Демостат: Дезинформације и политичко насиље
Центар за глобално ангажовање америчког Стејт Департмента дефинисао је пет стубова руског пропагандног екосистема. То су званична комуникација Владе Руске Федерације, ширење порука преко медија које финансира држава, ширење порука преко посредних извора, претварање друштвених мрежа у оружје за политичко насиље, ширење дезинформација нарушавањем безбедности сајбер-простора.
Војни теоретичар Карл фон Клаузевиц написао је у својој књизи „О рату” да је „рат наставак политике другим средствима.“
Концепт политичког ратовања сковао је касних 1940-их Џорџ Ф. Кенан, кључни архитекта америчке стратегије током Хладног рата.
Он је у свом меморандум Стејт Департмента из 1948. „Организовање политичког рата” написао: „У најширој дефиницији, политички рат (политицал варфаре, прим. прев.) је употреба свих средстава којима нација располаже, осим рата, за постизање њених националних циљева.”
Поменута средства политичког ратовања, иако се у последње време користи термин “политичко надметање”, подразумевају легална средства као што су од војно-политички међународни савези, економско оснаживање и „бела“ пропаганда, али и илегалне тајне операције као што су тајна подршка „пријатељским“ страним елементима, психолошки рат, па и подстицање отпора у непријатељским државама.
Ова илегална средства суштински представљају међудржавно политичко насиље.
Политичко насиље је директна или индиректна примена силе на савест, тело, вољу или материјална добра стварног или потенцијалног политичког непријатеља (конкурента) и оно је условљено постојањем сукоба интереса.
Иако политичко насиље има разне поделе (физичко и психолошко; директно и индиректно; индивидуално и колективно; институционално и институционализовано...) и појавне облике (тероризам, политичка убиства, грађански немири, побуне, пучеви, устнаци, субверзије…), оно што се углавном дешава пре или после извршења акта политичког насиља је – ширење дезинформација – и то са циљем креирања атмосфере погодне за извршење, маскирање мотива или извршилаца политичког насиља.
Овакво понашање је још 1944. дефинисано у Совјетској војној енциклопедији и представља темељ онога што данас знамо као Руску војну доктрину обмане, познатију као маскировка, у војној терминологији, и активне мере у терминологији и цивилних и војних структура у мирнодопским условима.
Амерички Глобал Енгагемент Центер је 2020. године дефинисао пет стубова руског пропагандног екосистема:
Званична комуникације Владе Руске Федерације (Званичне изјаве Кремља или неког од руских министарстава; званични профили руских званичника на друштвеним мрежама или њихови цитати)
Ширење порука преко канала које финансира држава (медији у иностранству које финансира Руска Федерација, домаћи медији које финансира Руска Федерација и чија је циљна група становништво Русије, домаћи медији које финансира Руска Федерација и чија је циљна група инострана публика и међународне социо-културне установе)
Култивација посредничких извора (Медијске мреже усаглашене са Русијом које имају глобални домет; медији у иностранству на локалном језику)
Претварање друштвених мрежа у оружје за политичко насиље
Ширење дезинформација нарушавањем безбедности сајбер-простора (хацк анд релеасе, закључавање сајтова; клонирање сајтова; ремећење званичних извора информисања или објективних медија)
Како овај екосистем функционише у реалности?
Примера ради, у јануару 2020. године, руска пропагандна машинерија је проширила вест “САД СУ СТВОРИЛЕ КОРОНАВИРУС”. Стратегија за ширење овог наратива је била следећа:
1) Звезда ТВ интервјуише „експерта“ (други стуб)
2) Жириновски званично потврди ову “анализу” (први стуб)
3) Наратив крене да се шири друштвеним мрежама (четврти стуб)
4) Руссиа Тодаи и Спутњик појачавају наратив (други стуб)
5) Локалне телевизије спонзорисане од Русије шире наратив на локалном језику (трећи стуб)
Које су уочене предности овог приступа:
1) Имплементација бројних варијација истих лажних наратива
2) Могућност порицања и опречних ставова, јер се чини да стубови екосистем нису повезани
3) Ефекат мултипликатора, јер се стубови међусобно амплификују
У свему овоме, добра вест је да, ако се изгради друштво отпорно на дезинформације и пропаганду, то ће у великој мери допринети смањењу политичког насиља.
Мање добра вест је да је најефикаснији начин за изградњу резилијентности друштва – едукација, а она захтева детаљно планирање, стратегију и велике количине времена и новца.
Аутор: Миломир Мандић
(Бета, 26.06.2023)












