Sporazum o sukcesiji bivše SFRJ, dokle se stiglo sa podelom 123 nepokretnosti
RTS 26.06.2023
Sporazum o sukcesiji bivše SFRJ zaključen je u Beču 2001. i stupio na snagu tri godine kasnije potpisom i poslednje zemlje sukcesora, Hrvatske. Sedam aneksa o podeli imovine potpisale su tadašnja SRJ, u čijem su sastavu bile Srbija i Crna Gora, zatim Hrvatska, Slovenija, Makedonija i BiH. Javnosti je najzanimljiviji Aneks B, odnosno lista diplomatsko-konzularne imovine bivše Jugoslavije. Dokle se stiglo sa podelom 123 nepokretnosti, posle dve decenije od potpisivanja Sporazuma o sukcesiji?
Rezidencije, ambasade i stanove u diplomatskim kvartovima širom sveta trebalo je po raspadu Jugoslavije podeliti među nekadašnjim republikama. Taj posao dodeljen je Mešovitom komitetu za raspodelu diplomatsko-konzularne imovine, definisana je kvota za svaku zemlju sukcesora, pa je tako Bosna i Hercegovina dobila 15%, Severna Makedonija 8%, a Slovenija 14% nepokretnosti. Pripala joj je, pored ostalog, i zgrada ambasade u Americi. "Ostalo je još nekoliko objekata,