Eskobar: Kosovski policajci nisu imali nameru da budu u Srbiji, treba ih bezuslovno pustiti

Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, rekao je u telefonskom razgovoru sa novinarima, da SAD "veoma pažljivo" prate slučaj tri kosovska policajca, za koje Beograd tvrdi da su uhapšeni na teritoriji centralne Srbije, a Priština da su oteti na severu Kosova.

"Trenutno nemamo sve činjenice i zato se ne izjašnjavamo, sačekaćemo okončanje istrage. Postoje dve mogućnosti. Jedna je da su oteti na Kosovu i prebačeni u Srbiju, druga je da su prešli granicu i našli se u Srbiji. Jasno je da nisu imali nameru da budu u Srbiji i zato treba da budu oslobođeni bezuslovno", kazao je Eskobar.

Više javno tužilaštvo u Kraljevu saopštilo je danas da je uhapšenim pripadnicima kosovske policije određen pritvor. Tužilaštvo je donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv trojice kosovskih policajaca zbog sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i ekspolozivnih materija.

Povodom mera koje je Vlada Kosova uvela zbog hapšenja policajaca, uključujući zabranu uvoza robe iz centralne Srbije, Eskobar je rekao da one treba da budu ukinute, jer su "ne samo antievropske", budući da ograničavaju slobodu kretanja, nego su i "pravno neosnovane".

Eskobar je govorio i o načinima za smirivanje napetosti na severu Kosova, gde su tenzije dodatno pojačane od 26. maja, kada su novi gradonačelnici Albanci, izabrani na aprilskim izborima koje su Srbi bojkotovali, ušli u zgrade lokalnih samouprava u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću uz pomoć kosovskih specijalaca.

"Podržavamo evropski plan od tri tačke za deeskalaciju situacije. Verujemo da kosovski policajci treba da se povuku iz zgrada lokalnih samouprava na severu Kosova, da novi gradonačelnici treba da rade sa alternativnih lokacija, da demonstranti treba da se sklone sa ulica i da svi koji su počinili nasilje prema Kforu treba da odgovaraju", naveo je Eskobar.

On je kazao da dve strane treba "hitno da razgovaraju" kako bi pronašle rešenje za smirivanje napetosti usled "eskalacije nakon eskalacije".

Eskobar je rekao i da niko od zvaničnika SAD nije pominjao termin "sankcije" kada je reč o nekooperativnosti Kurtija u odnosu prema zapadnim partnerima.

"Sankcije nisu pominjane, ambasadori u Prištini i Beogradu koristili su reč posledice. Oni koji žele da budu naši partneri, radiće sa Evropom i Amerikom na tačkama koje smo predložili za prevazilaženje krize i na kojima insistiramo. Oni koji odbiju partnerstvo, suočiće se sa posledicama", dodao je američki diplomata.

Eskobar je odbacio tvrdnje da SAD ne podržavaju Prištinu u dovoljnoj meri u dijalogu sa Beogradom, navodeći da su svi potezi Vašingtona u poslednjih 90 dana bili u korist Kosova.

"Srbija nije želela pokretanje procedure za ulazak Kosova u Savet Evrope, mi smo podržali Kosovo. Srbija nije želela održavanje (vanrednih) izbora na severu Kosova, mi smo to podržali. Nismo uradili ništa što je bilo protiv interesa Kosova", kazao je Eskobar.

On je, međutim, dodao da je "mnogo toga što se dešava od novembra" na severu Kosova vezano za jednostrane poteze Prištine "koji nisu bili usklađeni" sa stavovima zapadnih partnera.

Ukazao je i da je insistiranje Prištine da novoizabrani gradonačelnici opština na severu Kosova rade iz opštinskih zgrada "bila nepotrebna eskalacija".

"Njihov legitimitet ne bi bio upitan ni kada bi radili sa alternativnih lokacija, to je bila nepotrebna eskalacija u trenutku kada su emocije snažne", kazao je Eskobar.

Eskobar, bivši zamenik ambasadora SAD u Beogradu, kazao je da obe strane "treba da odigraju ulogu u deeskalaciji i uspostavljanju boljeg odnosa, ne samo između dve zemlje, nego i između srpske i albanske zajednice".

Naveo je da Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, o kojem su lideri dve strane postigli saglasnost 27. februara u Briselu i 18. marta u Ohridu, omogućava "stabilne i predvidive odnose dve zemlje" i dodao da je zato neophodno "krenuti napred što pre kad je reč o njegovoj primeni".

Povodom formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), jedne od glavnih tačaka sporenja dve strane, Eskobar je ponovio da je to obaveza vlade u Prištini koja se ne može izbeći pozivanjem na princip vladavine prava.

"To je obaveza između Kosova i Srbije, ali i između Kosova i EU. Ako govorimo o vladavini prava o kojoj Kurti govori, ona uključuje i međunarodne obaveze, a ZSO je deo toga", kazao je Eskobar.