Весна Парун: Јупитер симфонија

То је с ону страну брда гдје сунце хоће заћи чини ми се да ћу нећу издржати дуго, у сјени. Попет ћу се на врх без свога љета, без својих клонућа. Кроз траве видим црвено се црвени сунце приближујем га својим и вашим очима, обухватам га. Чујем како гори; пожар у блатима. То је пејсаж који ми је говорио у сну и мислима твојим и у мени до њега ће ме нетко довести, да ме ондје остави хоћу к теби А бит ће још љепши кад га напусте моје очи да смо заједно.