БИРН: После провере имовине судија и тужилаца у Албанији готово половина остала без посла

Упркос томе што је корупција у правосуђу проблем на целом Балкану, ниједна друга земља није пратила пример Албаније у ригорозној провери судија и тужилаца и откривању оних који не могу да објасне порекло свог богатства, у којој је после спроведених провера посао изгубило око 45 одсто свих судија и тужилаца.

Како је данас саопштила Балканска истраживачка мрежа (БИРН), у Србији, Црној Гори и Северној Македонији имовинске карте јавних званичника, међу којима су судије и тужиоци, у целини су јавно доступне, али њихова тачност се званично не проверава, док се у Србији изузеци праве за судије и тужиоце који се баве организованим криминалом, тероризмом и корупцијом.

БИРН наводи да је "заједничко за ове земље да имовинске карте судија и тужилаца подлежу даљим проверама само ако постоје основи сумње у неправилности, или на основу медијских извештаја", а нису јавно доступне све док судије и тужиоци који поступају у области организованог криминала не напусте јавну функцију, и објављују се тек две године након престанка функције.

"Међутим, када су новинари БИРН Србије тражили од Агенције за спречавање корупције информације о некретнини једног званичника која није била евидентирана у јавно доступном регистру, Агенција је ту некретнину додала у регистар одмах по пријему БИРН-ових питања. БИРН је зато упутио још један допис питајући Агенцију зашто је спорна некретнина додата накнадно, после БИРН-овог дописа", наводи БИРН.

Како се наводи, "у одговору је потврђено да су мењали податке у имовинској карти, уз образложење да је функционер спорну некретнину пријавио, али да Агенција до тог тренутка није ажурирала његову јавно доступну имовинску карту".

За разлику од Србије, закључно са 31. јануаром ове године, у Албанији је 359 судија и јавних тужилаца отпуштено након процеса провере који је покренут 2016. године као део значајне реформе правосуђа у Албанији, што чини око 45 процената свих судија и тужилаца.

БИРН истиче да у процесу провере у Албанији терет доказивања није био на комисији, односно није комисија морала да доказује нечасно поступање судије или тужиоца, већ су судије и тужиоци морали да објасне одакле потиче новац којим финансирају свој начин живота.

У случају судије Артура Малаја, након процеса провере у албанском правосудном систему, надлежна комисија је потврдила да он може да остане на својој функцији, након чега су били ангажовани међународни експерати да би се извршила поновна провера, не само Малајевог иметка, већ и оптужби о повезаности с криминалом.

"Процес је резултирао Малајевим отпуштањем, пошто је суд утврдио да није успео да објасни порекло најмање 45.000 евра прихода. Међутим, одлучено је да нема потребе да се испитује да ли има раскошну вилу у приморском граду Влори, као и да ли је повезан са организованим криминалом", наводи БИРН.

Додаје се да у земљама региона постоје разлике око пријаве имовине, па се тако у Северној Македонији промена сматра релевантном само ако вредност прелази 20 просечних плата, што је отприлике 11.000 евра.

У Црној Гори та сума је 5.000 евра, док у Србији промена у власништву некретнине или приход мора бити пријављен само ако вредност промене премашује просечну плату пре опорезивања.

(Бета, 09.08.2023)