"Noćima nismo oka sklopili. Kako šta pukne, šušne, skačemo i bežimo napolje!" Porodici iz sela kod Požege kuća visi nad klizištem već danima (foto)
Blic 08.06.2023
Pažnju su mu privukli sveska i olovka u mojim rukama i fotoaparat oko vrata koji su u tom času u požeškom selu Glumač službovali nekom drugom napisu. Prišao mi je s leđa odlučno, ali vidljivo u žurbi, nervozan i srdit. Molećivo je sklopio šake, bio spreman i da klekne, ako treba.
- Moraš sa mnom iz ovih stopa! Trebaš mi kao oči, hleb, lek! Kuća mi je u pitanju, preti joj da se sruši. Ostaću bez krova nad glavom... Možda i bez glave, čim padne jača kiša – govorio je panično bez tačke i zareza. Kad te čovek kome gori pod nogama, taman bio i neznanac, preklinje i doživljava kao slamku spasa, pogotovo čiji problem zaobilaze kao tursko groblje... Ljudski je, a i nagna te inat, ma koliko bio svestan da je slamka što ti traži tanka, da ostaviš sve
