Како Италија може да води борбу против руске дезинформативне кампање

Годину и по дана од почетка руске инвазије на Украјину, Европа се суочава са до сада невиђеним феноменом присуства пропаганде, лажних вести и дезинформација у медијима и на друштвеним мрежама.

Историја је сведок да су и у прошлости, посебно за време Хладног рата, широке масе биле подложне утицају центара моћи зараћених страна, али је овај рат показао убилачку моћ Кремља у ширењу лажи, измишљању непостојећих догађаја и уништавању угледа људи и држава. Све наведено на ратиштима додатно има погубан утицај на морал одбрамбених трупа и становништво Украјине које живи на или близу линија фронта.

Зато се успеси европских земаља у суочавању са великим обимом руских дезинформација током ових 18 месеци рата не могу прецизно измерити, али се може истаћи њихов наратив о успоравању штетних рефлексија. Један од таквих светлих примера је Италија.

Наиме, међународна организација Европски савет за спољне послове (ЕЦФР) у својој публикацији под називом Демократска одбрана од руских дезинформација истиче да је Италија током протеклих деценија стекла репутацију једног од европских „тумача руских намера”.

- Чак и сада, у време рата, везе између неких италијанских политичара и бизниса и њихових руских колега остају релативно јаке - наводи се у публикацији.

У документу се наводи да је бивши премијер Силвио Берлускони био дугогодишњи присталица блиских односа са Русијом Владимира Путина и био међу најјачим присталицама чланства те земље у Г8 и њеног уласка у западни и НАТО поредак.

Други италијански политичари слични Берлусконију имали су јаке везе са Кремљом, на пример Матео Салвини, лидер Лиге, два пута је извео исту акцију, носећи Путинове мајице у Европском парламенту 2015. и на Црвеном тргу 2017. Осим тога, веза политике и привреде јача иако се зна да италијанске компаније представљају 6,3 одсто међународних пословних актера који су и даље присутни у Русији на њеном тржишту под светским санкцијама.

Према ЕФЦР, у последњих деценију и по, додатно се примећује раст „хибридних“ тактика које примењују Русија и други играчи у геополитици попут Кине у изградњи блиских веза са европским земљама и њиховим политичарима, где у одређеном тренутку дезинформације могу бити употребљене као оруђе за масовност у корист онога ко их производи.

У међувремену, подаци Цонстелла Интеллигенце компаније, која има безбедносне производе у дигиталној сфери, показују да је руска активност у овом правцу била веома активна уочи и током парламентарних избора у земљи. У закључцима овог истраживања додаје се да је Италија касно стигла на фронт у борби против дезинформација, јер дуги низ година није успела да спроведе основне мере потребне за почетак суочавања са овим изазовом због недостатка политичке воље за променама из гарнитура које управљају државом.

Међутим, у светлу дуге битке која стоји пред Европом са руским дезинформацијама, према Цонстелла Интеллигенце, може се извести закључак да ако неко жели да постигне успех лажима, онда њихову опасност треба прво објаснити обичним људима, а они који управљају земљом да буду ставњени у задњи план.

Према публикацији, искуство Италије може се показати поучним у разумевању политичког утицаја на претње од дезинформација на демократију, економску стабилност и друштвену свест о проблему, и то како се приближавају национални избори у другим државама чланицама ЕУ, као што су Шпанија и Пољска.

Већина оних које је на изборима подржавала страна пропаганда сада је на руководећим позицијама у Италији.

Ако желимо да пресечемо пропаганду и дезинформације, морамо разумети начин на који они продиру у срж земаља, а италијански сценарио је класичан пример.

Приметно је да су све политичке кампање на прошлим изборима у земљи оглашаване на друштвеним мрежама, вероватно подстакнуте ботовима и лажним профилима који су појачавали руске „тачке разговора“.

Погрешна информација против дезинформација: дефиниција и примери

Друштвени процеси су у великој мери поремећени или отежани присуством погрешних информација и дезинформација међу грађанима. Управо ова два термина, који имају велики утицај у свакој европској земљи па и у Италији, често се користе у етру без разумевања њихове пресудне суштине и разлике. Али иако оба доносе одређене опасности друштву, они у суштини нису исти.

Дефиниције дезинформација

Лажне вести: „лажни извештаји о догађајима, написани и прочитани на веб локацијама“, према Оксфордском речнику енглеског језика. Сврха лажних вести није нужно да обмане читаоце или нанесе штету.

Погрешне информације (Мисинформатион): Лажни или погрешни садржаји који се креирају или деле без нужне намере да нанесу штету, иако могу бити штетни.

Дезинформације: лажне или обмањујуће информације, чији их пропагатори намерно користе да нанесу штету.

Страна манипулација и мешање са информацијама: Термин који користи Служба ЕУ за спољне послове, који наглашава спољну злоћудну интервенцију која је у основи ове врсте хибридног војног оруђа. Служба ЕУ за спољне послове дефинише ово као „углавном незаконит образац понашања који прети или има потенцијал да негативно утиче на вредности, процедуре и политичке процесе. Таква активност има манипулативни карактер, спроводи се смишљено и координисано. Актери такве активности могу бити државни или недржавни актери, укључујући њихове пуномоћнике унутар и ван њихове територије“.

Дефиниција за погрешну информацију

Погрешне информације су једноставно обмањујуће, нетачне или потпуно лажне информације које се саопштавају без изричите намере да се обмане. Међутим, намера је да их публика схвати као озбиљне, чињеничне информације, пише “Унија за грађанске слободе Европе“ у анализи дезинформација и лажних вести.

Примери лажних информација су бројни. Пораст друштвених медија, који омогућавају скоро свакоме да лако подели оно што им је на уму, један је од главних покретача дезинформација. Али ту су и медији, укључујући неке од највећих новинских компанија, као што су „Фокс њуз” или РТ, који је гласноговорник Кремља. Често продају лажне информације у покушају да изазову бес или страх код својих гледалаца. Чак и релевантне новинске куће деле погрешне информације, на пример када шире лажне вести а да их нису прописно провериле, или разговорне емисије или дебатне емисије у којима дају простор гостима да шире погрешне информације.

Пример за погрешну информацију је теорија да је Земља равна. Знамо да је то лаж јер је земља лопта. Чак смо напредовали до тачке када смо успели да себи дамо поглед на њу из птичје перспективе што нам је омогућило да сви ценимо његову заобљеност. Али упркос томе, има много људи који искрено верују да је земља равна. Интернет обилује анегдотама и „доказима” покушаја да се докаже да је Земља равна, теорија која постоји од почетка људског размишљања о облику наше планете. Они који се придржавају ове фикције заиста верују да је тако и, уместо да обмањују људе, заиста верују да просветљују друге. Ово је јасан погрешне информације насупрот дезинформацијама.

Како препознати погрешне информације и дезинформације?

У студији Независног синдиката новинара и медијских радника разлика у идентификовању погрешних информација и дезинформација је професионално дефинисана. Њихово издање напомиње да разликовање ова два сегмента може бити тешко за наше грађане.

Према ССНМ-у кључни део идентификовања погрешне информације је развијање критичког начина размишљања о информацијама које конзумирате и проверавате у односу на друге изворе. Ко је аутор? Да ли је он/она поуздан извор?

Важно је узети у обзир особу која је аутор информације. Да ли се сматрају веродостојним као извори вести за које не раде? – Да ли је њихово извештавање било тачно у прошлости? – Шта други извори кажу о овој теми?

Да ли су други извори делили исте информације? – Ако видите нешто у „Дејли мејлу“, да ли су то објавили и већи медији, као што је „Би-би-си“? – Има ли правих доказа?

Дејан Србиновски | Демостат | Београд

(Бета, 24.07.2023)