Споразум о сукцесији бивше СФРЈ, докле се стигло са поделом 123 непокретности
РТС 26.06.2023
Споразум о сукцесији бивше СФРЈ закључен је у Бечу 2001. и ступио на снагу три године касније потписом и последње земље сукцесора, Хрватске. Седам анекса о подели имовине потписале су тадашња СРЈ, у чијем су саставу биле Србија и Црна Гора, затим Хрватска, Словенија, Македонија и БиХ. Јавности је најзанимљивији Анекс Б, односно листа дипломатско-конзуларне имовине бивше Југославије. Докле се стигло са поделом 123 непокретности, после две деценије од потписивања Споразума о сукцесији?
Резиденције, амбасаде и станове у дипломатским квартовима широм света требало је по распаду Југославије поделити међу некадашњим републикама. Тај посао додељен је Мешовитом комитету за расподелу дипломатско-конзуларне имовине, дефинисана је квота за сваку земљу сукцесора, па је тако Босна и Херцеговина добила 15%, Северна Македонија 8%, а Словенија 14% непокретности. Припала јој је, поред осталог, и зграда амбасаде у Америци. "Остало је још неколико објеката,
