"Ноћима нисмо ока склопили. Како шта пукне, шушне, скачемо и бежимо напоље!" Породици из села код Пожеге кућа виси над клизиштем већ данима (фото)
Блиц 08.06.2023
Пажњу су му привукли свеска и оловка у мојим рукама и фотоапарат око врата који су у том часу у пожешком селу Глумач службовали неком другом напису. Пришао ми је с леђа одлучно, али видљиво у журби, нервозан и срдит. Молећиво је склопио шаке, био спреман и да клекне, ако треба.
- Мораш са мном из ових стопа! Требаш ми као очи, хлеб, лек! Кућа ми је у питању, прети јој да се сруши. Остаћу без крова над главом... Можда и без главе, чим падне јача киша – говорио је панично без тачке и зареза. Кад те човек коме гори под ногама, таман био и незнанац, преклиње и доживљава као сламку спаса, поготово чији проблем заобилазе као турско гробље... Људски је, а и нагна те инат, ма колико био свестан да је сламка што ти тражи танка, да оставиш све
