Oskar Davičo: Samičari

Sanjam da su jednog jutra tamničari zatekli samice i okove prazne u tamnici mukloj gde su samičari umirali sami u grkljanu kazne. S dna senke vido sam oči zagnjurene, braću gde skidaju s čela kosu sedu, čuo sam ključare slobodom ranjene kako lude u tom praznom mukoredu. Pitaju tišinu: Kako može biti da nikoga nema kad je tu još stena, strop čitav, pod kamen, prozori nesviti, lanci zaključani, tuga zabravljena? A ja znam, jer sanjam, svaki drugar gde je, znam