Новинари у Холандији независни, али проблем представља безбедност

Холандија је земља са изузетно високим степеном слободе медија и убедљива већина новинара је независна у свом послу, али проблем последњих година постаје њихова безбедност, због чега су уведене посебне мере са циљем спречавања напада на медијске раднике.

Власт у Холандији не сме да утиче на медије и сваки новинар може да пише и говори шта год жели, под условом да не крши законе. Слобода штампе, као интегрални део слободе изражавања, заштићена је Уставом Холандије. Клевета и подстицање на мржњу и дискриминацију су забрањени.

Закон о медијима прописује да и јавни и приватни емитери имају независну уређивачку политику, а да је то случај и у пракси потврђује генерални секретар Холандског удружења новинара (НВЈ) Томас Брунинг (Тхомас), који наводи да поверење у велике медије, према истраживањима, у просеку има седам од десет особа.

"Разлог је што и јавни и приватни медији у Холандији раде независно и то доказују сваког дана. Наравно да они праве грешке и да понекад можете критиковати њихове извештаје, али генерално раде професионално и независно", казао је Брунинг групи новинара из Србије који су боравили у Холандији у оквиру пројекта Пулс Европе - медијске посете ЕУ.

Он је указао да "убедљива већина" новинара у Холандији свакако јесте независна у раду, иако неки политичари воде кампању против мејнстрим медија, уз тврдње да су део естаблишмента, да су корумпирани и да им не треба веровати.

"Током пандемије корона вируса, у друштву је била покренута дебата о извештавању медија, будући да су они директно преносили конференције владе о здравственој ситуацији и мерама, јер су сматрали да је то важно за грађане. Медији су се због тога суочили са критикама да подржавају владину политику, што наравно није био случај", навео је Брунинг.

Холандска влада подстиче независно новинарство додељивањем средстава из неколико фондова, на која право имају и штампани и електронски медији.

Истраживачка новинарка Ингрид Херкама (Герцама), са којом су такође разговарали новинари из Србије, рекла је да влада "много улаже у слободу медија" и да у Холандији постоје многе бесплатне обуке за новинаре, финансиране из државног буџета.

Међутим, у последњих шест до осам година у Холандији се постепено мења атмосфера у којој раде новинари, будући да су они све чешће на мети напада, и на терену и на друштвеним мрежама. То је нарочито изражено у последњих неколико година, када су у холандском друштву повећане тензије услед бројних протеста, пре свега због антиковид мера.

Анкетирање чланова Холандског удружења новинара, спроведено 2017. године, показало је да је шест од 10 испитаних тада рекло да се недавно суочило са насиљем, казао је Брунинг.

"Неки су навели и да то утиче на њихов рад и то је био аларм. Новинари су тада рекли и да их у полицији, ако би отишли да пријаве напад, нису озбиљно схватали и да су им рецимо говорили да није требало да иду у то насеље где се догодио инцидент", навео је.

{имаге2:Фото Александар Рокнић/Данас}

Чињеница да су новинари све чешће били третирани као мете, а не као непристрасни посматрачи, довела је до увођења концепта "Безбедни новинари" (ПерсВеилиг), са којим су српске новинаре упознали представници међународне организације Фри прес анлимитид (Фрее Пресс Унлимитед), која сарађује са више од 300 медија у преко 50 земаља, укључујући Србију.

Платформа "Безбедни новинари" покренута је 2020. године са циљем спречавања напада на новинаре. Између осталог, подразумева да полиција третира напад на новинара као приоритет и да су казне за починиоце дупло веће него у случају напада на обичног грађанина.

Увођењем тог концепта нису решени проблеми новинара у Холандији, указао је Брунинг, наводећи да су њихов положај отежале и тензије у друштву у последњих неколико година, услед бројних демонстрација против антиковид мера и масовних протеста пољопривредника.

Истраживање спроведено 2021. године показало је да је осам од 10 новинара доживело неки облик претње или насиља током обављања посла.

Посебан проблем за новинаре у Холандији, пре свега истраживачке, последњих година представља организовани криминал, односно мафија.

Према најновијем индексу слободе медија, који објављује међународна организација Репортери без граница, Холандија заузима шесто место у свету. Репортери без граница су ове године дали високу оцену Холандији због разнолике и независне медијске сцене, али су и изразили забринутост због доминације две приватне компаније на тржишту новина. {видео1:Брунинг: Већина људи у Холандији, према истраживањима, има поверења у медије}

Међутим, прошле године је Холандија пала на 28. место, што је делом била последица убиства истраживачког новинара Петера де Вриса, јула 2021. године у Амстердаму. Најнижу оцену Холандија је 2022. добила у категорији безбедност новинара, због озбиљне претње од организованог криминала, али и претњи медијима од популистичких партија са оба крајња пола политичког спектра.

Де Врис није убијен због новинарског посла, већ зато што је био саветник за комуникације породице кључног сведока у судском процесу против мафије, навео је Брунинг и додао да је мафија убила и адвоката тог сведока и члана његове породице.

Претње смрћу од мафије и данас добијају поједини новинари, укључујући два новинара водећег дневног листа Телеграф. Један од њих већ пет година живи под целодневном полицијском заштитом због извештавања, али, иако нема приватан живот, не жели да одустане и наставља да пише о мафији.

{имаге3:Фото Дарко Чачић}

Због наведених изазова, Холандско удружење новинара (НВЈ) организује бесплатне обуке за новинаре, који се на њима припремају за опасне ситуације са којима се могу суочити током извештавања, рецимо са протеста.

"Некада новинарима прете и особе које интервјуишу. На обукама новинари уче како да се понашају у напетим ситуацијама и да истовремено обаве посао на безбедан начин. Најважније је да новинар може да настави са обављањем посла на безбедан начин", казао је Брунинг.

Једна од лекција на обукама, како је навео, је да новинар треба да дође на протест два сата раније како би остварио контакт са људима без камере.

"Тада ће извештавање бити лакше него у случају да дођете касније и одмах почнете да снимате, јер ће онда људи реаговати агресивније", додао је.

Од 8.000 чланова НВЈ, највећег новинарског удружења у Холандији, основаног 1884. године, нешто више од 50 одсто су фриленсери, чији је положај знатно лошији од запослених новинара.

Брунинг је рекао да новинари у Холандији "генерално могу да раде посао на веома отворен и слободан начин", али је додао да НВЈ брине због положаја фриленсера, који морају да раде додатне послове јер им зарада није довољна.

"Готово 50 одсто новинара у Холандији су фриленсери и многи од њих немају адекватну плату. Када немате адекватну плату као професионални новинар, то значи да сте рањивији и подложнији томе да не радите посао независно или безбедно. Ми се као удружење боримо за боље услове за новинаре, нарочито за фриленсере, како би могли да раде професионално и независно", навео је Брунинг.

Стално запослени новинари имају плату између 3.000 и 6.000 евра месечно и за разлику од многих колега у Србији, не морају да раде додатне послове, навео је Брунинг. Додао је да је то знатно више него што зарађују фриленсери, који у просеку примају око 28.000 евра годишње, што је тек нешто више од минималне зараде у Холандији.

"Неки мисле да је Холандија идеална земља за новинарство због медијских слобода, али када погледате економску страну, видите да су новинари који раде као фриленсери прилично рањиви. Они нису у позицији да могу сами да преговарају о својим правима", казао је Брунинг.

{имаге4:Фото Пулс Европе – медијске посете ЕУ}

Истраживачка новинарка из Амстердама Ингрид Херкама (Герцама), која ради као фриленсер, потврђује да новинари без сталног запослења, нарочито они који раде за новине, имају знатно слабије услове рада.

Међутим, Херкама је указала и да су фриленсери у Холандији у много бољем положају него новинари у Србији или било којој другој европској земљи. Навела је и да је "100 одсто независна" и да се никад није сусрела са ограничењима током рада.

Херкама, која је ове године заједно са Немањом Рујевићем добила награду "Дејан Анастасијевић", за текст о кријумчарењу ретких птица из Африке преко Србије у ЕУ, рекла је и да новинари у Холандији знатно лакше добијају информације од јавних институција него у Србији.

"Када сам питала српске јавне институције колико птица из Африке стиже у Србију, нико ми није одговорио, нико није желео да прича на ту тему, док у Холандији ипак покушавају да ми помогну", казала је Херкама.

Пулс Европе – медијске посете ЕУ је пројекат Делегације ЕУ у Србији, у оквиру којег се организују путовања српских новинара у земље чланице Уније како би извештавали о најбољим европским праксама.

ЦЕО ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ:

(Бета, 22.07.2023)