Раде Драинац: Класичне строфе

Био би ми потребан размак од сто лета Да сазнам каквим сам страхотама савременик био. Шта је пропаст Микене под којом лимун цвета, Пад Троје и рушење Пергама, Иза чијих се зидина крвави Данајац крио? Не прокуните ме ако ме видите сама Где ходам далеко од људи Друмовима уз које глогови процветаше! И нека вас ништа не зачуди Видите ли ме загледаност у звездано небо С ове црне земље наше! О боље, боље уопште да се нисам родио Пре но што светом мину зли ветрови