ЕУФОР у случају сецесије спреман да интервенише у БиХ

У случају илегалне сецесије једне од страна потписница Дејтонског споразума, ЕУФОР ће у складу с мандатом Уједињених нација, ако акције ОХР-а не буду довољне, интервенисати и имплементирати споразум.

То је наведено је у једном од одговора Владе Холандије на групу питања Одбора за спољне послове у парламенту те земље поводом ангажовања 164 холандска војника у оквиру Мисије ЕУФОР-а "Алтхеа", преносе бањалучке Независне новине.

Истичу и да међународна заједница разматра неколико сценарија у случају да Русија одлучи да у новембру на седници Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) не продужи мандат овој мисији, али да Влада те земље процењује да неће доћи до блокаде.

"Ускраћивање обнове мандата ЕУФОР-у на СБ УН у новембру 2023. би могло представљати ризик узевши у обзир руски став према тој мисији и дестабилизирајућим утицајем који та земља покушава да усмери ка региону. Међутим, у овом тренутку процењујемо да је ризик ограничен јер би операција у оквиру мандата УН-а Русији вероватно била прихватљивија од могућих алтернатива. Уколико би дошло до руског вета, и ЕУ и НАТО развијају различите сценарије", наглашено је.

Истакли су и да ће бити примењене лекције из Авганистана без прецизирања на шта се мисли.

Иначе, и Влада САД сматра да Русија у новембру неће блокирати мандат ЕУФОР-а, како је 18. маја јавно на саслушању у Комитету за спољне послове Сената САД изјавио Дерек Шоле, конзул у Стејт департменту и близак сарадник Ентонија Блинкена, америчког државног секретара.

Наиме, на том саслушању је сенаторка Џејн Шехин подсетила да је Русија без проблема пристала на обнову мандата прошле године, али да је занима хоће ли до тога доћи и ове године и да ли је повећани број припадника од 1.100 војника ЕУФОР-а довољан с обзиром на, како је рекла, реторику која долази из Републике Српске.

"Прошле године смо успели обновити мандат и верујемо да ћемо то релативно лако моћи поновити и ове године, али остало је још неколико месеци, тако да не бих да трчимо пред руду. Међутим, напорно радимо на томе", рекао је Шоле и додао да верује да је број војника довољан, али да се пажљиво посматра развој ситуације.

Влада Холандије је, у једном од одговора, оценила да пријем БиХ у НАТО сада није на дневном реду због комплексне ситуације у БиХ и лошег стања Оружаних снага БиХ.

Они истичу да БиХ тренутно има само осам војника у међународним мисијама и да Обрамбене снаге БиХ трпе због недостатка оружја, опреме, особља и лоших примања војника.

Влада те земље процењује да ЕУФОР има одговарајући мандат да одговори у случају ескалације ситуације, а истиче да има и механизме и тренинг у случају немира ако локалне власти не могу деескалирати ситуацију.

"Мултинационални батаљон може, на пример, обезбедити заштиту, а на захтев команданта ЕУФОР 'Алтхеа' могу бити активиране и резерве команданта операције које се налази у Главном штабу НАТО-а", наглашено је.

С обзиром на то да је у једном од одговора изражено незадовољство одлуком високог представника Кристијана Шмита, којег у РС не признају, да "продуби етничке поделе" које је донео након октобарских избора, Влада Холандије истиче да Шмит нема никакву надлежност командовања над ЕУФОР-ом, већ да је то искључиво надлежност НАТО-а.

У више питања говори се о политици РС према БиХ и реторици Милорада Додика, председника РС, а упозоравају да су закони о преносу надлежности с БиХ на РС и даље у парламентарној процедури.

У Влади Холандије оцењују да се Додиков однос према ЕУФОР-у креће од негативног до благо позитивног.

"Команда ЕУФОР-а ситуацију у БиХ тренутно оцењује релативном стабилном, а ситуација у РС и антагонистички став председника Додика забрињавају", истакнуто је.

Холандија се залаже за хитно увођење пакета санкција Додику, али до сада овај став није наишао на довољно подршке, наглашено је у одговору на питање Одбора за спољне послове парламента те земље.

"У овом тренутку нема сагласности о санкцијама против Додика на нивоу ЕУ. Влада разматра опцију имплементирања персоналних санкција, које су на столу. Ово се предузима у контексту ЕУ и кроз билатералне контакте с нашим партнерима", истакли су у Влади одговарајући на питање.

Влада те земље је изразила забринутост активностима Русије и Кине, посебно у РС, и истакла да Холандија због географске близине Западног Балкана и статуса кандидата за ЕУ има безбедносне интересе у БиХ.

Наводе да се Русија представља као заштитница Срба, а да Кина жели да пружи алтернативне изворе инвестиција, посебно у енергетику, инфраструктуру и дигитализацију.

Истичу да се Додик неколико пута сусретао с председником Русије Владимиром Путином, да спречава имплементирање санкција БиХ према Русији, те да је спречио и изјаву БиХ о третману Ујгура од стране Владе Кине.

Истичу да у РС делују ултранационалистичке организације које имају подршку Русије, те да та земља примењује кампању дезинформисања којом подстиче антизападно расположење и промовише властити наратив.

Наглашавају да у БиХ тренутно нема ризика од оружаног сукоба, а да је примарни задатак ЕУФОР-а да спречи ескалацију насиља ради заштите цивилног становништва.

(Бета, 10.06.2023)