Petar je video u Trbuku dvoje stranaca sa urnom u rukama, kad su mu objasnili čiji pepeo nose, nastao je muk: "Miša je govorio samo srpskim jezikom, deca i žena ga nisu razmlela"
Blic 09.08.2023
Ponekad nas ljudske priče, one iz duše, životne, pogode više nego bilo koja knjiga ili film, čak i kada čoveka ne poznajemo, već slušamo šta nam on pripoveda.
Upravo takva je i priča, Petra Maljenovića, odnosno, priča o Miši Petroviću, našem čoveku koji je životni i radni vek proveo u Francuskoj, a koji je pred umiranje imao samo jednu želju - da njegov pepeo prospu u dvorištu, između trešnje i oraha. "U kasno ljeto 2016. godine našao sam se u selu Trbuku kod moga prijatelja Đorđa, inače gastarbajtera penzionera kao što sam i ja. U jednom trenutku zazvoni telefon, zove direktor dobojskog hotela „Bosna”. Kaže da ima dvoje
