O činjenicama suvim kao piškota

Postoji ona opklada koju nije moguće dobiti: Ko se kladi na večnost – gubi. Ko se kladi na sadašnjost – gubi. Prikloni li se ukusu vremena, pesnik traje koliko i taj ukus, koliko i to vreme. Pokuša li svoje vreme da zaobiđe ili preskoči, da isisa iz jezika ukuse vremena u kojem živi, ostaje nedelotvoran, neplodan, apstraktan i svejedno umire s prolaskom mode. Uz to, problem je što večnost i sadašnjost nisu veličine koje stoje u ravnoteži. Ako za filozofiju važi da