Ministarstvo: Govor mržnje treba suzbiti u svim sferama javnog i društvenog života
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazalo je danas, povodom 18. juna Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje, da je tu štetnu pojavu neophodno prepoznati i suzbiti u svim sferama društvenog, a naročito javnog života.
Ministarstvo je u saopštenju upozorilo na razorni efekat govora mržnje u modernom svetu, koji je pojačan novim tehnologijama komunikacije do te mere da je postao jedan od najčešćih vidova širenja retorike i ideologija podela i netolerancije.
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov ocenio je da govor mržnje predstavlja potencijalnu pretnju stabilnosti svakog društva, budući da postavlja osnov za sukobe i tenzije kao i kršenje ljudskih prava širokih razmera.
"Elementi govora mržnje prisutni su, bilo kao uzrok ili kao posledica, u slučajevima vršnjačkog nasilja, nasilja na sportskim priredbama, a naročito zločina iz mržnje", rekao je Žigmanov, a prenelo ministarstvo.
Кao odgovor na alarmantne trendove rastuće ksenofobije, rasizma i netolerancije, mizoginije, antisemitizma i islamofobije, širom sveta, Ujedinjene nacije su 18. juna 2019. godine pokrenule Strategiju i plan delovanja protiv govora mržnje.
Taj plan definiše govor mržnje kao svaku vrstu komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju koje napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupu na osnovu vere, etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, pola ili drugog ličnog svojstva.
I pored toga, ne postoji univerzalna definicija govora mržnje, a koncept je i dalje predmet rasprave, posebno u kontekstu slobode govora, konstatuje ministarstvo u saopštenju.
Govor mržnje, kako je navedeno, prepoznat je i sankcionisan u Srbiji članom 11. Zakona o zabrani diskriminacije, koji zabranjuje izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv osobe ili grupe ljudi zbog njihovih ličnih svojstava, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.
"I drugi zakoni u sferi ljudskih prava, kao što su zakoni o rodnoj ravnopravnosti i o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, ali i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, sadrže odredbe koje se odnose na govor mržnje", naveo je Žigmanov.
Vlada Srbije je na predlog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog usvojila Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine, koja sadrži i mere kreirane za borbu protiv govora mržnje.
Resorno ministarstvo svake godine organizuje skupove i u saradnji sa međunarodnim donatorima sprovodi kampanje usmerene protiv govora mržnje, sa posebnim osvrtom na grupe koje su prepoznate kao posebno osetljive na diskriminaciju - žene, pripadnici nacionalnih manjina, naročito Romi i Romkinje, LGBTI osobe, osobe sa invaliditetom, mladi i starije osobe.
Kada je reč o efikasnoj prevenciji i suzbijanju govora mržnje u savremenom društvu, naročita pažnja mora se posvetiti društvenim mrežama i medijima, ocenjeno je u saopštenju.
"Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ostaje i u budućnosti posvećeno borbi protiv govora mržnje kao i svih drugih teških oblika diskriminacije, polazeći od humanističkog stanovišta da je raznovrsnost identiteta mera ličnog i kolektivnog bogatstva, a ne razlog za animozitete i sukobe", poručio je Žigmanov.
Žigmanov koji je i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) izjavio je danas, povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje, da su Hrvati u Srbiji često objekti govora mržnje i omalovažavanja. "Naše je iskustvo kako se on najčešće se očituje putem poruka iznesenima na društvenim mrežama, grafitima, skandiranju navijača na utakmicama, a njegove drastične oblike doskora smo gotovo svakodnevno mogli vidjeti u (ne samo) tabloidnim medijima, ali i javno izrečenim rečima pojedinih društvenih činilaca", naveo je Žigmanov saopštenju. Prema njegovim rečima, posledice takve realnosti se ozbiljno osećaju među Hrvatima u Srbiji. "Neke od njih su drastična samoizolacija od sudelovanja u društvenoj zajednici, te izbegavanje javnog svedočenja svoga identiteta, uverenja, pa sve do samocenzure koja dovodi do zatajivanja vlastitog jezika i imena, kako bi se prilagodilo 'mainstreamu'", naveo je Žigmanov. Dodao je da DSHV ne pristaje na "normalizaciju" praksi govora mržnje i rekao da će takve slučajeve njegova stranka "uporno registrovati". "Uporno ćemo ih registrovati i uvek odlučno odbacivati te isto tako zahtevati da ne prestanu napori da se govor mržnje sankcioniše", poručio je Žigmanov, koji je i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije. Dodao je da "iz zatvorenog kruga patnji" koje prouzrokuje govor mržnje ima izlaska samo uz međusobno poštovanje, uvažavanje razlika, tolerancije drugog i drugačijeg i razumevanja.
(Beta, 06.18.2023)
