Умро Вилијем Фридкин, режисер Француске везе, Истеривача ђавола и римејка Наднице за страх

Вилијем Фридкин (Виллиам Фриедкин), један од највећих режисера ауторске ере америчког филма познате као "Нови Холивуд", умро је данас у Лос Анђелесу у 87. години, јављају светски медији.

Смрт аутора "Француске везе" (1971), "Истеривача ђавола" (1973), римејка "Наднице за страх" (1977) и "Глуварења" (1980), потврдио је декан Универзитета Чепмен Стивен Галовеј (Степхен Галловаи), пријатељ Фридкинове супруге Шери Ленсинг (Схерри Лансинг), пише Варајети (Вариети).

Фридкин, који ће се вероватно највише памтити по "Истеривачу ђавола", једном од првих блокбастера америчког филма, рођен је у Чикагу 29. августа 1935. године, а дебитовао је 1967. године са комедијом-мјузиклом "Гоод Тимес" у којем су главне улоге играли Сони и Шер.

У то време, америчка филмска индустрија и амерички филм генерално пролазили су кроз крупне промене: дошло је до смене генерација у студијима, а под утицајем тзв ауторске теорије која је долазила из Европе и Француске, у САД су почели да се праве другачији филмови, које су од почетка до краја уобличавали режисери а не студији и продуценти.

Фридкин се дивио француским филмовима, а са полицијском драмом "Француска веза" (1971), постао је једна од првих великих режисерских звезда америчког филма, и за њега је добио свог првог и јединог Оскара.

Попут његових колега Френсиса Форда Кополе (Францис Форд Цоппола) и Хола Ешбија (Хал Асхби), током седамдесетих је био међу најпопуларнијим филмаџијама у Холивуду због тежње да се приликом прављења филмова упушта у ризике, указује британски Индипендент.

Највећу славу постигао је са "Истеривачем ђавола" (1973), снимљеном по истоименом роману Вилијема Питера Блатија (Виллиам Петер Блатти) који је показао да хорор филм може бити врло комерцијалан а провокативан. Иако су прве критичарске реакције биле подељене, гледаоци су чекали у дугим редовима испред биоскопа да погледају филм, а током пројекција, људи су падали у несвест.

"Истеривач ђавола" имао је огромног културног утицаја који се осећа и данас, а био је праћен низом махом инфериорних наставака. Оригинални филм био је номинован за Оскара у категорији најбољег филма.

Са огромним угледом који је стекао, Фридкин је потом прионуо на прављење римејка чувеног француског филма "Надница за страх" који се у његовој верзији звао "Сорцерер", што на енглеском значи "чаробњак" или "волшебник".

Фридкин је у његовом стварању подузео огромне ризике и наишао на велике тешкоће, а кључна сцена преласка камиона преко трошног моста у сред џугле по изузетно јакој киши снимана је прво у Доминиканској Републици па је поновљена у Мексику, и коштала је неколико милиона долара.

Када је филм 1977. године дошао у биоскопе дочекан је лошим критикама а конкуренција у биоскопима били су му "Ратови звезда" Џорџа Лукаса, те је прошао слабо. Тек много касније, овај филм је критика препознала као Фридкиново треће ремек дело.{имаге3}

У осамдесетим годинама, време његове комерцијалне популарности и омиљености код критичара је прошло. У том периоду, Фридкин је снимио култно остварење "Глуварење" (1980), који су пратиле контроверзе због наводно погрдног приказивања геј популације, и имао је један пристојан хит са "Живети и умрети у Лос Анђелесу" (1985).

У двадесет првом веку, продужена ("режисерска") верзија "Истеривача ђавола" била је хит у биоскопима, а Фридкин је оставарио успехе са филмовима "Буг" (2007) и "Киллер Јое" (2011). Пре смрти је успео да заврши филм "Тхе Цаине Мутини Цоурт-Мартиал" који ће премијерно бити приказан у септембру ове године.

(Бета, 07.08.2023)