијом и Казахстаном.

Званични портпарол руског председник Дмитриј Песков негирао је да Руси масовно одлазе да би избегли да буду регрутовани.

У априлу су руске власти увеле „интернет регрутацију&qуот;, где су нови регрути могли да буду додати у дигитални регистар уместо да им се лично уручи позив.

Песков је такође негирао да је нови систем осмишљен тако да би спречио одлазак мушкараца.

Колико их је отишло и куда?

Не постоје тачне бројке колико људи је напустило Русију и процене варирају од више стотина хиљада до неколико милиона.

У мају је британско Министарство одбране проценило да је Русију 2022. године напустило 1.3 милиона људи.

Друге процене бројке из разних извора потврђују тај тренд.

Часопис Форбс се позвао на изворе у руским властима који тврде да је 2022. године земљу напустили између 600.000 и 1.000.000 људи.

Бел и РТВи - оба независна руска медија - објавила су сличне цифре.

Напустити Русију је релативно лако, док год имате новца и нисте позвани у војску.

Али, проналажење трајног места пребивалишта је тешко.

У месецима после избијања рата, многе земље, углавном у ЕУ и САД, отежале су Русима подношење захтева за визу уколико већ тамо немају породицу или не путују на посао.

У многим другим земљама, као што су Грузија и Јерменија, Руси се нису суочили са таквим ограничењима и могли су да одлазе и долазе како су хтели.

Још увек то могу.

• Дневник из Москве: Град у којем нема рата
• Дневник емиграције: Београд очима руског стрипаџије
• Двојица Руса побегла чамцем на Аљаску, траже азил у Америци

Друге земље, као што је Казахстан, почетком ове године су измениле законе, наводно да би зауставиле доток руских имиграната ограничивши број дана колико могу да остану као туристи.

Без могућности повратка у Русију, све више и више људи мора да поднесе захтев за стално боравиште да би могли да раде у земљама у којима се настањују, мада многи од њих проналазе начин да наставе да раде за руске послодавце на даљину.

Знамо да је у последњих 15 месеци око 155.000 Руса добило дозволу за привремени боравак колективно у земљама ЕУ, у неколико земаља Балкана, Кавказа и Централне Азије.

Скоро 17.000 њих тражило је политички азил у земљама ЕУ, али га је добило само око 2.000, према Агенцији за азил Европске уније.

Руско министарство унутрашњих послова каже да је 40 одсто више људи поднело захтев за издавање пасоша 2022. године него годину дана раније.

'Био сам престрављен могућношћу да ме пошаљу да убијам друге људе'

Од избијања овог рата, разговарали смо са десетинама Руса који су отишли.

Они потичу из различитих области живота.

Неки су новинари попут нас, али има и ИТ стручњака, дизајнера, уметника, академика, адвоката, лекара, ПР специјалиста и лингвиста.

Већина је млађа од 50 година.

Многи деле западњачке либералне вредности и надају се да ће Русија једног дана бити демократска земља.

Неки су припадници ЛГБТ заједнице.

Социолози коју проучавају актуелну руску емиграцију кажу да постоје докази да су они који одлазе млађи, боље образовани и богатији од оних који остају.

Чешће су из већих градова.

Томас је из Санкт Петербурга.

„Ја сам пацифиста и био сам престрављен могућношћу да ме пошаљу да убијам друге људе.

„Ја сам против руске политике према Украјини од 2014. године. Инвазија и убијање цивила су неприхватљиви&qуот;, каже он.

После почетка потпуне инвазије објављивао је антиратне поруке на друштвеним мрежама и учествовао у уличним протестима, каже он.

Као геј мушкарац, био је забринут и за властиту безбедност.

„Након што је Русија усвојила законе о 'забрани геј пропаганде' и 'лажних вести' о руској војсци, знао сам да се претња по мој живот и слободу повећала&qуот;, додаје.

Томас је поднео захтев за политички азил у Шведској и покушао да објасни тамошњим властима зашто би повратак у Русију за њега био опасан.

Његов захтев је одбијен, али он се жалио на одлуку.

„Будући да имам право само на ограничено време са државним адвокатом, сам радим на сакупљању доказа за свој случај.&qуот;

Сергеја, рођеног у јужном граду Ростов на Дону, мучи потпуно други низ проблема.

Он је сада Тбилисију, у Грузији.

Оног дана када је Русија извршила инвазију на Украјину позвао је телефоном неколицину пријатеља и сви су се сложили да је рат лоша вест.

„Шта год да се деси после тога, привреда ће претрпети ударац

„Недељу дана касније, сви смо се састали и одлучили да морамо да се припремимо за одлазак&qуот;, каже он.

Како су дани пролазили, каже Сергеј, рат се све више приближавао.

„Видели смо много војне опреме на путу за Украјину. Болнице су биле пуне рањених. Аеродром Ростов био је затворен за цивилне летове, али је било много авиона и ми смо знали куда они лете.&qуот;

У септембру, после Путиновог проглашења мобилизације, Сергејева мајка, која га је иначе критиковала да није довољно патриота, позвала га је и рекла: 'Пакуј ствари и одлази'.

Сергеј је читаве ноћи возио до Грузије, где сада живи.

„Моја жена и деца су у Русији. Морам да плаћам њихове тамошње трошкове и смештај, као и свој властити овде.

„Радим два посла - један на даљину за своју компанију у Русији и један овде, за пријатељево мало предузеће.&qуот;

Сергеј каже да штеди новац да би пребацио породицу из Русије у неку другу земљу.

Његова жена, која је испрва била неспремна на тај потез, сада је сагласна да морају да потраже нови живот негде другде, каже он.

Шта то значи за Русију?

Руске власти покушале су да ублаже значај одласка из земље стотине хиљада образованих и добростојећих људи заједно са њиховим новцем, али утицај на привреду је очигледан.

Највећа руска приватна банка Алфа банка процењује да је земљу напустило и до 1.5 одсто укупне руске радне снаге.

Већина која је отишла су високо стручни професионалци.

Компаније се жале на недостатак особља и потешкоће са ангажовањем нових људи.

Руска Централна банка саопштила је у ранијим стадијумима рата да су Руси подигли рекордних 1.2 билиона рубаља (око 15 милијарди долара) са својих рачуна.

То су размере невиђене у Русији од финансијске кризе из 2008. године.

Економиста Сергеј Смирнов са Руске националне академије наука верује да ће, као општи тренд, високо стручни појединци наставити да траже начине да оду.

„Само ће се повећавати потражња за људима који могу да поправе кола или направе ципеле. Не волим апокалиптичне сценарије, али верујем да ће ово довести до тога да продуктивност у оквиру руске привреде временом почне све више да опада.&qуот;

Економиста истиче да ће ови трендови превасходно утицати на велике градове, као што су Москва, Санкт Петербург и Јекатеринбург.

„Већина руске територије неће бити свесна ових трансформација зато што је животни стандард у мањим градовима, местима и селима одувек био низак и наставиће то да буде и у будућности.&qуот;

За то време, Светлана, у Београду, нема планове да се врати у Русију.

„Радим за стартап са седиштем у Молдавији, али сам се недавно пријавила за посао у Холандији.&qуот;

Сергеј у Тбилисију пријављује се за разне послове у Европи.

За сада, живот му је тежак.

„Немам слободних дана, понекад немам довољно времена ни да спавам ноћу, одремам у колима.&qуот;

А Томас у Шведској се нада да неће бити присиљен да се врати у Русији, где страхује од хомофобичних испада.

Он учи шведски да би могао уопште да добије било какав посао.

Погледајте причу о Русима који су нов дом пронашли у главном граду Србије

Приредила: Катерина Кинкулова

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.07.2023)